Potražnja manja od ponude: Srbija prodala dinarske obveznice uz prinos od 4,55 odsto

Srbija je na aukciji u utorak prodala 2,67 milijardi dinara državnih obveznica sa dospećem 30. jula 2030. godine, uz prinos od 4,55 odsto, pokazuju podaci Ministarstva finansija. 

Ministarstvo finansija je planiralo da na aukciji proda obveznice u vrednosti od 20 milijardi dinara, ali je kupaca bilo za svega 266.951 obveznicu nominalne vrednosti 10.000 dinara, što je 13 odsto ukupno ponuđenje vrednosti ovih dužničkih hartija. Zbog slabije tražnje, zaduživanje je poskupelo te su obveznice prodate po stopi prinosa od 4,55 odsto, a kuponska stopa je 4,5 odsto.

 

Hartije su prodate po ceni od 102.5566 odsto nominalne vrednosti, a poravnanje transakcije planirano je za 12. mart. Maksimalna ponuda jednog klijenta limitirana je na 16,2 milijarde dinara, čime država sprečava preveliku koncentraciju duga kod jednog poverioca i podstiče disperziju rizika.

Podsetimo, Srbija i dalje koristi kombinovani model finansiranja - uz učešće i dinarskih i evro-denominovanih hartija od vrednosti u novijim aukcijama - oslanjajući se istovremeno na domaće tržište kapitala i na investitore koji preferiraju obveznice u stranoj valuti. Dok izdavanje dinarskih obveznica pomaže državi da smanji valutni rizik u strukturi javnog duga, emisije u evrima često privlače širi krug institucionalnih investitora i omogućavaju duže rokove dospeća.

Ova martovska aukcija usledila je nakon više prodaja iste serije obveznica tokom prethodnih meseci. Na aukciji 3. februara 2026. prodato je gotovo 15,97 milijardi dinara ovih hartija uz isti prinos od 4,55 odsto, dok je početkom godine, 8. januara, država plasirala čak 51,6 milijardi dinara uz prinos od 4,49 odsto. Pre toga, krajem jula 2025, prodato je dodatnih 35 milijardi dinara uz identičan prinos od 4,49 odsto, što pokazuje relativno stabilan raspon troška zaduživanja države na domaćem tržištu.

Istovremeno, država je početkom godine bila aktivna i na tržištu obveznica denominovanih u evrima.

Na aukciji održanoj 12. februara tekuće godine, Srbija je potpuno prodala emisiju petnaestogodišnjih državnih obveznica vrednu 200 miliona evra, sa dospećem 18. februara 2041. godine. Potražnja je tada bila veća od ponude - investitori su ponudili 222,37 miliona evra, odnosno oko 1,11 puta više nego što je država plasirala. Te obveznice nose kuponsku stopu od 5,1 odsto, dok je prinos na aukciji iznosio pet odsto godišnje, a kamata će se isplaćivati jednom godišnje do dospeća.

Prema podacima Uprave za javni dug, dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dostigli 4,7 milijardi evra.

Kreditni rejting ostaje stabilan

Aktivnost na tržištu državnog duga dolazi u trenutku kada je rejting agencija Moody’s potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou Ba2, uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne. Promena izgleda znači da agencija procenjuje da su rizici za kreditni profil zemlje trenutno uravnoteženi. Ipak, iako sam kreditni rejting ostaje nepromenjen, promena izgleda šalje jasan signal investitorima da rizici, pre svega fiskalni i geopolitički, rastu. 

Moody’s navodi da fiskalni i makroekonomski fundamenti Srbije ostaju relativno snažni, ali upozorava da su politički i geopolitički rizici u međuvremenu porasli, što smanjuje verovatnoću brzog unapređenja kreditnog rejtinga. 

U izveštaju se navodi da kreditni profil Srbije i dalje podržavaju snažna fiskalna pozicija i opadajuća putanja javnog duga, što državi daje dodatni prostor da apsorbuje eventualne spoljne šokove. Prema procenama, udeo javnog duga u BDP-u trebalo bi da ostane ispod 45 odsto u narednim godinama, što je znatno ispod proseka zemalja sa sličnim kreditnim rejtingom.

- Ažurirano kroz ceo tekst.