Grci spremni da prigrle Đokovića - Atina sve atraktivnija evropska metropola za život

Nakon što su destinacije poput Monaka, Dubaija i Švajcarske decenijama slovile za poresko i luksuzno utočište slavnih sportista i milionera, u tu trku se s ozbiljnim potencijalnom uključuje i Grčka, tačnije Atina. Taj grad je zahvaljujući reformisanom režimu (reforme uključuju i poreska pitanja) postao jedan od najprivlačnijih u Evropi, posebno za strance sa velikim ličnim bogatstvom. Grčki mediji uveliko pišu da je među njima i srpski teniski as Novak Đoković, koji prema nezvaničnim informacijama razmatra preseljenje u grčku prestonicu.

Pre nego što sagledamo šta je to što Atina konkretno nudi i zašto sve više važi za novi evropski raj, trebalo bi podsetiti da Novak relativno često posećuje Grčku. Teniser je više puta letovao na Kritu i Mikonosu, bio hodočasnik na Svetoj Gori, a ne krije ni ljubav prema tradiciji, veri i toplini grčkog naroda. Njegovi zvanični kontakti sa grčkom vladom započeli su  2024. godine zbog dobijanja zlatne vize.

Uslovi za zlatnu vizu

Zlatna viza za Grčku predstavlja program boravišne dozvole namenjen stranim državljanima van EU koji investiraju u grčke nekretnine ili ekonomiju. Da bi se dobila zlatna viza, minimalni prag ulaganja od 1. septembra 2024. iznosi 400.000 evra za jednu nekretninu koja mora imati najmanje 120 kvadratnih metara, a iznos zavisi od regije. Za veće gradove i popularne turističke destinacije poput Soluna, Atine, Mikonosa i Santorinija, minimalna vrednost ulaganja iznosi 800.000 evra, uz istu minimalnu kvadraturu.

"Tržište nekretnina u Grčkoj, a naročito u Atini, beleži snažan rast, pre svega zahvaljujući interesovanju stranih investitora, koje je dodatno podstaknuto programom 'Golden Visa'. Prema zvaničnim podacima, više od 50 odsto svih zahteva za boravišnu dozvolu putem investiranja u poslednje dve godine podneli su državljani Kine, zatim investitori iz drugih delova Azije i zemalja Bliskog istoka", kaže za Bloomberg Adriju Nikola Nedeljković, direktor predstavništva Ellas Estatea u Srbiji.

Osim u nekretnine, postoji mogućnost ulaganja u grčku ekonomiju - državne obveznice, akcije i korporativne obveznice grčkih kompanija ili investicione fondove, a tada je minimalni iznos ulaganja 400.000 evra. Moguća je i kombinacija nekretnina i drugih investicija da bi se prešao minimalni prag.

 

 

Nedeljković kaže da je u Grčkoj primetan porast ulaganja iz EU, posebno iz Nemačke, Francuske i Holandije, kao i iz Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije. Takođe, raste interesovanje turskih investitora, pretežno u oblastima blizu turske granice, ali i u Atini.

"Samo tokom 2024. investitori iz EU uložili su oko milijardu evra u stambene i poslovne nekretnine u Grčkoj, pri čemu je najveći deo tih transakcija realizovan upravo u Atini", naglašava sagovornik Bloomberg Adrije.

Zlatna viza omogućava vlasnicima i njihovim porodicama slobodno kretanje unutar Šengen zone, kao i pravo boravka u Grčkoj bez dodatnih viza. Program je popularan zbog relativno niskog iznosa ulaganja u poređenju sa drugim zemljama EU, kao i zbog povoljnog geografskog položaja Grčke. Zlatna viza se može obnavljati svakih pet godina, sve dok traje vlasništvo nad nekretninom.

'Flat tax' od 100.000 evra

Atina je grad koji se intenzivno razvija, ima sve bolju zdravstvenu zaštitu, infrastrukturu, mogućnosti za zaposlenje ili vođenje biznisa, a uz to i relativno povoljne cene nekretnina. Zanimljivo je da je fiskalna disciplina sada snažnija u Atini nego u Berlinu, prestonici najveće evropske ekonomije.

Vlada Kyriakosa Mitsotakisa sprovela je niz strukturnih reformi, kako bi od nekadašnjeg "bolesnika" Evrope napravila 'zvezdu', o čemu svedoči i rast Atinskog berzanskog indeksa (ASE) od skoro 30 odsto od početka 2025.

 

 

Budžetski suficit iznosio je 1,3 odsto BDP-a 2024, svrstavajući Grčku među retke zemlje evrozone sa pozitivnim bilansom. Vlada se hvali nizom materijalnih simbola oporavka - luksuznim kompleksom "The Ellinikon" izgrađenim na mestu bivšeg atinskog aerodroma, izgradnjom najviše zgrade u zemlji, te otvaranjem data centara Microsofta i istraživačkog centra Pfizera.

 

 

"Najtraženije lokacije među stranim kupcima ostaju centralni delovi Atine, uključujući Kolonaki, Pagkrati, Mets i Koukaki, koji kombinuju arhitektonsku vrednost, dobru povezanost i stalnu potražnju za izdavanje. Posebnu pažnju investitora privlači i projekat 'The Ellinikon' - jedan od najvećih razvojnih poduhvata u Evropi, koji transformiše nekadašnji aerodrom u savremenu stambeno-poslovnu zonu sa direktnim izlazom na more. Projekat ima značajan uticaj na tržišnu dinamiku južnog dela Atine i predstavlja novu referentnu tačku za buduće investicije", kaže Nikola Nedeljković.

Trenutno, grčka berza je primer kako reformska agenda i politička stabilnost mogu vratiti tržišno poverenje, ali i privući bogate i slavne koji pronalaze višestruke razloge za preseljenje u ovu zemlju, a najpre u Atinu.

Glavni mamac je takozvani non-dom poreski režim, specijalno kreiran za pojedince sa visokom neto vrednošću (HNWI) koji odluče da se presele u Grčku. Osoba sa visokom neto vrednosti se, generalno, definiše kao neko sa više od milion dolara visoko likvidne imovine. U okviru ovog režima primenjuje se paušalni porez (engl. flat tax).

Prema važećim pravilima u 2025, pojedinac koji nije bio poreski rezident Grčke najmanje sedam od poslednjih osam godina i koji uloži najmanje 500.000 evra u lokalnu nekretninu, kompaniju ili investicioni fond - plaća porez od svega 100.000 evra godišnje, bez obzira na visinu globalno stečenih prihoda. Poreski režim traje do 15 godina, a članovi porodice mogu se priključiti uz doplatu od po 20.000 evra godišnje. Porez na nasledstvo i poklone van Grčke se ne obračunava, što dodatno motiviše bogataše koji planiraju dugoročno.

Treba istaći da Grčka ima centralizovan poreski sistem, što znači da se porezi i poreske olakšice primenjuju na nacionalnom nivou, a ne na nivou gradova ili pokrajina kao što je to slučaj u SAD ili Švajcarskoj. Ono što je benefit poreskog sistema u Grčkoj, pored svega navedenog, jeste to što ne postoji uslov stalnog boravka ili zapošljavanja. Dovoljno je da budete poreski rezident, što znači da u Grčkoj provodite više od 183 dana godišnje. Ova vrsta mobilnosti je posebno važna sportistima i biznismenima koji često putuju i menjaju mesto boravka.

 

 

Koga još 'cilja' grčki poreski sistem

U trenutku kada sve više država ulazi u globalnu trku za privlačenje stranaca i talenata, Grčka je pametnim poreskim reformama zauzela značajnu poziciju. Sistem je dovoljno fleksibilan da privuče različite profile - od sportista do penzionera, a opet dovoljno stabilan da garantuje dugoročnu sigurnost.

Grčki poreski sistem penzionerima iz inostranstva nudi stopu na strane prihode od svega sedam odsto, pod uslovom da nisu bili rezidenti u poslednjih pet od šest godina. Digitalnim nomadima i stranim stručnjacima nudi oslobađanje od poreza i doprinosa od 50 odsto, u trajanju od sedam godina. 

Oni koji se ne uklapaju u ove režime, platiće standardni porez na dohodak od 44 odsto za visoke prihode, ali uz relativno niže efektivne stope u poređenju sa drugim državama EU, te uz dodatne olakšice i manji porez na nekretnine.

Globalni trend non‑dom migracija

Za razliku od Bergama ili Dubaija, Atina još nije postala opštepoznato utočište za superzvezde sporta, ali je na dobrom putu.

 

 

Iako trenutno nema poznatih svetskih sportista koji su se preselili baš u Atinu - za razliku od Italije, Španije i Portugalije, gde ima dosta fudbalera ili tenisera - interesovanje Novaka Đokovića za Atinu moglo bi podstaći druge. Dok će jednima biti privlačna poreska politika, drugi će pronaći motive i u dinamici grada, zabavnom i edukativnom razvoju, dobrom geografskom položaju. 

 

Pored finansijskih olakšica, Grčka nudi i visok kvalitet života. Atina je grad sa razvijenom infrastrukturom, odličnim privatnim školama, bogatom gastronomskom scenom i direktnim letovima ka celom svetu. Troškovi života su niži nego u zapadnoevropskim metropolama, a mediteranska klima i blizina mora takođe su primamljivi faktori.

Grčka, Monako ili Španija

Odgovor na ovo pitanje umnogome zavisi od poslovnih planova i ličnih preferencija pojedinca.

Grčka je trenutno veoma konkurentna zbog non-dom režima koji omogućava bogatim strancima da za 100.000 evra godišnje pokriju sve svoje globalne prihode. Pogodna je za penzionere, investitore i sportiste koji žele rezidenciju u EU, ali porez na potrošnju i nekretnine nije zanemarljiv.

Monako ostaje najpovoljnija poreska oaza, bez poreza na dohodak i kapitalne prihode. Međutim, troškovi života i stanovanja su izuzetno visoki. Španija je, s druge strane, atraktivna sportistima i menadžerima zbog Beckham Law režima, tako da bi Grčka - ako želi da privuče više stranih sportista - možda mogla razmotriti neku sličnu zakonsku regulativu.

 

 

"Grčka se danas profilisala kao jedno od najdinamičnijih investicionih okruženja u regionu. Pored mogućnosti dobijanja boravišne dozvole u EU, strane investitore privlače stabilan prinos od izdavanja, rastuća vrednost imovine i ukupna pravna i ekonomska sigurnost unutar evropskog sistema. Veliko interesovanje postoji i za obalske delove prestonice, naročito za Glifadu i Vuljagmeni, koji se izdvajaju luksuznim sadržajima, infrastrukturnim kvalitetom i atraktivnom lokacijom. Takođe, sve veći broj investitora usmerava pažnju ka Pireju, zahvaljujući njenom strateškom značaju kao najvećoj luci u zemlji i razvoju novih infrastrukturnih i stambenih projekata", zaključuje Nedeljković.

- U pisanju teksta (deo koji se odnosi na reforme) pomogao Rudi Lukačić, analitičar makroekonomije i tržišta kapitala u Bloomberg Adriji.