.webp){kind=icon}
Industrijska proizvodnja u Adria regionu nalazi se pred izazovom oko neizvesne potražnje i manjka stručne radne snage, što pak ukazuje na to da je poboljšanje produktivnosti naprosto imperativ, ističe se u oceni više analitičarke za tržišta Bloomberg Adrije Marine Petrov.
Kako navodi, proizvodnja dobara pada usled slabljenja eksterne potražnje, a posebno u kontekstu pada proizvodnje intermedijarnih dobara širom Adria regiona.
Celu analizu možete pogledati OVDE.
Opširnije
Da nije bilo EPS-a, ne bismo imali rast industrijske proizvodnje
Postoje naznake oporavka prerađivačke industrije, pre svega kod prerade i konzervisanja smrznutog voća i povrća i proizvodnji hrane za životinje
20.07.2023
Industrija u maju napredovala, ali samo zbog proizvodnje struje i gasa
Indeks industrijske proizvodnje je u odnosu na prosek iz 2022. bio veći za dva odsto, a u odnosu na maj 2022. porastao je za 1,5 odsto.
30.06.2023
Što se tiče proizvodnje energije, u većini zemalja ukupna energetska proizvodnja je na godišnjem nivou niža, što je rezultat smanjenja proizvodnje goriva, dok su u suprotnom smeru delovali povoljni vremenski uslovi proizvodnje električne energije usled velikih kiša.
Trgovinski tokovi se nakon uticaja volatilnih cena sirovina i energije poboljšavaju u odnosu na prošlu godinu.
U cenovnom aspektu, proizvođači uspevaju da povećaju cene proizvoda uz nominalnu vrednost izvoza iznad realne vrednosti.
"Strana potražnja tokom ove godine neće jačati, a poboljšanje je moguće u 2024. godini", ocenjuje Petrov.
Pogleda li se struktura trgovinske razmene, glavni trgovinski partner zemalja u Adrija regionu je Evropska unija (EU), dok se deo trgovine odvija unutar regiona.
Indeks proizvodnje ove godine je u crvenom
U poslednjih nekoliko godina najveći deo investicija u industrijske kapacitete došao je iz Nemačke, što povećava važnost Adria regiona za nemačku privredu, ali i zavisnost od nje. Tokom proteklih 15 godina, 78 odsto izvoza iz četiri zemlje Srednje Evrope (Poljska, Češka, Mađarska, Rumunija) i 76 odsto izvoza iz Adria regiona može se objasniti dinamikom nemačkog bruto društvenog proizvoda.
"To nije iznenađujuće budući da je izvoz iz Srednje i Istočne Evrope zavistan od količine koju nemačka industrija može da nabavi i nemački potrošači mogu da potroše. Naše mišljenje je da će privreda EU pokazati otpornost i zadržati recesiju plitkom uz blaže efekte prelivanja na Srednju i Istočnu Europu nego što se ranije mislilo", ističe se u analizi.
U idućim tromesečjima analitički tim Bloomberg Adrije očekuje negativne stope industrijske proizvodnje ili u najboljem slučaju stagnaciju, dok bi izvoz roba trebalo ili da blago raste ili da ostane realno nepromenjen u područjima s najslabijim učinkom.
Robni izvoz ove godine podstaknut je rastom cena
Nekoliko faktora utiče na takvu prognozu u vezi sa industrijskom proizvodnjom.
Domaća potražnja smanjena je zbog još uvek visokih stopa inflacije, a izvoz usporava jer se privredna situacija kod glavnih trgovinskih partnera pogoršava, što smanjuje potrebu za proizvodnjom.
U srednjem roku predviđa se da će direktna strana ulaganja u industrijske sektore dati rezultate, a najveći potencijal se u tom smislu vidi u tome što evropski industrijski lideri proizvodnju prebacuju s Dalekog istoka na bliže lokacije. Poboljšanje transportne infrastrukture pomoći će tom procesu.
Najveći problem, kako je već napomenuto, predstavlja manjak stručne radne snage. Produktivnost je u Adria regionu ispod proseka EU, a izazov je tim veći jer stanovništvo stari dok je uvoz radne snage uglavnom usmeren na slabije obrazovanu radnu snagu.
Ne treba zanemariti činjenicu da rast kamatnih stopa smanjuje potražnju za kreditima, pa je otežano finansiranje privatnih investicija.
Ove godine se očekuje da će dodatno usporiti i dinamika trgovinske razmene.
Glavni faktori koji ograničavaju industrijsku proizvodnju
"Očekujemo pad uvoza zbog slabije domaće potražnje za gotovim proizvodima, ali i zbog manje industrijske potražnje za intermedijarnim dobrima. Izvoz će slediti taj smer. Poslovno raspoloženje u Adria regionu pokazuje mešovitu sliku jer Hrvatska, Srbija i Severna Makedonija pokazuju manje pesimizma budući da se kapaciteti šire zbog ranijih direktnih stranih ulaganja, dok je Slovenija snažnije pogođena smanjenom potražnjom kod stranih partnera", zaključuje analitičarka Bloomberg Adrije.
