Geopolitička destabilizacija Bliskog istoka, a naročito delimično ili dugotrajno zatvaranje Ormuskog moreuza, u kratkom roku je snažno povećala cene nafte i poremetila lance snabdevanja. Istovremeno je aktiviran mehanizam prilagođavanja tražnje koji danas deluje brže i neujednačenije nego u prethodnim naftnim krizama.
Na tržištima nafte pojavljuju se prvi znaci "uništavanja" tražnje, usled rasta cena i pojave nestašice naftnih derivata.
Rizik od višegodišnjeg smanjenja tražnje za naftom i derivatima sa Bliskog istoka postaje sve izraženiji, predvođen Azijom, uz sve veće prelivanje efekata i na ostale delove sveta. Nastavak ograničenja prolaza kroz Ormuz mogao bi da pogura cenu nafte ka 160-180 dolara po barelu, ubrzavajući rast troškova goriva i dalju eroziju globalne tražnje, pri čemu se očekuje i pritisak na američke potrošače usled očekivanog rasta cena na benzinskim pumpama.
Opširnije
SAD kažu da nema čvrstog roka za iranski predlog usred zastoja oko Ormuskog moreuza
Portparolka Bele kuće Karoline Leavitt izjavila je novinarima da predsednik "nije postavio čvrst rok za prijem iranskog predloga".
22.04.2026
Trgovci naftom kažu da će 'rupa' od milijardu barela potrajati dugo nakon rata
Rukovodioci nekih od najvećih svetskih trgovaca naftom upozorili su da će reorganizacija tržišta trajati mesecima, čak i ako se mirovni sporazum ubrzo sklopi.
22.04.2026
Nafta kroz 'Družbu' ponovo teče - otvara se put za milijarde iz EU
Volodimir Zelenski izjavio je da su završene popravke na naftovodu "Družba", čime je omogućeno obnavljanje isporuka ruske nafte ka Evropi i otvoren put za zajam od 90 milijardi evra koji je od ključnog značaja.
21.04.2026
SAD tvrde da su se ukrcale na naftni tanker, prvi put tokom blokade Irana
"Nastavićemo globalne napore za sprovođenje pomorskih mera kako bismo ometali ilegalne mreže i presretali sankcionisane brodove koji pružaju materijalnu podršku Iranu, gde god da deluju", saopštio je Pentagon.
21.04.2026
Znakovi prilagođavanja odražavaju tržište koje već reaguje na poremećaj, odnosno na cene nafte i potrebne količine. Nafta više nema uticaj jednak onome iz 2022. godine, kada je nastupila energetska kriza zbog uvođenja sankcija Rusiji, a još manje u poređenju sa velikim naftnim krizama iz prošlog veka. Razlog tome je energetska tranzicija ka drugim energentima, posebno obnovljivim izvorima energije.
Međutim, dostupni podaci International Energy Agencyja (IEA) i U.S. Energy Information Administrationa ukazuju na to da je reč, pre svega, o prilagođavanju koje je nastalo kao reakcija na cenovni skok, te se primenjuje sektorski i zasad još uvek možemo reći privremeno, a ne trajno. Dakle, ne govorimo o strukturnom kolapsu globalne tražnje za naftom.
Globalna potrošnja u 2026. godini ostaje blizu 104 miliona barela dnevno, uz blagi pad na godišnjem nivou, dok tražnja za transportnim gorivima pokazuje veću otpornost u odnosu na petrohemijske sirovine, koje su se potvrdile kao "najelastičniji" segment tražnje.
Energetska tranzicija i rast elektrifikacije mobilnosti čini projekat koji traje decenijama, ali već i u kratkom roku uočavaju se prilagođavanja koja u ovoj fazi teško nadoknađuju zaustavljenih 20 miliona barela dnevno koji su inače dolazili iz Arapskog zaliva. Ipak, ona sve više potiskuju budućnost "crnog zlata". SAD su i dalje delimično izuzete iz prilagođavanja na strani tražnje za naftom jer mogu da zadovolje svoje potrebe iz sopstvene proizvodnje, iako bi duže zadržavanje visokih cena moglo da donese promene i na tom tržištu.
Električna vozila su sve zastupljenija, što utiče na buduću tražnju za transportnim gorivima, čak i u Kini, gde je već svako deseto vozilo na električni pogon. Ipak, u kratkom roku još uvek ne mogu da kompenzuju gubitke fizičkog snabdevanja iz Arapskog zaliva.
Pojavljuje se rana faza prilagođavanja, predvođena Azijom, koja će se verovatno s vremenom proširiti i na SAD, dodatno učvršćujući "eroziju" tražnje kao ključni mehanizam ponovnog uspostavljanja ravnoteže. Osetljivost evropskih tržišta goriva na cene već se ogleda u padu tražnje za lož-uljem. Globalno, avio-kompanije smanjuju kapacitete usled rasta cena avionskog goriva, otkazuju letove i povlače starije avione iz saobraćaja.
Poslednjih godina tražnja za naftom rasla je u petrohemijskoj industriji, ali prema podacima IEA, laka frakcija nafte (nafta - naphtha), LPG i etan (ključne sirovine za hemijsku industriju i proizvodnju plastike) beleže najizraženiji pad tražnje među naftnim derivatima kao posledicu rata na Bliskom istoku. Globalna tražnja za tim derivatima u drugom tromesečju 2026. procenjuje se na oko 1,5 miliona barela dnevno manje nego u izveštaju iz februara.
Na prvi pogled to ne deluje dramatično, s obzirom na to da je dnevna potrošnja nafte uoči rata između Irana i SAD iznosila oko 105 miliona barela, ali ova brza reakcija nije zanemarljiva. Posebno kada se uzme u obzir da se petrohemijski sektor sastoji od relativno malog broja velikih i izrazito cenovno osetljivih aktera, snažno izloženih globalnoj trgovini.
Najveći pad tražnje zabeležen je na Bliskom istoku i u Aziji, ali će se indirektni efekti preliti na proizvođače u svim regionima.
Gubitak ključnih uvoznih sirovina podstakao je snažan rast troškova i smanjenje proizvodnje u petrohemijskom sektoru, između 10 i 30 odsto kapaciteta, u postrojenjima širom Azije. Smanjenja su zabeležena u svim glavnim proizvodnim centrima, uključujući Kinu i Japan, a već su bila vidljiva i u podacima za mart u Indiji. Tražnja za naphthom pala je za 14 odsto, dok je potrošnja LPG-ja i etana, koji se pretežno koriste na domaćim tržištima sa ograničenim mogućnostima supstitucije, smanjena za 12,5 odsto.
Kombinacija niže azijske proizvodnje i smanjenog izvoza sa Bliskog istoka već dovodi do oskudnih zaliha polimera na pojedinim tržištima, što preti poteškoćama za proizvodni, tekstilni, građevinski i ambalažni sektor. Proizvođači u SAD, gde postoji višak sirovina, mogli bi oportunistički da podignu cene, stepen iskorišćenosti kapaciteta i izvoz. SAD, zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji i dostupnosti NGL-a (tečnih ugljovodonika), deluje kao parcijalni stabilizator sistema, ali nije imun na dugotrajan cenovni šok. Slično tome, evropski petrohemijski proizvođači mogli bi da budu konkurentniji sve dok dostupnost sirovina ostaje dovoljna.
Od alternativa, na primer, u Kini hemijski procesi koji koriste ugalj kao sirovinu beleže značajno poboljšanje marži od februara. Smatra se da postrojenja koja pretvaraju ugalj u polietilen i polipropilen (putem metanola) rade sa povećanim kapacitetima još od prošlogodišnjih carinskih poremećaja. Ipak, mogućnosti daljeg povećanja proizvodnje tih plastika, kao i polivinil-hlorida (PVC) i poliesterskog prekursora etilen-glikola, mogle bi da budu ograničene.
Postojeće alternative, poput plastike biološkog porekla, reciklaže plastike i cirkularne ekonomije, još uvek nisu dovoljno razvijene, ali predstavljaju pravac koji će u budućnosti imati sve veći značaj. Bioplastika je i dalje oko jedan i po do dva puta skuplja od konvencionalne plastike. Prema izveštaju OECD, reciklira se svega devet odsto plastike. Takođe, tek predstoji period u kojem će politike u oblasti đubriva početi sistemski da planiraju prelazak sa đubriva na bazi fosilnih goriva na organska, uz odgovarajuću budžetsku podršku.
Ipak, uz mogućnost rasta kamatnih stopa usled ubrzanja inflacije, ostaje i rizik značajnijeg slabljenja tražnje za naftom i naftnim derivatima zbog kontrakcije ukupne privrede, odnosno potencijalnih recesionih efekata. Očekivanja na Bloomberg platformi za Evropsku centralnu banku u ovoj godini ostavljaju prostor za dva povećanja kamata, dok se za Fed predviđa jedno smanjenje od oko 0,7 procentnih poena. Međutim, zbog rasta inflacije, očekivanja za Fed će verovatno biti revidirana.
Aktuelna geopolitička nestabilnost ne nagoveštava kraj globalne tražnje za naftom, već ubrzava prelazak u novu fazu tržišnih ciklusa, obeleženu sporijim rastom, većom volatilnošću i snažnijom ulogom prilagođavanja tražnje. Nafta postepeno gubi status dominantne "growth" robe (roba čija tražnja snažno raste zajedno sa ekonomskim rastom), ali ostaje ključni input globalne privrede, pri čemu će brzina i smer budućih promena pre svega zavisiti od trajanja geopolitičkih poremećaja i tempa energetske tranzicije.
