Uticaj rata u Iranu osećaće se još mesecima, čak i nakon bilo kakvog dogovora o obnovi plovidbe kroz Ormuz, upozorili su najveći svetski trgovci naftom. Neki su izjavili da se protok kroz taj plovni put možda nikada neće vratiti u normalu.
Terminskim ugovorima za naftu brent trguje se tek nešto ispod 100 dolara, što je oštar pad u odnosu na najviše nivoe od gotovo 120 dolara u nedeljama neposredno nakon izbijanja rata, dok tržište iščekuje vesti o mirovnim pregovorima koji bi trebalo da se održe u Pakistanu.
Govoreći na samitu FT Commodities Global Summit u Lozani (Švajcarska), rukovodioci nekih od najvećih svetskih trgovaca naftom upozorili su da će preoblikovanje tržišta nafte trajati mesecima čak i ako se mirovni sporazum uskoro postigne. Tržište ne odražava potpuno uticaj masovnog poremećaja snabdevanja, rekli su, upozoravajući da bi cene morale da rastu do nivoa koji bi globalnu ekonomiju mogao da gurne ka recesiji ako se sukob nastavi.
Opširnije
Akcije padaju zbog neizvesnosti u pregovorima SAD i Irana
Poskupljenje nafte povuklo je akcije naniže dok su trgovci čekali potvrdu da će se Iran pridružiti SAD u mirovnim pregovorima pre isteka primirja, pri čemu su dve strane i dalje u sukobu oko ključnih pitanja.
pre 17 sati
SAD tvrde da su se ukrcale na naftni tanker, prvi put tokom blokade Irana
"Nastavićemo globalne napore za sprovođenje pomorskih mera kako bismo ometali ilegalne mreže i presretali sankcionisane brodove koji pružaju materijalnu podršku Iranu, gde god da deluju", saopštio je Pentagon.
pre 19 sati
Da li je trajni mir između SAD i Irana nadohvat ruke
Čak i ako se dve strane sastanu na dodatnim razgovorima i postignu dogovor o okončanju sukoba, pojedini lideri u Evropi i arapskim državama Zaliva skeptični su da se sveobuhvatan mirovni sporazum može brzo postići.
pre 20 sati
Evro privlači optimistične kupce jer se valuta kreće izvan predviđenog scenarija
Tržište smatra da će dolar oslabiti u odnosu na evro.
pre 22 sata
Tržište nafte već se suočava sa zagarantovanim gubitkom u snabdevanju od oko milijardu barela - delimično zbog vremena koje bi bilo potrebno za ponovno pokretanje protoka nakon što se moreuz otvori, prema rečima izvršnog direktora Vitol Groupa Russella Hardyja.
"Morate da uskladite čitav lanac snabdevanja", rekao je Frederic Lasserre, rukovodilac istraživanja i analize u Gunvor Groupu. "Počevši od snabdevanja sirovom naftom, moglo bi proći najmanje tri ili četiri meseca da se lanac vrati na nivo na kojem je bio ranije."
Zatvaranje Ormuza je pokrenulo haotičan, ali potencijalno unosan period za firme koje dominiraju trgovinom prirodnim resursima širom sveta, dok su se utrkivale da iskoriste značajne tržišne poremećaje na kojima ova industrija obično cveta. Nekoliko njih je takođe imalo terete zaglavljene u Persijskom zalivu, iako je šef Mercuria Energy Groupa, Marco Dunand, izjavio da je njegova firma uspela da izvuče brodove čak i nakon početka rata.
Ipak, saobraćaj kroz moreuz je ove nedelje maltene skroz stao, uz tek poneko manje plovilo koje prolazi.
Rukovodioci i analitičari upozorili su da će tržište nafte biti pod sve većim pritiskom ako se rešenje ne postigne uskoro. Prema Lasserreu, ukoliko rat potraje još mesec dana, naftna tržišta će dosegnuti takozvani "tank bottoms" - termin koji označava da su zalihe praktično iscrpljene.
Dugoročni uticaji
Nakon što se plovidba kroz Ormuz obnovi, momentalni učinak bio bi pritisak na pad cena.
Izvršni direktor Gunvora Gary Pedersen procenio je u intervjuu da se u regionu nalazi između 100 i 150 miliona barela nafte koji su blokirani i koji bi mogli biti pušteni u prodaju. "To će delovati kao oslobađanje strateških rezervi (engl. SPR release)", rekao je Pedersen, misleći na državne strateške zalihe.
Međutim, nakon što se to početno oslobađanje apsorbuje, stvarnost dugoročnih uticaja postaće očigledna, rekli su trgovci i analitičari. To bi s vremenom moglo ponovo da podstakne rast cena, posebno uz sezonski rast tražnje tokom leta na severnoj hemisferi. Rafinerijama nafte, čak i ako su neoštećene, mogu biti potrebne nedelje da povećaju proizvodnju, a ostaje nejasno koliko će brzo postrojenja koja su bila izložena napadima moći da obnove proizvodnju.
Istovremeno, Međunarodna agencija za energiju saopštila je ranije ovog meseca da vodeći bliskoistočni proizvođači nafte mogu vratiti oko polovine svojih zatvorenih polja na predratni nivo u roku od dve nedelje, ali da će dodavanje poslednjih 20 odsto proizvodnje verovatno biti izazovno zbog gubitka pritiska.
"Oštećenja rafinerija možete videti na satelitskim snimcima i tome slično", rekla je Amrita Sen, suosnivač i direktor istraživanja u Energy Aspectsu. "Ono što nas najviše brine, kada je reč o nepoznanicama, jeste kolike su razmere oštećenja ispod površine u trenutku kada se vratite i ponovo pokrenete sistem."
Rizici u pomorskom saobraćaju
Preoblikovanje globalne flote tankera takođe će, verovatno, odložiti svaki povratak uobičajenim tokovima. Desetine supertankera počele su da plove ka SAD kako bi tamo preuzele terete, dok su izvozne isporuke dostigle rekordne nivoe, prema podacima objavljenim prošle nedelje.
Međutim, to znači da će, kada se moreuz ponovo otvori, verovatno doći do relativne nestašice brodova dostupnih za transport pošiljki nakon što se proizvodnja nastavi. Trgovci i brodovlasnici rekli su i da postoji bojazan da će, iako su brodovi možda spremni da napuste Persijski zaliv, spremnost brodovlasnika da ih ponovo pošalju na taj plovni put biti manja.
Oko 76 supertankera, sposobnih da prevezu oko dva miliona barela sirove nafte, trenutno plovi bez tereta ka Atlantskom okeanu, gde bi mogli da preuzmu američku naftu, prema podacima kompanije Signal Ocean. Istovremeno, referentna zarada za supertankere na relaciji Bliski istok-Kina iznosi gotovo 500.000 dolara dnevno, što je oko devet puta više nego prošle godine. Čak i kada se pomorski saobraćaj ka Zalivu nastavi, tržište će verovatno duže vreme potresati države i kompanije koje pokušavaju da obnove iscrpljene zalihe.
"Uklonili ste sve sigurnosne zalihe (engl. buffer stock), više nema rezervi iza toga i biće potrebno dosta vremena da ponovo vratimo zalihe na odgovarajući nivo", rekao je Pedersen iz Gunvor Groupa.
Neke vlade mogle bi da pokušaju da izgrade veće strateške rezerve nego pre rata, sledeći primer Kine, koja je iskoristila relativno niske cene poslednjih godina da poveća obim svojih zaliha.
Amrita Sen iz Energy Aspectsa izjavila je da njena kompanija polazi od pretpostavke da će količine nafte koje prolaze kroz Ormuz sledećeg meseca dostići 50 odsto uobičajenog nivoa, a u junu 75 odsto. Ipak, upozorila je da bi potpuni oporavak mogao biti daleko. "Možda se nikada nećemo vratiti u normalu."
.webp){kind=icon}
