Industrijska proizvodnja, vadičep za solidan deo privrede u regionu, krajem prošle godine je posustala, a ni za ovu godinu joj se ne predviđa bitniji oporavak. Usporavanje ekonomije u Zapadnoj Evropi, nesigurnost oko domaće potražnje, tvrdoglava inflacija, oscilacije cena energenata - samo su neke od prepreka koje stoje na putu optimističnih očekivanja. Začudo, svojevrsni lek za ovdašnje boljke možda bi mogao imati poreklo na istoku Azije, ocenjuje analitički tim Bloomberg Adrije.
Industrijska proizvodnja u Adria regionu prošle godine je porasla, uz izuzetak Severne Makedonije, ali po nižoj stopi nego u 2021. godini. Države u regionu sada proizvode više nego 2019. godine, osim Makedonije, gde je proizvodnja za 8,5 odsto niža nego 2019. godine, ističu analitičari.
Razloge za prošlogodišnje posustajanje industrije treba tražiti u "nesigurnoj okolini, kako domaćoj, tako i stranoj", koja je prigušila proizvodnju u poslednjem tromesečju. Kako industrijska proizvodnja zavisi i od uvoza, i od strane potražnje, i od domaće potrošnje, u prognozama za 2023. zasad nema čvršćeg optimizma.
Raskorak s trendovima
Za većinu regiona poslednja tri meseca prošle godine značila su raskorak s dotadašnjim trendovima. U Hrvatskoj je industrijska proizvodnja do kraja septembra porasla za 2,6 odsto na godišnjem nivou, da bi se to preokrenulo u poslednjem kvartalu, kad je zabeležen pad od 1,5 odsto u odnosu na isti period godinu pre.
U Srbiji je međugodišnji rast u poslednjem kvartalu bio jedan odsto, nakon nešto jačeg rasta od 1,9 odsto u prethodna tri tromesečja. U Sloveniji je preokret bio još jači. Nakon porasta od 3,9 odsto u prvih devet meseci, poslednja tri meseca donela su međugodišnji pad od 4,7 odsto.
Tek nešto blaži zaokret od Slovenije iskusila je Bosna i Hercegovina. Tamo je lani došlo do oporavka proizvodnje aluminijuma, ali niti to nije bilo dovoljno da bi se godina završila optimizmom. Nakon prosečnog porasta od tri odsto u prva tri kvartala, četvrti je doneo pad od dva odsto, navodi se u analizi tima Bloomberg Adrije.
Očekivanja o kretanju industrijske proizvodnje u regionu su raznolika | Bloomberg Adria/European Commission
U Severnoj Makedoniji, gde je industrijska proizvodnja, kako je već spomenuto, lani još uvek bila niža nego u 2019. godini, prva polovina godine donela je rast od 2,3 odsto u odnosu na godinu pre. No, u četvrtom kvartalu je industrija bila već za 3,4 odsto niža nego u istom periodu 2021. godine. Suprotno trendovima te države išla je tekstilna industrija, gde je u poslednja tri meseca proizvodnja bila za 11 odsto viša nego godinu ranije, ali to nije bilo dovoljno za preokretanje opšte tendencije.
Naš analitički tim svoju je prognozu doneo u okružju raznovrsnih očekivanja. Ankete pokazuju da su u Hrvatskoj u februaru bili "iznenađujuće optimistični" oko industrijskog oporavka u iduća tri meseca. U Sloveniji su očekivanja već bila sumornija, dok je anketa Evropske komisije za Srbiju pokazala najniža očekivanja u postpandemijskom razdoblju.
Pad ili stagnacija
"U 2023. godini očekujemo da će industrijska proizvodnja biti u padu ili eventualno stagnirati u nekim jačim sektorima", napominju analitičari Bloomberg Adrije. Svoja očekivanja temelje na očekivanom usporavanju ekonomije, posebno u Zapadnoj Evropi, na primer, u automobilskoj industriji. Učinci tog usporavanja će se kapilarno proširiti i na ostatak Evrope.
Domaća potražnja takođe je pod upitnikom. Teško je očekivati da će se nastaviti snažan oporavak zabeležen nakon pandemije. Visoka inflacija dodatno će nagrizati potrošačke navike, što će ostaviti traga na delu industrije okrenutom domaćoj potrošnji. Visoke cene će kroz troškove uticati i na proizvođače direktno, napominju analitičari koji drže da će kamatne stope nastaviti da rastu, ali da će taj učinak nešto više uticati na dve države regiona koje su u evrozoni.
Na kraju, proizvođačima će teže biti odgovoriti na zahteve tržišta zbog nesigurnosti oko cena ulaznih sirovina, a skupoća bi neke mogla naterati i na smanjenje proizvodnje.
Ipak, to ne znači da radnici u regionalnoj industriji alate mogu zafijuknuti u obližnju reku, ugasiti mašine i prekvalikovati u turističke vodiče koji će zainteresovanim gostima pričati legende o nekadašnjoj moćnoj lokalnoj industriji. Određeni pozitivni efekti mogli bi se osetiti kroz očekivani rast kapaciteta ove godine proizašlih iz visokog nivoa prošlogodišnjih stranih investicija, ističu analitičari.
Kretanje cena odabranih sirovina od početka 2022. godine | Bloomberg Adria
To posebno važi za deo regiona koji još nije unutar Evropske unije i gde su troškovi rada još uvek niži. Učinci će biti izraženiji u radno intenzivnim industrijama.
Povlačenje proizvodnje iz Azije koje je posledica zaokreta poslovne politike proizvođača iz Zapadne Evrope s namerom skraćivanja dobavljačkih lanaca, takođe bi mogla biti šansa za region. Rast cene rada u Kini bi ovdašnju industriju mogao učiniti konkurentnijom i privlačnijom za zapadnoevropske korporacije.
Situacija u Aziji mogla bi se stoga pokazati svojevrsnim lekom za bolešljivu regionalnu industriju. Ipak, koliko god to zvuči ohrabrujuće, ta je ideja još uvek u razvojnoj fazi, ističe naš analitički tim, pa se ne mora nužno ostvariti ako se nabavni lanci vrate u pretpandemijsko stanje ili se veliki globalni igrači okrenu nekim drugim azijskim ekonomijama poput Indije.
