Grčka modernizuje Evzoni za brži i lakši ulazak turista

Vlada Grčke je pokrenula hitnu modernizaciju graničnog prelaza Evzoni, najprometnijeg punkta za turiste iz Srbije i regiona koji putuju ka popularnim letovalištima. Na tom prelazu je 2024. godine provereno oko pet miliona pasoša, dok je samo u prva četiri meseca 2025. godine kroz njega prošlo još milion putnika, što objašnjava česte gužve i višesatno čekanje u kolonama, posebno u špicu sezone - tokom juna, jula i avgusta.

Iz vlade poručuju da inicijativa "We Cross Borders" - deo Interreg IPA CBC programa Grčka–Severna Makedonija - ima za cilj smanjenje gužve i ubrzanje pasoške i carinske kontrole, a modernizacija Evzonija radiće se u dve ključne faze. Prva faza podrazumeva povećanje broja službenika na samom prelazu, što će omogućiti bržu obradu dokumenata i kraće čekanje, dok druga faza obuhvata infrastrukturno unapređenje, odnosno rekonstrukciju postojećih objekata, proširenje kapaciteta prelaza i povećanje broja saobraćajnih traka i punktova za pasošku i carinsku kontrolu.

Depositphotos

 

Za putnike koji žele da izbegnu moguće gužve na Evzoniju, preporučuje se korišćenje alternativnih ruta preko Bugarske - od januara 2025. godine Bugarska i Rumunija su zvanično pristupile šengenskoj zoni, što znači da su ukinute kontrole na unutrašnjim kopnenim granicama sa državama članicama šengenskog prostora.

Putnici iz Srbije koji prolaze kroz Bugarsku ka Grčkoj imaju samo jednu graničnu kontrolu, na ulazu iz Srbije u Bugarsku, dok ulazak iz Bugarske u Grčku sada protiče bez zadržavanja. Modernizacija graničnog prelaza Evzoni, svakako, predstavlja značajan korak ka poboljšanju putničkog saobraćaja između Srbije i Grčke, budući da srpski turisti spadaju među mnogobrojnije u ovoj mediteranskoj zemlji u jeku leta.

 

 

Modernizacija ovog prelaza uključuje instalaciju savremenih tehnologija kao što su ANPR kamere za automatsko prepoznavanje registarskih tablica, CCTV nadzorni sistemi, NVR oprema za snimanje, kao i novu vagu za merenje težine vozila. Osim bržeg protoka saobraćaja i kraćeg čekanja, unapređenje Evzonija bi trebalo da poboljša i samu bezbednost na granici. Pored tehničkih unapređenja, cilj projekta je jačanje bilateralne trgovine, povećanje prekogranične mobilnosti, te borba protiv krijumčarenja i ilegalne migracije. 

 

Važno za Srbiju

Unapređenje Evzonija je deo šireg napora za unapređenje granične infrastrukture u regionu, uključujući inicijative poput Zelenih traka - primene na granici između Srbije i Mađarske. Svetska banka je, inače, izračunala da bi Srbija u srednjem roku mogla da uveća BDP za dodatnih tri odsto, ukoliko bi došlo do proširenja Zelenih koridora - odnosno smanjenja čekanja na granicama za tri sata i pojednostavljenja granične procedure.

Prema analizama koje je uradila Svetska banka za Srbiju, na transferu od 100 evra - ušteda je 17 evra.

 

 

Očekuje se da će završetak radova na Evzoniju doneti značajnu korist ne samo putnicima već i privredi - najpre kroz olakšanu trgovinu između Grčke, Severne Makedonije i šireg regiona Zapadnog Balkana.

Zeleni koridori su specijalizovani granični prelazi sa ubrzanim procedurama za transport robe, pokrenuti kao inicijativa u okviru CEFTA sporazuma i Transportne zajednice. Ideja je da se unapredi trgovina između zemalja Zapadnog Balkana i EU, a Srbija i Grčka već rade na tome.

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, svojevremeno je istakla da je su jedan od prioriteta ministarstva upravo Zeleni koridori: "Oko 100.000 kamiona prođe kroz region Zapadnog Balkana i izađe u neku od država članica EU. Da bismo ubrzali stvari, ima nekoliko važnih elemenata - prvi je infrastruktura, zatim da granični prelazi budu opremljeni da brzo prihvate i odgovore na protok robe i kamiona, a infrastruktura takođe podrazumeva digitalizaciju graničnih prelaza i svih dokumenata koji prate carinjenje robe".

Prema analizi Svetske banke, skoro 3.000 godina, odnosno 26 miliona sati izgube kamiondžije čekajući na graničnim prelazima država Zapadnog Balkana. Prema ovom izveštaju Svetske banke, ako se prosečno vreme potrebno za prelazak granice skrati za tri sata, što je razlika između prosečnog vremena na Zapadnom Balkanu i u državama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj država (OECD), BDP u svakoj zemlji Zapadnog Balkana mogao bi u srednjem roku porasti za tri odsto.

                      

Srpski TAG kroz Grčku, koji je već uspostavljen sa Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i Hrvatskom, od 1. jula bi mogao da se koristi i u Grčkoj. "Za naše građane je posebno značajno što je najdalje u pregovorima sa 'Putevima Srbije' odmakla 'Egnatija odos', kompanija koja upravlja putevima na severu Grčke, te da bi, prema procenama stručnjaka iz 'Puteva Srbije', ukoliko se sprovedu postignuti dogovori između dve kompanije, sistem na severu mogao da profunkcioniše već od 1. jula", rekao je Nikola Nedeljković, ambasador Srbije u Grčkoj, prenosi Tanjug.