Rast minimalca sužava platne razlike — javni sektor gubi stručnjake

Sve manja razlika između minimalne zarade u Srbiji i prosečnih plata u javnom sektoru predstavlja ozbiljan problem čak i u funkcionisanju državnog aparata. Fiskalni savet ocenjuje da se dugogodišnji strukturni problemi u sistemu plata prenose i u 2026. godinu s obzirom na predloženi Nacrt zakona o budžetu za 2026.

Razlike u visini zarada između i unutar sektora, navodi Fiskalni savet, toliko su ukorenjene da ometaju zapošljavanje i zadržavanje stručnih ljudi u najkritičnijim delovima javnog sektora - od socijalne zaštite, preko poreske administracije i inspekcijskih službi, do zdravstva, MUP-a i Vojske. Tako brži rast minimalne zarade od plata u javnom sektoru suštinski menja strukturu primanja u državi i stvara ozbiljan rizik od odliva stručnjaka iz ključnih sektora.

 

Fiskalni savet, ekonomisti i sindikati upozoravaju da se jaz između minimalne i prosečnih, odnosno najvećih zarada u javnom sektoru toliko smanjio da sistem više ne pruža podsticaj za radnike sa višim kvalifikacijama i odgovornostima, što dugoročno koči funkcionalnost države. Dodatni problem predstavlja i ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru koje je produženo do kraja 2026. godine.

 

Dragan Aleksić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, slaže se sa ocenom Fiskalnog saveta i ističe da sve manja razlika između najnižih i najviših zarada (kompresija) najteže pogađa visokokvalifikovane radnike.

"Kompresija zarada ne utiče podsticajno na njih i dugoročno je neodrživa. Ovo se najbolje vidi u IT industriji. Već neko vreme je gotovo nemoguće zamisliti bilo kog sposobnog IT stručnjaka da radi u državnom sektoru, umesto da svoja znanja naplati u privatnom sektoru za petostruko višu zaradu. Epilog toga je nedostatak stručnih IT kadrova u državnom sektoru zbog čega neretko dolazi do pada sistema i zastoja u radu javnih službi ili čak hakerskih napada, poput onih koje su nedavno pretrpeli Republički geodetski zavod ili Elektroprivreda Srbije", kaže Aleksić za Bloomberg Adriju.

Inače, prema zvaničnoj statistici, plate IT-jevaca su ove godine dostigle u proseku 295.476 dinara mesečno. U privatnom sektoru zarade IT stručnjaka idu i do 10.000 evra, pa i više. 

 

Aleksić napominje da kompresija zarada nepovoljno utiče i na visokokvalifikovani kadar u ostalim delatnostima u kojima dominira javni sektor, poput zdravstva i obrazovanja.

"Nedostatak visokostručnih kadrova i njihovo nezadovoljstvo zaradom u javnom sektoru za sada se drži pod kontrolom zahvaljujući tolerantnom pristupu države na alternativne mogućnosti za komplementarnu zaradu. Tako, na primer, lekari ne napuštaju javni sektor jer pored regularnih primanja dobijaju različite novčane i nenovčane kompenzacije od pacijenata koje ne ulaze u zaradu, a suštinski povećavaju racio između najviše i minimalne zarade."

Destimulativno i za radnike prosečnih primanja

Takođe, navodi on, država toleriše nešto veći broj sati komplementarnog rada u privatnoj praksi u kojoj nivo zarade nije ograničen kao u državnom sektoru. "Slično njima, najkvalifikovaniji kadar u obrazovanju - univerzitetski profesori, dodatni prihod ostvaruju učešćem na državnim i međunarodnim projektima ili osnivanjem preduzetničkih radnji putem kojih valorizuju svoja znanja. Postojanje ovih ventila reguliše pritisak u navedenim sektorima."

 

Aleksić naglašava da pored uticaja na visokokvalifikovane radnike u državnom sektoru, odnosno radnike sa najvišim primanjima, treba istaći da rast minimalne zarade sve više destimuliše i radnike sa prosečnim primanjima.

"Primera radi, ako posmatramo tri delatnosti gde je javni sektor najzastupljeniji, a to su: državna uprava i odbrana i obavezno socijalno osiguranje, zatim obrazovanje i zdravstvena i socijalna zaštita, može se videti da je odnos minimalne i prosečne zarade u ovim sektorima u 2018. godini iznosio 40 odsto, 44 odsto i 46 odsto.

Prema poslednjim podacima za 2025. godinu, ovi količnici porasli su na 53 odsto i po 58 odsto, a sa značajno bržim rastom minimalne od prosečne zarade realno je očekivati da oni porastu na iznad 60 odsto. Tako radnik koji radi za minimalnu zaradu, a koji može biti i nekvalifikovan, ostvariće dve trećine prosečnih primanja radnika čije radno mesto u navedenim sektorima uglavnom zahteva fakultetsku diplomu."

 

Prema njegovim rečima, minimalna zarada treba da raste nešto brže da bi pratila korak sa potrošačkom korpom i obezbedila adekvatan životni standard najranjivijim radnicima.

"Međutim, ograničenja u pogledu rasta zarada koja postoje u državnom, a ne i u privatnom sektoru prete da dovedu do nedostatka visokokvalifikovanih kadrova ili smanjenja njihove produktivnosti u državnom sektoru. Rešenje ovog problema sastoji se od uvođenja sistema platnih razreda, što je proces koji je svojevremeno započela Kori Udovički u vreme kada je bila ministarka, ali nije bilo političke volje da se on dovede do kraja", zaključuje Aleksić.

Sve manja razlika minimalca i plate

I na konkretnim primerima iz prakse uočljiva je nesrazmera u rastu minimalne i prosečne neto zarade u Srbiji. Tako je u 2020. prosečna plata iznosila 66.092 dinara, dok je minimalna bila 31.747 dinara. Za pet godina prosečna zarada dostigla je 109.147 dinara, a minimalna 58.630 dinara.

Još konkretniji primer je kada se pogleda malo duži period, od 2012. do danas. Prosečna neto zarada u 2012. iznosila je 36.639 dinara, a 2025. godine 109.147 dinara, što je rast od oko 198 odsto. S druge strane, minimalna zarada je 2012. iznosila 15.700 dinara, a ove godine 58.630 dinara, a to je rast od čak 273 odsto. Prema tome, udeo minimalne zarade u prosečnoj u 2012. bio je 42,9 odsto, dok je u 2025 on dogurao do 53,7 odsto.

 

Takođe, u javnom sektoru je u septembru 2025. prosečna neto zarada iznosila 113.025 dinara, što znači da je minimalac dostigao 52 odsto ove plate.

To znači da minimalna plata danas "sustíže" prosečnu mnogo više nego pre desetak godina, što direktno oslikava kompresiju zarada koju pominju stručnjaci.

Rešenje u platnim razredima

Fiskalni savet ukazuje na to da najave jedinstvenog sistema platnih razreda traju još od početka fiskalne konsolidacije (kraj 2013. godine), ali su svi reformski pokušaji u ovoj oblasti doživeli neuspeh. Oni su više puta ukazivali na to da sistem vrednovanja rada u državnom sektoru počiva na velikom broju različitih, često neusaglašenih propisa, što rezultira nejednakim tretmanom istih poslova i nedovoljnim podsticajem za visoko kvalifikovane kadrove.

"Kako konkretni planovi za sistemsku reformu ne postoje ni za srednji rok koji je pred nama (2026-2028), budžet za 2026. u ovom domenu zadržava status kvo. Određene neravnoteže će se, po svemu sudeći, dodatno produbiti u narednoj godini: raspon između najviše i najniže plate u državnom sektoru biće sužen sa 1:5,3 u 2025. na 1:4,6 u 2026. godini, jer minimalna zarada raste brže od indeksacije u javnom sektoru", navodi Fiskalni savet.

Depositphotos

 

Taj raspon je ispod onih predviđenih Zakonom o sistemu plata iz 2016. godine (1:7,5) ili preporučenih međunarodnom praksom (do 1:12). "U tim uslovima, javni sektor teško zadržava stručni kadar na pozicijama visoke odgovornosti, tim pre što privatni sektor za uporedive poslove nudi znatno konkurentnije uslove. Deficit kadrova prepoznajemo u osetljivim sistemima kao što su socijalna zaštita, inspekcijske službe, zdravstvo i Poreska uprava, a problemi su sve prisutniji i u MUP-u i Vojsci, uprkos činjenici da su ti sektori godinama dobijali najveća povećanja zarada."

Fiskalni savet upozorava da će javni sektor u takvim uslovima sve teže zadržavati visoko kvalifikovane ljude, naročito kada privatni sektor nudi znatno konkurentnije uslove za iste poslove.

I sindikati su u više navrata upozoravali da, kada se minimalna cena rada značajno poveća, a koeficijenti ostanu isti ili se ne menjaju istim tempom, zaposleni sa nižim koeficijentima praktično sustignu one sa višim. Sindikatima je to problem jer demotiviše radnike sa većim odgovornostima, kvalifikacijama ili kompleksnijim poslovima, pošto povećanje minimalca automatski pojede razlike koje su prethodno postojale.

Sve veći iznosi za plate

Kako kažu, zarade u javnom sektoru su se povećavale u manjem procentu nego što se povećavala minimalna cena rada. Posledica toga je takozvana kompresija koeficijenta, što znači da se smanjuje razlika između raspona najmanjih zarada i ostalih zarada.

Inače, planirano je da fond plata Republike u 2026. godini dostigne 656 milijardi dinara – oko 68 milijardi više nego u budžetu za 2025. godinu. To znači da ova stavka sama objašnjava više od dve trećine ukupnog međugodišnjeg rasta rashoda (92 milijarde dinara).

"Osnovni razlog je najavljeno linearno povećanje plata svim zaposlenima u javnom sektoru od 5,1 odsto od januara", kažu u Fiskalnom savetu.