Finansiranje u kineskim juanima nikada nije bilo popularnije nego danas, pri čemu sve veći broj država i stranih kompanija koristi kinesko tržište za zaduživanje, što potvrđuje da ambicija Pekinga o internacionalizaciji valute daje rezultate. U uslovima fragmentacije svetskih finansijskih tržišta, panda i dim sum obveznice sve češće postaju alternativni izvori finansiranja za izdavaoce izvan Kine. Za zemlje Adria regiona, koje tradicionalno zavise od evropskih tržišta kapitala, ovi instrumenti zasad ostaju sporedni, ali potencijalno relevantni u kontekstu diverzifikacije finansiranja.
Panda obveznice su obveznice denominovane u juanima koje strani izdavaoci plasiraju na kineskom domaćem (onšor) tržištu, čime dobijaju pristup dubokoj i stabilnoj bazi domaćih institucionalnih investitora, uz stroži regulatorni okvir. Nasuprot tome, dim sum obveznice izdaju se izvan Kine (ofšor), najčešće u Hongkongu, takođe u juanima, ali uz fleksibilniji regulatorni režim i veću otvorenost međunarodnim investitorima. Ukratko, panda obveznice omogućuju pristup domaćoj kineskoj likvidnosti, dok dim sum obveznice predstavljaju ofšor kanal finansiranja u juanima.
Finansiranje u juanima prošle godine je dostiglo oko 1,1 bilion juana (167 milijardi dolara), gotovo trostruko više nego pre pet godina, kada je iznosilo oko 350 milijardi juana (50 milijardi dolara).
Opširnije
Nova emisija na Beogradskoj berzi - obveznice Beton Plusa vredne 85 miliona evra
Beogradska kompanija za proizvodnju svežeg betona Beton Plus u utorak izdaje petogodišnje korporativne obveznice u vrednosti od 10 milijardi dinara (85,2 miliona evra).
14.04.2026
Fashion Company izdala korporativne obveznice od 72 miliona evra na Beogradskoj berzi
Beogradska modna kompanija Fashion Company d.o.o. uspešno je izdala dugoročne dinarske obveznice u cilju finansiranja daljeg razvoja poslovanja i plasirala ih na Beogradsku berzu.
30.03.2026
Obveznice kompanija za nekretnine iz Dubaija imaju velike gubitke
Rat na Bliskom istoku počeo je snažno da pogađa tržište nekretnina u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
14.03.2026
Potražnja manja od ponude: Srbija prodala dinarske obveznice uz prinos od 4,55 odsto
Srbija je na aukciji održanoj 10. marta prodala državne obveznice vredne 2,67 milijardi dinara, sa dospećem 2030. godine i uz prinos od 4,55 odsto.
10.03.2026
Ključni pokretač potražnje za finansiranjem u juanima su niže kamatne stope u Kini, gde i dalje preovladavaju deflacijski pritisci. Kada je Indonezija nedavno izdala obveznice u dve valute, ofšor dim sum obveznice plasirala je uz prinos oko jedan procentni poen niži od evropske tranše.
Rast finansiranja u juanima prati i šira upotreba valute u međunarodnoj trgovini. Udeo juana u prekograničnoj kineskoj robnoj razmeni dosegnuo je rekordnih 35 odsto, u odnosu na oko 10 odsto u 2017, što dodatno podstiče interesovanje stranih izdavaoca. Izdanje panda obveznica snažno raste, pri čemu je u martu ove godine plasirano gotovo 30 milijardi juana, u poređenju s oko sedam milijardi u 2020.
Domaće tržište juana ima širu i stabilniju bazu investitora, što omogućuje dublju likvidnost čak i u periodima svetske volatilnosti, poput aktuelnih geopolitičkih napetosti. Uprkos tome, tržište panda obveznica i dalje je relativno malo, na oko 10 odsto veličine dim sum tržišta, jer se ofšor tržište i dalje smatra efikasnijim kanalom finansiranja.
Za dugoročnu transformaciju juana u globalno dominantnu valutu i dalje postoje značajne prepreke. Kina zadržava strogu kontrolu nad kursom, uz ograničene dnevne oscilacije, dok kapitalne kontrole ograničavaju slobodan protok kapitala. Udeo juana u svetskim deviznim rezervama iznosi manje od dva odsto, dok u globalnim deviznim transakcijama doseže oko 8,5 odsto, znatno iza dolara (89 odsto) i evra (29 odsto).
Za zemlje Adria regiona glavni motiv izdavanja panda i dim sum obveznica bila bi diverzifikacija investitorske baze. Hrvatska i Slovenija već imaju relativno dobar pristup evropskim tržištima, pa bi za njih takva izdanja imala pre svega signalnu funkciju otvaranja prema azijskim investitorima. Slovenija je početkom ove godine izdala svoju prvu panda obveznicu upravo s tim ciljem. Slovenačka panda obveznica procenjene je veličine oko 600 miliona evra, što je oko jedan odsto ukupnog javnog duga.
Za Srbiju i Severnu Makedoniju logika je izraženija: izdanje u juanima moglo bi omogućiti pristup novim izvorima kapitala, naročito u kontekstu finansiranja projekata povezanih s kineskim investitorima. Srbija se poslednjih godina istakla kao jedna od vodećih evropskih destinacija za kineske "greenfield" investicije, odmah iza Mađarske, koja je već aktivna na panda tržištu.
Panda i dim sum obveznice stoga za Adria region predstavljaju dodatni instrument upravljanja javnim dugom: kanal za širenje investitorske baze i povećanje fleksibilnosti u okruženju u kojem su evropska i dolarska tržišta povremeno skuplja ili volatilnija. Ali treba uzeti u obzir i valutni rizik i trošak hedžinga budući da zemlje Adria regiona nemaju prirodne novčane tokove u juanima.
