Industrijska proizvodnja u Srbiji još jednom je porasla na godišnjem nivou u februaru, ali je zato rast bio upola manji nego u prethodnom mesecu. Indeks industrijske proizvodnje je u februaru na godišnjem nivou napredovao za 1,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Nivo proizvodnje je u odnosu na prosek iz 2022. zabeležio drugi uzastopni mesec pada, pa je indeks u odnosu na pomenuti prosek bio 4,8 odsto niži.
"Tekući desezonirani indeks za februar 2023. godine, u odnosu na januar 2023. godine za industriju ukupno pokazuje rast od 2,6 odsto, a za prerađivačku industriju rast od 1,8 odsto", navodi se u saopštenju RZS.
Industrijska proizvodnja u Srbiji u januaru 2023. godine porasla je za 4,1 odsto u odnosu na januar 2022. godine, ali je u odnosu na prosek 2022. godine manja za 9,3 odsto, navodi se u saopštenju Republičkog zavoda za statistiku.
Prema procenama Eurostata, desezonirana industrijska proizvodnja u decembru 2022. pala je za 1,1 odsto u evrozoni.
15.02.2023
Autor: Miro Soldić
Prema podacima RZS-a, obim proizvodnje u rudarstvu je pao za jedan odsto u odnosu na februar 2022, i za 6,8 odsto u odnosu na prosek iz prethodne godine. U okviru rudarstva je međugodišnji rast (od 5,6 odsto) zabeležila jedino kategorija eksploatacije ruda metala.
Sektor prerađivačke industrije pao je za 3,7 odsto, a snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležilo je rast proizvodnje od 29,6 odsto, što oslikava zimski period i hladnije vreme.
Prema namenskim grupama, rastu na godišnjem nivou u februaru je najviše doprineo rast u energiji, koji je iznosio 17 odsto, i rast u industrijskoj proizvodnji kapitalnih proizvoda (12,1 odsto). Rast u proizvodnji netrajnih proizvoda za široku potrošnju bio je skroman (0,3 odsto), dok je isto toliki pad zabeležen u obimu proizvodnje trajnih proizvoda za široku potrošnju.
Stagnacija u 2023.
Kako su u svom izveštaju, objavljenom početkom marta, naveli analitičari Bloomberg Adrije, industrija beleži pad u svim državama Adria regiona osim Srbije, ali se ovde rast usporio.
Kako su analitičari predvideli, isti pritisci koji su sektor opterećivali kroz veći deo prethodne godine, i dalje će negativno uticati na industrijsku proizvodnju.
Razlozi za ovo su manja inostrana tražnja, ali i skromnija tražnja na domaćem tržištu, kao i kamatne stope koje su svojim rastom otežale finansiranje kompanija i inflacija koja nagriza kupovnu moć potrošača.
"Neizvesnost po pitanju ulaznih troškova iz 2022. ostaće prisutna i u ovoj godini. Cene energenata i sirovina već su uticale na prerađivače", rekli su naši analitičari. Oni su dodali da bi pozitivan faktor mogao da bude takozvani "nearshoring", odnosno premeštanje proizvodnih pogona razvijenih zemalja iz udaljenih delova sveta u Evropu.
Vašu prijavu nije moguće sačuvati. Molimo vas, pokušajte ponovo.
Uspešno ste se prijavili.
Sličnog stava su i istraživači Fondacije za razvoj ekonomske nauke Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Oni su u poslednjem izdanju Kvartalnog monitora dodali da "prerađivačka industrija na nivou godine stagnira, a unutar godine opada", i da je i rast rudarstva, koje je tokom godine beležilo dobre rezultate, usporio.
Kako su objasnili ekonomisti, rast industrijske proizvodnje u Srbiji je u 2022. bio lošiji od Evropske unije jer se ranije počelo sa otvaranjem posle pandemije, pa su se i efekti oporavka manifestovali ranije (u 2021).
Proizvodni sektor beleži rast od 0,4 odsto, a napredak su zabeležili sektori proizvodnje automobila, električne opreme, uređaja i netrajnih potrošačkih dobara.
"Šta znači ova saradnja za Privrednu komoru? Ona otvara vrata trgovini, investicijama i poslovnim vezama. To stavlja Srbiju na još jednu globalnu platformu za kompanije i investicije širom sveta. Dakle, reč je o pridruživanju najvećoj međusobno povezanoj poslovnoj mreži na svetu i postavljanju Srbije na svetsku mapu", kaže Robin van Puyenbroeck.
Zvaničnici Federalnih rezervi (Fed) zadržali su kamatne stope nepromenjenim u sredu, na trećem sastanku zaredom i istakli da vide sve veći rizik i od više inflacije i od rasta nezaposlenosti.
Na istoku Evrope radi se između 37 i 43,1 sat nedeljno, s izuzetkom Estonije (36,5 sati). Najdužu satnicu u nedelji imaju stanovnici Turske (43,1 sata), Srbije (41,3 sata) i Grčke (39,8 sati).
Unesite svoju imejl adresu na koju ćemo Vam poslati link za obnovu lozinke.
Premašen je maksimalan broj uređaja. Ako ste vlasnik naloga, kliknite na "Pošalji prijavu putem e-pošte" da biste primili e-poštu s linkom za prijavu. Pratite link i moći ćete da upravljate uređajima povezanim s vašim nalogom.
.webp){kind=icon}
