Evro privlači optimistične kupce jer se valuta kreće izvan predviđenog scenarija

Evro je druga najuspešnija valuta G-10 u odnosu na dolar tokom proteklog meseca, prkoseći očekivanjima da će energetski šok izazvan ratom na Bliskom istoku pogoditi evropsku ekonomiju i povući valutu naniže.

Više od sedam nedelja nakon početka rata, evrom se trguje blizu nivoa od 1,18 dolara, što je otprilike isti nivo na kojem je bio pre nego što su SAD i Izrael pokrenuli napade na Iran. Gledajući unapred, trgovci opcijama kažu da kombinacija stabilnih cena i niske volatilnosti stvara još veću tražnju za opkladama na rast.

                      

Cena bitcoina ponovo je u fokusu investitora – najvrednija svetska kriptovaluta premašila je 76.000 dolara, oporavljajući se nakon perioda pojačane volatilnosti izazvane geopolitičkim tenzijama. Iako su tržišta bila uzdrmana sukobom na Bliskom istoku, najave mogućih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana doprinele su smirivanju sentimenta. Da li se bitcoin zaista može posmatrati kao „sigurna luka“ i kako se kripto-tržište ponaša u uslovima globalne neizvesnosti, razgovara Marija Jevtić sa izvršnim direktorom ECD-a Markom Matanovićem. Matanović ističe da se, posmatrano od razvoja tržišta nakon 2015. godine i pojave ozbiljnijih projekata poput Ethereuma, bitkoin i dalje izdvaja kao najotporniji i najrelevantniji projekat. "Definitivno se bitcoin pokazuje kao najotporniji, najrigidniji i na kraju dana najzanimljiviji. Najviše je prisutan u mejnstrim i institucionalnoj priči, tako da to jeste projekat broj jedan. Pored vodećih kriptovaluta, postoje i segmenti koji ne zavise od tržišne volatilnosti u istoj meri, poput stablecoina. Kao primer navodi Tether, čija je vrednost vezana za dolar, a koji ima značajnu ulogu u globalnim finansijskim tokovima. To su izuzetno moćni sistemi koji omogućavaju brz i efikasan transfer vrednosti, a kompanija koja stoji iza njih ima ogroman uticaj i na tradicionalna tržišta", rekao je Matanović. Prema njegovim rečima, institucionalni investitori reaguju sporije, ali odlučnije u odnosu na individualne ulagače, čije su odluke često vođene emocijama. "Institucionalni igrači su krajem prošle godine prodavali, ali od početka ove godine, posebno od februara, ponovo ulaze na tržište. Ukazuje i na sve veće interesovanje velikih finansijskih institucija za kripto proizvode, uključujući lansiranje ETF-ova i nove prijave vodećih investicionih banaka. Sve veći i značajniji igrači ulaze u ovaj prostor. To su procesi koji traju, ali jasno je da se trend institucionalizacije kripto-tržišta ne vraća unazad", zaključio je Matanović.

  

Evro je, u suštini, izašao iz predviđenog scenarija. Cene energenata jesu naglo porasle u Evropi, koja se oslanja na uvozni gas za pokretanje fabrika i grejanje domaćinstava. Izgledi za mir su nejasni, a Ormuski moreuz ostaje efektivno blokiran. Ipak, evro se u velikoj meri stabilizovao, pri čemu su se troškovi zaštite (hedžinga) do početka aprila vratili na predratne nivoe, čak i dok su funta i jen i dalje odražavali povišeni rizik.

 

 

"Sukob još nije rešen, a mi smo se već vratili na staro – da li je tržištu to postalo dosadno", upitao je Andreas Koenig, globalni šef deviznog trgovanja u kompaniji Amundi SA, koja upravlja imovinom od oko 2,6 biliona dolara.

 

Troškovi zaštite tokom narednih mesec dana ostaju prigušeni, uz impliciranu volatilnost blizu šest odsto, što je ispod ovogodišnjih vrhunaca iznad devet odsto i ispod dugoročnog proseka. Istovremeno, trgovci su optimistični u pogledu izgleda valute. To se vidi u kretanju cena jednogodišnjih risk reversal ugovora, koji mere koliko je skupo kupiti u odnosu na prodati valutu na tržištu opcija.

Nije jasno zašto je evro ostvario tako dobre rezultate nakon početnog pada u ranoj fazi rata, ali ta dinamika otvorila je prostor za usmereno trgovanje koje privlači i hedž-fondove i dugoročne institucionalne investitore.

Amundi kupuje opcije na evro koje se aktiviraju samo ako valuta padne na 1,16 dolara. Ideja je dvostruka: ako sukob eskalira i evro oslabi, opcija se aktivira; ako se tenzije kasnije smire, na snagu stupa širi stav da će dolar postepeno slabiti.

"Moje mišljenje se nije promenilo – dolar će postepeno slabiti", rekao je Koenig u intervjuu prošle nedelje.

Slična tražnja pojavljuje se i drugde. Ponovo raste interesovanje za opcije koje će se isplatiti ako evro ojača na 1,20 dolara, dok neki hedž-fondovi razmatraju "call spread" strategije i druge bikovske strukture, prema rečima trgovaca upoznatih sa transakcijama koji su tražili anonimnost jer nisu ovlašćeni da javno govore. Zajednička nit je ograničen rizik od gubitka, pošto tržište veruje da će dolar oslabiti u odnosu na evro, ali želi zaštitu u slučaju pogrešne procene tajminga.

 

Podaci o tokovima kapitala potvrđuju tu tezu. Podaci Depozitarne i klirinške korporacije (DTCC) pokazuju da je bikovsko pozicioniranje dolara u odnosu na par EUR/USD opadalo sedam uzastopnih nedelja zaključno sa prošlom nedeljom. Pošto se očekuje da će Evropska centralna banka (ECB) na sledećem sastanku zadržati troškove zaduživanja stabilnim, kratkoročni pokretači kamatnih stopa su ograničeni, što ovaj valutni par čini osetljivijim na geopolitičke vesti.

Zbog toga eskalacija u Ormuskom moreuzu tokom vikenda predstavlja prvi pravi test održivosti ove trgovinske strategije.

Evro je "ostao iznenađujuće stabilan blizu 1,18 dolara uprkos brzo promenljivoj situaciji na Bliskom istoku", izjavila je Kirstine Kundby-Nielsen, viša devizna analitičarka u Danske Bank. "Iako produženi sukob ostaje ključni negativni rizik za ovaj par, smirivanje cena energenata barem je delimično ublažilo negativni šok u uslovima trgovine zasad."

- Ažurirano u tekstu.