Da nije bilo EPS-a, ne bismo imali rast industrijske proizvodnje

Industrijska proizvodnja u maju bila je u plusu zahvaljujući rastu snabdevanja energentima. Možda paradoksalno zvuči, ali u poslednja četiri meseca rastu industrijske proizvodnje isključivo doprinosi proizvodnja električne energije, za koju je samo pre godinu dana država iz budžeta izdvajala milijarde evra.

U najnovijem izdanju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) navodi se da je u maju zabeležen međugodišnji rast industrijske proizvodnje od 1,5 odsto, pri čemu je rast ostvaren samo u snabdevanju strujom i gasom od 14,6 odsto. Dok su prerađivački sektor i rudarstvo zabeležili pad fizičkog obima od 2,6 odsto i 0,2 procenta.

U analizi MAT-a ističe se da u poslednja četiri meseca međugodišnjem rastu ukupne industrijske proizvodnje isključivo doprinosi proizvodnja električne energije.

"Ukoliko se tekuće tendencije prate putem desezoniranih indeksa i vrednosti trend-ciklusa utisak je da se uzlazni trend rasta proizvodnje koji je otpočeo krajem jeseni prošle godine, završio sredinom proleća, te da se sada proizvodnja održava na nivou koji je za 2,5 odsto veći od prošlogodišnjeg proseka", navodi se.

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji u prvih pet meseci, ona je bila za dva odsto veća nego u istom periodu prethodne godine, a rast je ostvaren u snabdevanju strujom i gasom, i to 17,5 odsto, rudarstvu, 2,1 odsto, dok je u prerađivačkoj industriji zabeležen pad od 1,3 procenta.

Tokom ovog perioda sektor snabdevanja električnom energijom i gasom dao je najveći doprinos kretanju ukupne industije i iznosio je 2,8 procentnih poena, sledi rudarstvo sa doprinosom od 0,2 procenta poena, dok je doprinos prerađivačke industrije bio negativan i iznosio jedan procentni poen. 

Što se same prerađivačke industrije tiče, u analizi se navodi da je kod nje poslednjih meseci zabeleženo nešto stabilnije kretanje, pa prosečni priraštaji dugoročnog trenda proizvodnje od oktobra prošle godine iznose oko 0,5 odsto mesečno. Dodaje se, međutim, da se ovaj pozitivan rezultat u najvećoj meri može pripisati prehrambenoj industriji, gde su u nekoliko meseci unazad prisutne naznake oporavka, pre svega kod prerade i konzervisanja smrznutog voća i povrća i proizvodnji hrane za životinje.

U maju su još dve oblasti prerađivačke industrije, a to su proizvodnja osnovnih metala i motornih vozila i prikolica, zabeležile dobar rezultat, ali kako se ocenjuje, još se ne može precizirati da li je reč o incidentnom skoku ili trajnijoj promeni karaktera proizvodnje.

"Cela priča u vezi sa prerađivačkom industrijom svodi se na rat u Ukrajini i sankcije Rusiji kojima su bile povećane cene energenata i smanjena privredna aktivnost u EU, a time i njena spoljnotrgovinska aktivnost. Odnosi cena sada su ipak povoljniji nego krajem prošle i na samom početku ove godine", navodi se u analizi MAT-a.

Pad prometa u industriji za 7,1 odsto 

Promet u industriji u maju bio je manji za 7,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a 2,7 odsto niži u odnosu na prosek 2022, objavio je nedavno Republički zavod za statistiku. Rudarstvo je zabeležilo pad prometa od 1,1 odsto, a prerađivačka industrija pad od 7,3 odsto međugodišnje, tako da promet u industriji na domaćem tržištu beleži pad od 15,6 odsto, a na inostranom tržištu rast od 4,3 odsto u odnosu na maj prošle godine.

Ipak, povećanje industrijske proizvodnje za dva odsto u prvih pet meseci 2023. godine Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize Privredne komore Srbije, ocenjuje kao relativno dobar rezultat imajući u vidu da su prethodnih nekoliko godina bile izuzetno teške u smislu velikih izazova na globalnom tržištu.

"Ne treba zaboraviti ni visoku bazu iz prethodnih godina čime se proizvodni sektor svake naredne godine nalazi na sve većem izazovu. Ukoliko posmatramo maj ove godine u odnosu na maj prethodne godine, to povećanje iznosi 1,5 odsto”, navodi Stanić za Bloomberg Adriju.

Prema njegovim rečima, usporavanje industrijske proizvodnje može jednim delom biti posledica usporavanja u evrozoni i njenim najvećim ekonomijama, kao npr. u Nemačkoj, čija je proizvodnja u padu u ovoj godini, ali i koja je u tehničkoj recesiji. A svi znamo da je Nemačka jedan od ključnih spoljnotrgovinskih partnera naše zemlje. Ne treba zaboraviti ni inflaciju, koja istina usporava, ali i dalje opterećuje kako proizvođače, tako i potrošače, kao ni poremećaje u snabdevanju izazvane ratom u Ukrajini.

Depositphotos

"Veća proizvodnja (ali i izvoz) struje u ovoj godini predstavlja određenim delom i posledicu globalne energetske situacije, kada je upotreba određenih izvora energije ili redukovana ili onemogućena. Posmatrano na mesečnom nivou, proizvodnja struje je na individualnom planu dominirala tokom zimskih meseci ove godine, ali stope rasta u prolećnim mesecima su, takođe, dvocifrene", ističe Stanić.

Kao što je Bloomberg Adria već pisala, EPS je u prva tri meseca 2023. imao profit od 300 miliona evra, što je Fiskalni savet ocenio kao odličan rezultat. Ovaj visok profit došao je kao posledica nekoliko faktora. Najvažniji jeste rast prodajne cene električne energije, koja je u tom periodu bila veća u odnosu na pretkrizne nivoe oko 15 odsto za domaćinstva, a gotovo dvostruko veća za privredu. Takođe, EPS je imao izuzetno uspešan kvartal iz ugla hidroloških uslova, tako da je proizvodnja hidroelektrana u prva tri meseca 2023. skočila u odnosu na isti period prethodne godine za 31 odsto, a u odnosu na prosek prvog kvartala iz 2018 - 2020. za 13 odsto. Ovaj rast proizvodnje omogućio je osetan rast izvoza električne energije, prvi put otkako je preduzeće zapalo u ozbiljne probleme sa proizvodnjom.

Ukupni uvoz energenata je u 2022. godini iznosio 6,9 milijardi evra, što je za oko 3,9 milijardi evra više nego prethodne 2021. godine. Od toga je na uvoz struje prošle godine potrošeno tačno 1,57 milijardi evra. Prethodne, 2021. godine, uvoz struje platili smo više nego trostruko manje (475 miliona). Procenjuje se da je država protekle godine potrošila oko tri milijarde evra za pomoć EPS-u i Srbijagasu.

Za veći rast industrijske proizvodnje u narednim mesecima neophodno je pokrenuti sektor prerađivačke industrije, koji od početka godine beleži pad od oko 1,3 odsto, a tu se, naglašava Stanić, posebno misli na delatnosti sa velikim potencijalom kao što je npr. eksploatacija ruda, proizvodnja metala, prehrambeni sektor itd.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar