Analiza BBA: Dok industrija u Srbiji raste, Slovenija pati zbog EU

Srbija je prošle godine ostvarila najveći rast industrijske proizvodnje u Adria regionu, koji je - gledano u celini, u proseku - stagnirao. Na drugom kraju spektra, sa najdubljim padom, ovog puta našla se Slovenija. Ono što u principu ostaje ključno za unapređenje situacije na našem podneblju jeste ubrzanje industrija u okviru Evropske unije (EU), budući da se mnoge kompanije regiona uključuju u proizvodne procese tog bloka zemalja, navodi analitički tim Bloomberg Adrije.

U svom najnovijem izveštaju (koji možete preuzeti OVDE), analitičari našeg medija ističu da je prerađivačka proizvodnja bila slaba tokom 2023. "Spoljna trgovina je nagnuta naniže, jer su i dalje prisutni efekti visoke baze iz 2022. (izraženiji na strani uvoza), a spoljna tražnja je prigušena, s obzirom na to da se EU nalazi na ivici recesije, što ometa jaču tražnju", kažu oni. 

Naša zemlja je u 2023. postigla godišnji rast od 2,3 odsto, čemu su doprinele specifična geografska raznolikost izvoza i snažna podrška u pogledu velikih stranih direktnih investicija (SDI). 

"Ključni pokretač bio je nagli skok proizvodnje od 12,6 odsto međugodišnje u sektoru električne energije, gasa, pare i klimatizacije", poručuju. Dodaju da je spoljna trgovina usporila posle skoka u 2022. usled cenovnih šokova, pri čemu je uvoz lane pao za 5,5 odsto, a izvoz je porastao za 3,7 procenata.

Severna Makedonija se bori da se vrati na tempo pre kovida

Kada je u pitanju Severna Makedonija, vidan je stagnirajući trend od 2020. godine, što ukazuje na poteškoće da zemlja vrati svoju industrijsku proizvodnju na nekadašnje nivoe. Nedostatak potrebnih reformi i visoka geografska koncentracija (polovina njihovog izvoza otpada na Nemačku) među glavnim su razlozima za takvo stanje.

U 2023. makedonska industrijska proizvodnja je porasla za 0,7 odsto u odnosu na godinu pre. Spoljnotrgovinska razmena je usporena, izvoz stagnira (ostvaren je rast od svega 0,3 odsto), dok je uvoz bio za 8,1 procenat manji nego u 2022. Pri tome je izvoz mašina i transportne opreme (koji čini oko četvrtinu ukupnog izvoza) porastao za 16 odsto.

 

Bosna i Hercegovina pogođena slabijom industrijom metala

Bosna i Hercegovina (BiH) prošle godine se suočila sa padom industrijske proizvodnje od 3,8 procenata, a negativne tendencije sektor je počeo da beleži još sredinom 2022. 

"Trend je uglavnom bio vođen smanjenjem proizvodnje osnovnih metala i gotovih metalnih proizvoda (zbog slabije potražnje glavnih izvoznih partnera), usko vezanih za rudarsku delatnost (koja je takođe u padu). Ovaj trend preslikao se na izvoznu stranu, pa je tako izvoz gvožđa i čelika, kao i proizvoda od tih metala, opao za 15 odsto međugodišnje u 2023, dok su aluminijum i proizvodi od njega bili u minusu za 45,7 odsto", naglašava analitički tim.

 

Hrvatska se oporavlja

Industrijska proizvodnja u Hrvatskoj, čija je privreda više okrenuta uslužnim delatnostima, lane je neznatno pala - za 0,1 odsto na godišnjem nivou, ali treba reći da je pokazivala tendencije oporavka kako je godina odmicala. Svetla tačka je bio farmaceutski sektor (koji je inače ostvario dosta dobre rezultate u gotovo celom Adria regionu), gde se vidi skok proizvodnje od 22,2 procenta, što je pokazatelj solidne ekspanzije u toj grani privrede.

"Spoljnotrgovinska razmena je bila u crvenom tokom 2023. godine, i to na obe strane - i na uvozu i na izvozu. Prethodna 2022. bila je neuobičajena zbog skokova u cenama, koji su obezbedili visoku bazu i gurnuli stope rasta 2023. u crveno", pojašnjavaju analitičari.

Slovenija poslednja na listi

Depositphotos

 

Sem BiH, o kojoj je već bilo reči, i Slovenija je zabeležila godišnji pad - od čak 5,3 odsto, prvenstveno zbog snažne povezanosti sa EU i osetljivosti njihove izvozno orijentisane privrede na spoljnu potražnju. Slabljenje je u slučaju ove zemlje počelo još u poslednjem kvartalu 2022.

Proizvodnja visoke tehnologije je ojačala za 0,6 odsto međugodišnje, što će se odraziti na rast bruto domaćeg proizvoda, jer je u pitanju segment sa visokom dodatom vrednošću, ocenjuje se u izveštaju. Kada je reč o spoljnoj trgovini, uvoz Slovenije je porastao za 0,6 odsto u poređenju sa 2022, dok je izvoz u istom periodu skočio za 4,4 odsto.

Šta donosi sutra

Analitičari očekuju da će stope rasta industrija u Adria regionu tokom 2024. doći na jednocifrene vrednosti na kraju godine. Prognoziraju da će posle lenjog početka godine spoljna tražnja biti sve jača kako bude odmicalo vreme. Uz to, ocenjuju da će doći do oporavka uvoza, kako proizvodnja i domaća potrošnja budu rasle (više o prognozama za maloprodaji pročitajte u posebnom izveštaju).

"Industrije u Adria regionu već primećuju poboljšanja u svojim knjigama narudžbina od početka 2024. godine, iako ankete pokazuju da je raspoloženje i dalje u crvenom (većina učesnika smatra da su porudžbine ispod uobičajenih nivoa). Izvozna strana ostaje dublje u negativnoj zoni, što sugeriše da industrija vidi bolje izglede za domaću tražnju. Dok spoljna tražnja bude jačala i uvoz se poboljšavao, izvoz će slediti istu tendenciju, oporavljajući se kako godina bude odmicala", navodi analitički tim.

Bloomberg

 

Dva su glavna faktora koji oblikuju njihovo rezonovanje:

• Kretanje spoljne potražnje

Iako je raspoloženje industrije u EU trenutno slabo (Nemačka je u tom pogledu najkritičnija tačka), a privreda stabilna u smislu rasta, mogu se videti određeni pozitivni znaci.

"Za razliku od pada uvoza intermedijarnih proizvoda u EU, uvoz kapitalnih dobara je ostao snažan - čak i raste - što sugeriše da je industrija spremna da ide napred, umesto da pada. Očekivanja za proizvodnju u EU su slaba, ali u proseku pozitivna. Investicioni ciklus će imati dodatni podsticaj u srednjem roku, jer se očekuju niže kamatne stope od sredine 2024", ocenjuju stručnjaci.

Sa buđenjem industrija EU, i industrije u našem regionu biće povučene napred tokom 2024. godine, mada samo do nižih jednocifrenih međugodišnjih stopa rasta.

 

• Strane investicije i niršoring, uz izazove sa radnom snagom

"Vidimo pozitivan doprinos industrijskoj proizvodnji i trgovinskim tokovima koji dolaze od SDI, koje su bile značajne i pokazale stabilan priliv tokom 2023. Jedan od strukturnih izazova je dostupnost radne snage zbog emigracije i starenja stanovništva. Ovo će predstavljati ograničenje za potencijalni rast i primorati industrije ka poboljšanju produktivnosti", zaključuje naš analitički tim.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar