Da li vreme radi za bitcoin na njegovom putu da postane novo zlato

Dok zlato tradicionalno igra ulogu zaštitnika od inflacije, geopolitičkih tenzija i tržišnih šokova, poslednje godine na investicionu scenu donele su novog igrača koji se predstavlja kao digitalni rival tog plemenitog metala. Reč je o prvoj kriptovaluti - bitcoinu, koji mnogi opisuju upravo kao digitalno zlato. Obe klase imovine, mada po mnogome različite, često se nazivaju sigurnim utočištima na tržištu, pri čemu njihova korelacija ostaje niska i nestabilna, namećući pitanje može li bitcoin zaista da bude novo zlato. I ako može - šta ga koči u tome?

Do inicijalnog poređenja ova dva tipa imovine došlo je usled nekoliko očiglednih sličnosti, uključujući rudarenje i ograničenu ponudu. Međutim, ako se pogleda uporedno kretanje cena otkako je bitcoin pokrenut 2009, sličnosti su neznatne. Cenovna kriva zlata u poslednjih 10 godina deluje gotovo pa ravno u poređenju sa putanjom koju je prešla izvorna kriptovaluta.

Tokom te dekade, vrednost zlata ipak je znatno porasla - za oko 170 odsto, ali taj rezultat deluje minorno u poređenju sa skokom bitcoina u istom periodu od 34.000 odsto. Izražena volatilnost, slabo usvajanje kripta i nedostatak regulacije za sektor digitalne imovine obično se navode kao neki od glavnih razloga zbog čega bitcoin ne bi trebalo tretirati kao digitalno zlato.

Dobar početak godine za zlato - za bitcoin i ne baš

Podsetimo, posle rekordnih 109.000 dolara koliko je bitcoin vredeo u januaru, cena je počela da mu opada i u ponedeljak po podne kupovao se za 84.500 dolara. S druge strane, cena zlata kreće se oko 3.200 dolara, što znači da je metal od početka godine postigao rast od dvadesetak odsto.

"Bitcoin trenutno jeste u trendu pada, ali se ovo slobodno može nazvati stabilizacijom jer procentualni padovi nisu ništa veći od onih na koje je kripto-tržište već naviklo. Uz to, zanimljivo je da u ovoj stabilizaciji i dalje ne pada zainteresovanost velikih fondova i američkih saveznih država, poput Teksasa i Minesote. Istovremeno, neke druge zemlje, kao što je Poljska, takođe najavljuju skladištenje bitcoina zarad formiranja strateških rezervi. Kraljevina Butan rudari bitcoin, recimo. Stoga se može reći da zainteresovanost nastavlja da raste, i to ne samo ka bitcoinu nego ka celom kripto-tržištu", kaže kripto-analitičar i suosnivač CTB Crypto & Consulting Ivan Andrejević.

Prema njegovim rečima, bitcoin i sa ovogodišnjim padom cene ostaje klasa imovine koja je dosad donela istorijski najbolji povrat. "Bitcoin je tu svega petnaestak godina, što nije neka duga istorija, ali predviđanja velikih fondova, analitičara i vodećih ekonomista za nekih 30 do 50 godina i dalje su daleko naklonjenija bitcoinu nego zlatu."

S druge strane, ima i onih pesimističnih koji upozoravaju na mogući hladan tuš za ulagače u tu kriptovalutu, poput višeg tržišnog stratega Bloomberga Mikea McGlonea, koji je skoro izneo predviđanje da bi vrednost bitcoina mogla da padne na 10.000 dolara.

Bloomberg

Kada je u pitanju plemeniti metal, direktor kompanije za trgovanje plemenitim metalima i stranim valutama Tavex Georgi Hristov podseća na nedavni berzanski rolerkoster koji je usledio posle najavljenih američkih carina i zlata koje taman što je probilo svoj dotadašnji maksimum. Naime, tada su se odjednom sve svetske berze našle u crvenom, a pala je čak i cena zlata - i to ispod 3000 dolara.

"Ovo je bio jako interesantan trenutak jer je u tom momentu zlato ispunilo svoju istorijsku ulogu. Investitori su počeli da prodaju zlato kako bi pokrili svoje gubitke na drugim berzama. Ovaj pad cene zlata je bio jako kratak, cena se oporavila nikada jače i sada je zlato probilo novi rekord od preko 3.200 dolara za uncu", kaže Hristov i napominje da je u proteklih 12 meseci cena zlata probila više od 40 cenovnih rekorda, prema podacima Svetskog saveta za zlato.

Imajući u vidu da su investitori i dalje potreseni uprkos odlaganju carina, direktor Tavexa očekuje da će cena zlata i dalje imati dugoročno uzlaznu tendenciju, s kratkoročnim volatilnostima.

"Mada su carine pauzirane, one za Kinu su trostruko povećane. Osim toga, pauza traje 90 dana i otvoreno je pitanje da li će ih američka administracija posle toga ukinuti ili vratiti. Da li će uslediti recipročnost od Evropske unije ili drugih trgovinskih partnera? Da li preti recesija? Da li je dolar i dalje najsigurnija valuta? Sva ova pitanja i neizvesnost koju ona prouzrokuju verujemo da će gurati mnoge investitore ka najsigurnijim investicijama u ovom periodu. Zato zlato i beleži toliki skok. Sem njega, skok tražnje vidimo i za japanski jen, švajcarske franke i druga utočišta za novac investitora", pojašnjava sagovornik Bloomberg Adrije.

Posmatrači zlata optimističniji na kraći rok, a bitcoina na duži

Hristov ukazuje na to da brojne svetske centralne banke najavljuju pad kamatnih stopa, pa da između ostalog i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump vrši presiju na Federalne rezerve (Fed) da spuste troškove zaduživanja. "Smanjenje kamata vraća strah od inflacije, što investitore dugoročno gura opet ka zlatu, što je jedna od najjačih korelacija žutog metala. Tako da vidimo da je tržište za zlato jako i robustno i da je pretrpelo različite šokove i izašlo jače. Ovo je u skladu i sa mišljenjima Goldman Sachsa ili Deutsche Banka, koji takođe očekuju dalji rast cene zlata u naredne dve godine."

Donald Trump; Foto: Bloomberg

Kako je Bloomberg već pisao, sa potražnjom centralnih banaka koja je jača nego što se očekivalo, Goldman Sachs i UBS Group objavili su još jednu seriju optimističnih prognoza za zlato. Analitičari iz Goldmana, uključujući Linu Thomas, sada predviđaju da će zlato dostići cenu od 3.700 dolara za uncu do kraja ove godine, dok bi cena mogla da dostigne i 4.000 dolara za uncu do sredine 2026. S druge strane, strateg UBS-a Joni Teves prognozira cenu od 3.500 dolara za uncu do decembra 2025, navodi se u izveštaju od petka.

Andrejević takođe predviđa da će zlato nastaviti svoj postepen rast, malim koracima. "Inflacija će se vratiti, a sada još postoji taj strah i od recesije u SAD, tako da će zlato definitivno i u narednim godinama - uz minimalne oscilacije - ići gore. Bitcoin takođe - on i da padne do 60.000 dolara, i dalje zadržava svoj rastući trend na duži rok. Tu bih se usaglasio sa svetskim analitičarima da je u narednih 15 do 20 godina realna cena za bitcoin između pola miliona i milion dolara."

 

Kripto-analitičar smatra da će Trump ostati uticajna ličnost kada je u pitanju kripto-industrija, kao uostalom i naredni američki predsednici - sve dok stopa prihvatanja kriptovaluta ne postane izraženija. S tim će rasti i stabilnost, ali i visina cene, dodaje. "Pretpostavljam da ova nestabilnost koju je Trump uneo može da traje još mesec - mesec i po dana, da će se posle toga krenuti u pregovore i stabilizaciju, posle koje bismo mogli da vidimo rast na kripto-tržištu. Možda i najveći rast dosad."

Šta bitcoin mora da savlada da bi postao digitalno zlato u punom smislu

Prema rečima Hristova, bitcoin se u proteklih par godina sve više udaljava od originalnog koncepta digitalnog novca zaštićenog od intruzivnih vlada. "Više nije cilj da bude siguran digitalan novac, sad je cilj da bude instrument tradicionalnih finansija. U tom pogledu, bitcoin se sve više tretira kao instrument za makroekonomsku špekulaciju, u smislu da cena najviše reaguje na svetsku (i primarno američku) makroekonomsku sliku. Ovo novo svojstvo bitcoina, to jest taj prelaz iz digitalnog novca u makroekonomsko sredstvo mnogima daje inspiraciju da ga porede sa zlatom."

Prošlogodišnje pokretanje prvih američkih ETF-ova (engl. exchange-traded fund - fond kojim se trguje na berzi) koji direktno ulažu u bitcoin kripto-entuzijasti dočekali su kao istorijski korak u adopciji najvrednijeg kripto-novčića i približavanje statusu digitalnog zlata. Euforija oko ovih fondova koji su lansirani u januaru 2024. doprinela je da cena kriptovalute par meseci kasnije postigne tada novi rekord od skoro 74.000 dolara. Treba podsetiti da je skok cene zlata dvehiljaditih godina takođe bio umnogome potpomognut pokretanjem ETF-ova koji su ulagali u žuti metal, što podstiče optimizam da slična sudbina na duže staze čeka i bitcoin. Međutim, potencijalni dodatni skok cene za najvredniju kriptovalutu ne znači nužno i stabilizaciju iste.

Depositphotos

"Da bi bitcoin postao pravi instrument tradicionalnih finansija mora da ima stabilniji cenovni put, a trenutni nivo volatilnosti ga primarno čini sredstvom za špekulaciju - ne sredstvom za štednju ili za očuvanje vrednosti. ETF-ovi koji ulažu u zlato su jako popularni i primarno se koriste za špekulaciju o ceni, trgovini fjučersima i slično. Verujem da bi se i bitcoin ETF-ovi mogli primarno koristili za isto, što ne verujem da bi doprinelo stabilnost ceni bitcoina, ali moglo da da dovede do rasta", smatra Hristov.

Za suosnivača CTB Crypto & Consulting nema dileme - bitcoin definitivno jeste digitalno zlato i pitanje je vremena kada će to svetu postati jasno. "Njegove oscilacije jesu diskutabilne, ali ako se pogleda trenutna stopa prihvatanje tehnologije koja stoji iza kripovaluta - svega šest odsto svetske populacije ih trenutno koristi - to je nešto što je očekivano za inovaciju koja je u ranim začecima. Kada se uzmu u obzir i drugi aspekti, uključujući to da su kripto-proizvodi već dostupni i na Wall Streetu, mislim da bitcoin apsolutno jeste digitalno zlato."

Sem sporne volatilnosti dominantne kriptovalute, Hristov kao ključne ističe činjenice da zlato ima intrinzičnu vrednost i rasprostranjeno je širom sveta, što su prepreke koje će bitcoin morati da savlada na svom putu ukoliko je cilj da postane njegov digitalni rival.

Sagovornici su saglasni u tome da trenutno primarni cilj za podržavaoce bitcoina svakako stoga ostaje dalje privlačenje institucionalnih investitora poput velikih banaka, suverenih fondova ili državnih trezora da ulože u tu klasu imovine. "Ove institucije imaju veliki kapital, uglavnom investiraju dugoročno, i traže stabilne investicije", naglašava direktor Tavexa.

Mada Andrejević navodi da je bitcoin dosad pokazao izvesne korelacije sa tržištem akcija, pa ponekad čak i sa zlatom, Hristov smatra da te tržišne korelacije još nisu konkretnije određene.

"Takođe, bitcoin nema definisane istorijske performanse, i dalje zavisi od raspoloženja vladinih agencija širom sveta i toga da li će biti integrisan ili odbačen. Tako da mislim da je pred bitcoinom dugačak put pre nego što može da počne da ispunjava ulogu digitalnog zlata. Zasad samo je zlato - zlato", zaključuje on.