Sve što domaći kripto-biznismeni ne mogu u Srbiji - mogu u Dubaiju

Dok Srbija i ostatak regiona traže balans između kontrole i inovacija, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) postaju novo uporište za osnivače kripto-firmi sa ovih prostora.

Kada preduzetnik iz Srbije odluči da pokrene kripto-startap ili projekat, najteži deo puta često ne počinje kod tehničke primene, već kod pravne papirologije. Zakon o digitalnoj imovini se primenjuje od sredine 2021. godine, ali poznavaoci prilika kažu da u praksi on donosi složen, skup i često obeshrabrujući proces, neretko sa neizvesnim ishodom.

"Ne mislim da je ovde problem tumačenje i nepoznavanje zakona, ako je podnosilac angažovao stručne ljude u toj oblasti, već bih rekao da se neizvesnost u ovom pogledu najviše odnosi na odluke Narodne banke Srbije (NBS). U procesu odobrenja zahteva pred regulatornim organom, posebno organom kao što je NBS, potpuno je prirodno da bude određenih pitanja u vezi sa zahtevom, to jest dopuna zahteva. E sad, pitanje je zašto neki zahtevi ne dobiju 'zeleno svetlo'. NBS je ovde glavni regulator finansijskog sistema i poučeni prošlošću, i ne čudi što su prilično tradicionalno nastrojeni. Kada odluče da odbiju zahtev, to je možda i na mestu, jer podnosilac zahteva nije uspeo da ispuni sve uslove radi dobijanja dozvole", kaže osnivač i izvršni direktor računovodstvene agencije MNP Advisory Miloš Praštalo.

Podsetimo, u Srbiji postoje dva regulatora koja su nadležna za sektor digitalne imovine - Narodna banka Srbije, koja je u načelu zadužena za kriptovalute (to jest virtuelne valute, kako ih zakon imenuje) i Komisija za hartije od vrednosti (KHOV), zadužena za digitalne tokene. Međutim, i u slučajevima gde bi se možda pomislilo da će se celokupna procedura oko odobravanja nekog kripto-poslovanja završiti kod jednog regulatornog tela, može se ispostaviti da je zapravo potrebno da obe institucije budu uključene u proces izdavanja dozvola.

"U praksi je to dosta izmešano, na primer,  ECD i Crypto12 imaju neke od dozvola NBS, ali imaju i dozvolu KHOV za pružaoca usluga povezanih sa digitalnim tokenima. Dakle, prva pomisao bi bila da imaju samo dozvole NBS, ali imaju i od KHOV iako u njihovom slučaju ništa nije vezano za bele papire, niti ih oni imaju jer nemaju veze sa tokenizacijom. Kada nismo sigurni, zahtevi se šalju obema institucijama, a oni na osnovu svog suda i mišljenja odlučuju da li su nadležni ili nisu", pojašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.

Nekad skupo, a ponekad i nemoguće

Depositphotos

Sem birokratije, bitan aspekt je i potrošen novac na celokupnu regulatornu pripremu.

Praštalo podseća da i aktuelni zakon nameće određene uslove po tom pitanju. Tako minimalni kapital privrednog društva koje podnosi zahtev za davanje dozvole za pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom iznosi između 20.000 i 125.000 evra, u zavisnosti od usluga koje firma planira da pruža.

Prema njegovim rečima, postoje i određene takse koje se plaćaju NBS i KHOV, ali su iznosi za te svrhe zanemarljivi u ovom slučaju.

"Kada je reč o angažovanim stručnim osobama i pripremi zahteva i belog papira, mogu reći da, na primer, beli papir čini oko 80 odsto pravnih aspekata i sastavljaju ga pretežno pravnici. Zavisno od odlika tokena i težine slučaja do sada, po mojoj slobodnoj proceni, svaki beli papir je koštao između 5.000 i 15.000 evra, to je samo naknada za izradu. Ako imate uključene i druge stručnjake, to je verovatno, opet po mojoj slobodnoj proceni, još minimum dodatnih 5.000 evra. Ponavljam, to je samo sastavljanje belog papira, sa dopunama i izmenama, samo za tokenizaciju. Imajući to u vidu, mišljenja sam da je za zahtev sveukupno potrebno izdvojiti još najmanje toliko novca", navodi Praštalo.

 

Zanimljivo je da za neke poduhvate teorijski (prema važećem zakonu) postoji mogućnost da se realizuju u Srbiji, ali u praksi su jednostavno neizvodljivi. Tako se pokazalo da su plaćanja kriptom u domaćoj maloprodaji neostvariv zadatak, o čemu je Bloomberg Adria već pisala.

"Niko ne poseduje dozvolu NBS za posrednika u kripto-plaćanjima, prvenstveno zbog AML/KYC (engl. Anti-Money Laundering - sprečavanje pranja novca; engl. Know Your Customer - prikupljanje i verifikacija podataka o klijentima) situacije, gde bi kasiri verovatno morali da verifikuju korisnike, što je nemoguća misija. To što plaćanje kriptom predstavlja poreski događaj takođe je problem u praksi", kaže sagovornik. Naime, svaka konverzija kriptovalute u fiat novac povlači sa sobom obavezu da se izračuna kapitalna dobit i plati porez, što svakodnevna plaćanja kriptom čini nepraktičnim.

Dubai se promoviše kao raj za kripto

Depositphotos

Prilike za biznis u kripto-industriji ovdašnji preduzetnici stoga traže i na drugim mestima, a uočava se tendencija da se poslovne ideje neretko sele u Dubai.

"Najverovatnije je da su projekti koji nisu uspeli da ispune uslove ovde i oni koji nisu uopšte ni pokušavali da dobiju dozvolu u Srbiji otišli u UAE jer ih tamo niko nije ograničavao. Pri tome, ne kažem da je otići tamo dobra stvar jer stručnjaci skreću pažnju na popustljivu proceduru kada su u pitanju dokazi o poreklu imovine, čime se aludira na to da tamo završavaju svi najveći prevaranti iz kripto sveta - što je takođe istina", napominje sagovornik.

Dodaje da ta zemlja pruža svojevrsne test-zone, to jest specifične pravno-regulatorne i poreske mehanizme, gde se određeni kripto-projekti prvo istražuju i primenjuju u regulisanom okruženju pre masovne ponude i korišćenja. "Do tog momenta ispituje se i potencijalni poreski tretman, tehnički aspekt, razni drugi bitni regulatorni faktori i slično. Suma sumarum, prilično je jednostavno, bez velikog novca, kreirati neki kripto-projekat tamo - što ima i pozitivne i negativne strane, ali generalno to je razlog zašto naši ljudi odlaze tamo."

 

Esmar Mešić, koji u Dubaiju živi pet godina, bavi se fintek i proptek industrijama, a trenutno radi na poziciji direktora za razvoj digitalnih proizvoda u jednoj kompaniji u sektoru inovacija na tržištu nekretnina. Njegov poslednji projekat - u saradnji s Dubai Land Departmentom (registar nekretnina u Dubaiju) - omogućava frakciono vlasništvo nad nekretninama, pri čemu se dokaz o vlasništvu čuva na blokčejnu. Kako sam kaže, reč je o prvom slučaju takve vrste u svetu.

"Dubai je sklon eksperimentalnim projektima, a jedan od njih je upotreba blokčejna za tokenizaciju fizičke imovine i nekretnina. Prvi put u svetu na taj način možete kupiti samo mali deo nekretnine i biti njen stvarni vlasnik, dok se dokaz o posedovanju čuva na blokčejnu. Lokalne mobilne aplikacije za kupovinu i prodaju kripta - regulisane, funkcionalne i sve prisutnije - ovde su već u domenu mejnstrima", opisuje Mešić.

Govoreći o preduzetnicima koji iz Adria regiona dolaze u te krajeve sveta, kaže da su njihova meta uglavnom UAE. "Saudijska Arabija, recimo, jeste napravila ogroman finansijski pomak, kao i po pitanju ljudskih prava i otvorenosti za ulaganje, međutim, i dalje je daleko od Emirata", navodi on i ističe da poznaje ljude iz regiona koji su jako uspešni i visoko pozicionirani u određenim kripto-projektima, ali da takvih zasad nema mnogo.

Istok ili Zapad

Generalno, Mešić uočava da Istok preuzima primat od Zapada kada su u pitanju inovacije na polju digitalne imovine. "Vidimo snažnu promenu paradigme u korist Bliskog istoka i jugoistočne Azije. U Indiji se, recimo, beleži veliki broj projekata koji se zasnivaju na blokčejnu - pri čemu treba odvojiti blokčejn kao tehnologiju od kriptovaluta, što ljudi često poistovećuju. UAE su postali plodonosno tlo za kripto-magnate, pa velike kompanije iz ove industrije otvaraju svoje kancelarije u Dubaiju. Poslovna klima je mnogo povoljnija i banke su prijateljski nastrojene prema kriptu."

Praštalo na ovaj spisak dodaje Hongkong i Singapur, kao dobre evropske primere navodi Estoniju i Švajcarsku, a ne potcenjuje ni prilike koje nude Kanada i Sjedinjene Američke Države (SAD) - uz napomenu da one imaju striktniju regulaciju.

"Naravno, svima je lakše, brže i jeftinije da kripto-projekte započinju što istočnije, pa tek onda se približavaju Evropi, a kao poslednje destinacije biraju SAD i Kanadu. Da li je Bliski istok/Istok postao bolje mesto za razvijanje kripto-poslovanja? Smatram da ne jer sam računovođa, pa ipak volim da se držim regulacije - ali ne previše striktne. S druge strane, da li kripto-projekti masovnije prelaze na Bliski istok/Istok? Verovatno da da", ocenjuje on.

Bloomberg

Mešić naglašava da pravni i finansijski izazovi nisu jedini - a možda ni ključni - razlozi zbog kojih Adria region nema više uspešnih kripto-priča. Prema njegovom mišljenju, ono što najviše usporava razvoj sektora na ovim prostorima je - nedostatak poverenja. "Ne u tehnologiju, već u samu industriju. Javnost još pamti primere sumnjivih kripto-projekata, mim-koina bez stvarne vrednosti ili NFT-jeva koji su preko noći izgubili na značaju. U većini slučajeva, reč je bila o špekulativnim shemama koje su obećavale brzu zaradu, a završavale dramatičnim padovima cena i povlačenjem većinskih investitora."

Drugi veliki problem je, kako kaže, koncentracija kapitala jer 80 odsto bitcoina drži svega tri odsto ljudi.

"Poređenja radi, jedan odsto populacije drži 82 odsto dolarskog kapitala. Dakle, decentralizacija o kojoj svi pričaju još nije stvarnost. Uz svetsku ekonomsku nesigurnost, teško je očekivati da će prosečni građani ulagati u visokorizične inovacije."

U tom smislu, sagovornik skreće pažnju na stabilne kriptovalute, koje su obično vezane za dolar i koje se sve više koriste za isplate plata i naknada. "One bi mogle predstavljati most ka masovnoj upotrebi, imajući u vidu da je trenutni trend jačanje regulacije ovog tipa digitalne imovine."