Produbljuje se rasprodaja evropskih obveznica, tržište uvereno u podizanje kamatnih stopa ECB-a

Evropske obveznice produžile su pad, dok su previranja na Bliskom istoku pogurala cene energije naviše, a jedan visoki centralni bankar upozorio da bi produženi sukob mogao da dovede do stagflacije u evrozoni.

Izgledi za novi talas inflacije naveli su trgovce da procene da postoji više od 60 odsto verovatnoće da će Evropska centralna banka ove godine podići kamatne stope. Još u petak su šanse za smanjenje iznosile 40 odsto. Prinosi u Velikoj Britaniji dostigli su najviši nivo od decembra.

 

Evropa, koja uvozi gotovo svu naftu i većinu prirodnog gasa, posebno je ranjiva dok rat u Iranu eskalira. Kretanja na tržištu podgrevaju strah od ponavljanja 2022. godine, kada se energetski šok izazvan ruskom invazijom na Ukrajinu pokazao dugotrajnijim nego što se u početku očekivalo.

Rast cena energije "predstavlja značajan rizik naviše za inflaciju u evrozoni i rizik naniže za privredni rast", rekao je Elias Haddad, globalni direktor strategije tržišta u kompaniji Brown Brothers Harriman & Co. "Takvo stagflatorno okruženje moglo bi da zakomplikuje izglede monetarne politike ECB-a."

Bloomberg

Prinosi na kratkoročne nemačke obveznice porasli su u utorak za čak 13 baznih poena, na 2,22 odsto, brže nego kod dugoročnih hartija. Dvogodišnji britanski prinosi skočili su i do 18 baznih poena, na 3,82 odsto. Trgovci su iz procena uklonili mogućnost drugog smanjenja kamatnih stopa Banke Engleske ove godine, iako su još u petak smatrali da je to gotovo izvesno.

Cene prirodnog gasa u Evropi porasle su oko 90 odsto od zatvaranja u petak, a napadi iz Irana primorali su Katar da obustavi isporuke iz najvećeg svetskog postrojenja za izvoz tečnog prirodnog gasa.

"Evropske obveznice su se sada probudile", rekao je Salman Ahmed, globalni direktor za makroekonomiju i stratešku alokaciju imovine u Fidelity International, koji klijentima preporučuje kupovinu zlata, a ne državnih obveznica, kao vid zaštite. "LNG je juče pao, a veza sa cenama gasa se odmah prelila. Ovo nije rat u kojem će vam obveznice biti stabilizator."

Pod pritiskom

Nakon ruske invazije na Ukrajinu pre četiri godine, evropske vlade su se zaduživale milijardama kako bi subvencionisale rastuće troškove. Sada se Evropa suočava sa sve većim pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu, a prostor za novo povećanje emisije obveznica je ograničen.

"Kao i 2022, Evropa deluje znatno ranjivije", rekla je Sonal Desai, direktorka za investicije u segmentu fiksnog prihoda u Franklin Templeton.

Glavni ekonomista ECB-a Philip Lane upozorio je da bi produženi rat na Bliskom istoku mogao da izazove "značajan skok" rasta cena podstaknut energentima i oštar pad proizvodnje. Podaci objavljeni u utorak dodatno su naglasili rizike, jer je inflacija u evrozoni neočekivano ubrzala, potvrđujući oprez Evropske centralne banke kada je reč o kamatnim stopama.

U Velikoj Britaniji, ovonedeljni rast cena nafte i gasa mogao bi da poveća inflaciju za 0,4 procentna poena tokom naredne godine, ukoliko se rast održi, prema procenama Bloomberg Economicsa. To bi značilo da bi ukupna stopa rasta cena na kraju godine iznosila 2,4 odsto, umesto dva odsto koliko trenutno očekuje britanska centralna banka, čime bi povratak na cilj bio odložen do 2027. godine.

"Neizvesnost u vezi sa tim kako bi više cene energije mogle da se preliju na inflaciona očekivanja verovatno podiže prag za smanjenje stopa u kratkom roku", rekao je Jamie Searle, strateg za kamatne stope u Citigroup Inc.