Grčka ponovo u centru pažnje - ovaj put kao zvezda, a ne 'bolesnik' Evrope

Grčka je ponovno dospela u centar pažnje finansijskih tržišta, ali za razliku od prošle decenije, danas ne privlači pažnju kao "bolesnik" Evrope, već kao jedno od najbrže rastućih tržišta evrozone. Atinski berzanski indeks (ASE) porastao je skoro 30 odsto od početka 2025, učvrstivši poziciju Grčke kao tržišne zvezde i potvrđujući oporavak zemlje koja je još pre nekoliko godina bila sinonim za dužničku katastrofu. Taj uspon se temelji na istorijskim ekonomskim preokretima - drastičnom smanjenju javnog duga, povratku investicionog rejtinga, oporavku bankarskog sektora i fiskalnoj disciplini koja je, paradoksalno, sada snažnija u Atini nego u Berlinu.

Ovaj trend nije slučajan i nov. Atinski indeks je 2024. porastao za 18 odsto, a u 2023. za 44 odsto. Poređenja radi, američki S&P 500 završio je 2023. godinu s rastom od 26 odsto. Skoro trećinu ASE indeksa čine akcije bankarskog sektora, koje su ove godine u proseku porasle skoro 50 odsto.

Grčke banke su restrukturirane i nakon više od 15 godina ponovo isplaćuju dividende (tri odsto dividendnog prinosa u 2025. godini). Atraktivne valuacije - P/E koeficijent (engl. price/earnings ratio) atinskog indeksa je devet, u poređenju sa indeksom MSCI Emerging Markets od 15, kao i visoki prinosi, ključni su razlozi povratka investitora na tržište.

Slični argumenti nedavno su privukli kapital i na poljsku berzu. Dodatni podsticaj daje i činjenica da je FTSE Russell stavio Grčku na takozvanu listu za praćenje (engl. watchlist) za povratak među razvijena tržišta, što bi moglo otvoriti vrata pasivnim globalnim fondovima.

 

 

Vlada Kyriakosa Mitsotakisa, sada u drugom mandatu, sprovela je niz strukturnih reformi, racionalizaciju javnog sektora, smanjenje sive ekonomije, efikasniju naplatu poreza i usvajanje fiskalne konzervativnosti. Danas Grčka ima investicioni rejting kod sve četiri velike kreditne agencije i zadužuje se po kamatama koje su krajem 2024. bile niže čak i od francuskih. Državni dug pao je sa više od 200 odsto na oko 150 odsto BDP-a, a Vlada planira otplatu prvog paketa spasilačkih (engl. bailout) zajmova do 2031. godine - punih deset godina pre roka.

Budžetski suficit iznosio je 1,3 odsto BDP-a 2024, svrstavajući Grčku među retke zemlje evrozone sa pozitivnim bilansom. Vlada se hvali nizom materijalnih simbola oporavka - luksuznim kompleksom izgrađenim na mestu bivšeg atinskog aerodroma, izgradnjom najviše zgrade u zemlji, te otvaranjem data centara Microsofta i istraživačkog centra Pfizera.

 

 

Ipak, makroekonomski uzlet zasad nije značajno poboljšao životni standard građana. Grčka privreda je i dalje oko 19 odsto manja nego 2007, dok je privreda EU u međuvremenu porasla 17 odsto. Grčki BDP po stanovniku do 2009, bio je u skladu s evropskim prosekom, ali ga je od tada prestiglo deset država. Danas je Grčka druga najsiromašnija članica EU (iza Bugarske) i najsiromašnija u evrozoni. S obzirom na brzinu približavanja Bugarskoj, sve je realnije da bi Grčka uskoro mogla zauzeti samo dno EU lestvice.

Štrajkovi javnih službi, protesti i politički skandali - poput železničke tragedije u Tempi 2023. u kojoj je poginulo 57 ljudi, čiji je uzrok bila ljudska pogreška - i dalje odražavaju duboko nepoverenje u institucije. Demografski trendovi su negativni, s visokim stopama iseljavanja mladih i sve izraženijim klimatskim pretnjama. Društvene pukotine podsećaju da tržišni oporavak ne znači nužno i društveni napredak. Uspeh Mitsotakisove vlade dugoročno će se meriti sposobnošću da se grčki model rasta - zasnovan na turizmu i izdavanju stanova - transformiše u održivi model baziran na inovacijama i rastu produktivnosti.

Grčka berza danas je primer kako reformska agenda i politička stabilnost mogu vratiti tržišno poverenje. Ali ključno pitanje ostaje da li je ovo tek ciklični procvat, podstaknut turizmom i niskim kamatama, ili početak trajne ekonomske transformacije.