Šta je zlatna viza, gde se još može dobiti i za koliko novca

I dok vlade širom sveta ponovo pooštravaju politiku prema migracijama, mnoge od njih istovremeno nude strancima ubrzani boravak - po određenoj ceni.

Administracija američkog predsednika Donalda Trumpa pokrenula je 10. decembra novi vizni program namenjen svetskoj eliti - "Trumpovu zlatnu kartu" za pojedince koji plate milion dolara. Program, prvi put najavljen u februaru, ima za cilj da podstakne bogate ljude iz celog sveta da emigriraju u SAD, nudeći im boravišne dozvole po visokoj ceni.

To nije jedini takav program. Više zemalja nudi takozvane zlatne vize, a neke čak dodeljuju i puno državljanstvo putem "zlatnih pasoša".

Zlatne vize često kupuju državljani Kine, Rusije i zemalja Bliskog istoka koji žele da žive u Zapadnoj Evropi ili Sjedinjenim Državama. Međutim, interesovanje za ove programe prevazilazi nacionalne granice: obnovljeni program zlatnih viza Novog Zelanda privukao je pažnju bogatih ljudi iz SAD i Evrope.

Dobijanje zlatne vize postaje sve teže. U Evropi mnoge zemlje postepeno ukidaju ove programe. Organi za sprovođenje zakona zabrinuti su da oni olakšavaju kriminalne aktivnosti i da su prožeti korupcijom. Kritičari tvrde da produbljuju nejednakost jer bogatima pružaju mogućnosti koje su drugima uskraćene, kao i da su državljanstvo i boravak osnovna prava koja ne bi smela da se prodaju onome ko ponudi najviše.

 Deo Atine Koukaki nudi komercijalne i rezidencijalne nekretnine kao osnov za razvoj dela grad koji je ranije bio nerazvijen | Ioana EpureBloomberg

 

Šta je zlatna viza

Često poznata kao "boravak po osnovu ulaganja", zlatna viza omogućava pojedincima da dobiju privremeni ili stalni boravak u nekoj zemlji kako bi tamo mogli da žive i rade. Ulaganja mogu uključivati kupovinu nekretnine, osnivanje kompanije ili davanje donacije.

U nekim slučajevima, kupac čak nije obavezan da stalno boravi u toj zemlji, što ove vize čini korisnim planom B za ljude koji žele mogućnost putovanja u te zemlje, ali nemaju nameru da se tamo trajno presele.

Šta je zlatni pasoš

Puna "državljanstva po osnovu ulaganja" ređa su, ali benefiti mogu biti veći. Kupovina državljanstva u zemlji Evropske unije znači da možete da radite, putujete i studirate u svih 27 država članica bloka.

Zlatni pasoš može se dobiti ulaganjem značajne sume novca u neku zemlju ili uplatom sredstava vladi te zemlje. Neke države nude državljanstvo kandidatima koji su već nekoliko godina imali zlatnu vizu; u Portugaliji bi tradicionalni petogodišnji put do državljanstva za nosioce zlatne vize trebalo da se produži na do deset godina za građane koji nisu iz EU.

Karipska ostrva, uključujući Antigvu i Barbudu, Grenadu i Sent Kits i Nevis, nude neke od najkonkurentnijih programa državljanstva po osnovu ulaganja, sa opcijama koje počinju od nešto više od 200.000 dolara. Ostale zemlje sa sličnim aranžmanima su Egipat, Jordan, Crna Gora, Severna Makedonija i Austrija, navodi londonska konsultantska kuća Henley & Partners.

Londonska konsultantska kuća Henley & Partners navodi Austriju koja ima jedan od najkonkurentijih programa za strane državljane | Depositphotos

 

Pacifička ostrvska država Nauru nudi zlatne pasoše kako bi pomogla u pokrivanju troškova preseljenja stanovnika iz nisko položenih domova ugroženih porastom nivoa mora i poplavama.

Šta je Trumpova američka 'zlatna karta'

Američki predsednik Donald Trump potpisao je 19. septembra izvršnu uredbu kojom se omogućava ubrzano dobijanje imigrantskih viza za strance koji doniraju milion dolara kao pojedinci, odnosno dva miliona dolara ako donaciju u njihovo ime uplati kompanija. Sredstva se koriste od strane američkog ministarstva finansija za "promovisanje trgovine i američke industrije". Trump je rekao da je njegova administracija počela da prima prijave od 10. decembra.

Administracija je takođe promovisala "Platinastu kartu", koja će koštati pet miliona dolara i omogućiti primaocima da "provedu do 270 dana u Sjedinjenim Državama bez obaveze plaćanja američkog poreza na prihod ostvaren van SAD". Platinasta karta je 11. decembra bila označena kao "uskoro dostupna" na jednom vladinom sajtu.

Da li su zlatne vize novina i zašto ih vlade nude

Neki od ovih programa postoje već decenijama kao način da vlade prikupe sredstva i podstaknu strana ulaganja. Kanada je svoj Savezni program za imigrante-investitore pokrenula još osamdesetih godina.

U Evropi su zlatne vize stekle popularnost tokom dužničke krize, kada je nekoliko zemalja počelo da prodaje boravišne dozvole kako bi privuklo strani kapital i popunilo budžetske rupe. Među njima su bile Portugalija, Irska, Grčka i Mađarska, nakon što su dobile finansijsku pomoć od EU i Međunarodnog monetarnog fonda.

Budimpešta, sedmi distrikt. Mađarska je počela da prodaje boravišne dozvole kako bi privukla strani kapital i popunila budžetske nedostatke | Akos Stiller | Bloomberg

Danas su varijante ovih "plati pa uđi" programa prisutne širom Evrope i sveta. Ponekad se formira kritična masa glasnih protivnika koji zaključe da nedostaci (naduvane cene nekretnina, vlasnici koji ne žive u tim kućama i optužbe za korupciju) nadmašuju prednosti, pa vlade odustanu od programa.

Kako funkcionišu zlatne vize

Portugalija je, na primer, počela da nudi zlatne vize 2012. godine državljanima van EU koji su bili spremni da potroše najmanje 500.000 evra na nekretninu, ulože u fond ili osnuju kompaniju i otvore radna mesta. Kasnije je minimalni iznos za ulaganje u nekretnine smanjen na 350.000 evra.

Godine 2013. Grčka, Španija i Mađarska pokrenule su sopstvene programe zlatnih viza, nudeći boravišne dozvole u zamenu za ulaganja u nekretnine.

Ovi programi su takođe davali pravo na slobodno putovanje kroz mnoge zemlje EU, a većina je omogućavala kandidatima da zatraže državljanstvo EU u roku od nekoliko godina.

Ko se protivi zlatnim vizama i šta preduzima

Najviši sud Evrope zabranio je ranije program Malte koji je nudio takozvani zlatni pasoš, odnosno državljanstvo u zamenu za ulaganje | Bloomberg

Evropska komisija, izvršno telo EU, godinama upozorava da programi zlatnih viza izlažu Uniju rizicima od pranja novca i bezbednosnim pretnjama. Rat u Ukrajini dodatno je pojačao te zabrinutosti.

Velika Britanija, Irska, Holandija, Grčka i Španija ukinule su ili pooštrile pravila za zlatne vize ili slične politike. Neke su to učinile delimično kako bi se pozabavile stambenom krizom, iako zlatne vize čine samo mali deo transakcija na tržištu nekretnina u tim zemljama.

Portugalija je izmenila svoj program - jedan od najpopularnijih u Evropi - uklonivši ulaganja u nekretnine kao osnov za dobijanje zlatne vize. Do tada je oko 90 odsto sredstava prikupljenih tim programom bilo usmereno u nekretnine. Program je privukao milijarde evra na tržište nekretnina i bio toliko popularan među kineskim investitorima da su bilbordi na aerodromu u Lisabonu, koji reklamiraju luksuzne nekretnine, bili ispisani na kineskom jeziku. U novije vreme, zlatna viza Portugalije postaje sve popularnija među američkim investitorima.

Van Evrope, Australija je u januaru 2024. pauzirala prijave za pojedince koji ulažu više od pet miliona australijskih dolara, kao deo šire reforme imigracione politike čiji je cilj privlačenje većeg broja visoko kvalifikovanih migranata.

Koliko je danas teško dobiti zlatnu vizu

U Portugaliji su i dalje dostupne neke opcije: ulaganje u kvalifikovani investicioni fond u vrednosti od najmanje 500.000 evra, finansiranje naučnoistraživačkih aktivnosti ili ulaganje u vlasnički kapital kompanije koja otvara pet novih radnih mesta ili održava deset postojećih.

Grčka je prošle godine povećala minimalni iznos koji strani kupci nekretnina moraju da plate kako bi dobili zlatnu vizu na 400.000 evra, a program je proširila i na investitore koji su spremni da ulože najmanje 250.000 evra u lokalne startape.

Troškovi dobijanja državljanstva po osnovu ulaganja rastu na Karibima, gde ovi programi čine više od polovine nacionalnih prihoda nekih malih ostrvskih država.

 

Portugalija jedna od zemalja u kojoj su i dalje dostupne neke opcije: ulaganje u kvalifikovani investicioni fond u vrednosti od najmanje 500.000 evra je jedna od njih | Bloomberg

 

Neki karipski pasoši omogućavaju bezvizna putovanja u Veliku Britaniju i EU na osnovu bilateralnih sporazuma, a evropski regulatori izrazili su zabrinutost da ovi programi mogu poslužiti kao ulazna tačka za kriminalce. Zbog toga su evropske vlade izvršile pritisak na karipske zemlje da ih ograniče.

Svih pet karipskih država koje nude zlatne pasoše - Dominika, Grenada, Sent Kits i Nevis, Antigva i Barbuda i Sveta Lucija, složile su se 2024. godine da minimalni iznos podignu na najmanje 200.000 dolara. Takođe su pojačale proveru kandidata i uvele strože kontrole kao odgovor na zabrinutost EU i SAD.

Suprotno tom trendu, Novi Zeland je početkom februara najavio ublažavanje uslova za svoj program zlatnih viza kako bi privukao bogate imigrante i podstakao ekonomski oporavak nakon oštre recesije 2024. godine. Planovi uključuju ukidanje testa znanja engleskog jezika, proširenje spektra prihvatljivih ulaganja i prilagođavanje dužine boravka investitora u zemlji.

Prema rečima ministarke za imigraciju Erike Stenford, ostrvska država beleži "užarenu" potražnju za zlatnim vizama iz SAD i Evrope, jer rastuće geopolitičke tenzije navode bogate pojedince da razmatraju opcije u inostranstvu.