Tržište obveznica upozorava - zašto AI euforija može skupo da košta investitore

Dok su sve oči uprte u to koliko još mogu da rastu akcije kompanija povezanih sa veštačkom inteligencijom, malo ko obraća pažnju na znak koji je i 2008. godine prvo ukazao da se ispod površine nešto lomi - tržište obveznica. Investitori se danas prepiru da li je AI balon blizu pucanja, da li su valuacije previsoke i dokle može trajati ovaj ciklus, ali signali koji dolaze iz duga ostaju u drugom planu. A upravo tamo se trenutno odvija jedan od najzanimljivijih fenomena, koji se poslednji put pojavio neposredno pred veliku finansijsku krizu.

Kako funkcionišu korporativne obveznice

Kada kompanija želi da finansira svoj dalji razvoj, izgradnju infrastrukture ili velike tehnološke projekte, ona često ne izdaje nove akcije, već se zadužuje. Jedan od glavnih načina za to su korporativne obveznice, jer im omogućavaju da do kapitala dođu povoljnije nego putem klasičnih bankarskih kredita.

Kupovinom obveznice, investitor praktično pozajmljuje novac kompaniji. Zauzvrat dobija kamatu, takozvani kupon i povraćaj glavnice na dan dospeća, ukoliko je reč o kuponskim obveznicama koje su najzastupljenije na tržištu. Cena takve obveznice se menja na tržištu u zavisnosti od kamatnih stopa, ponude i tražnje i procene rizika. Bitna stvar za razumevanje obveznica je odnos između njihove cene i prinosa, jer kada prinos raste, cena pada, i obrnuto.

Za razliku od državnih obveznica, koje se smatraju relativno sigurnim, korporativne nose dodatni rizik. Razlog za to je što kompanija može imati loše poslovanje, pad prihoda ili čak bankrot, dok je kod država takav scenario znatno ređi, jer one imaju mnogo veće mogućnosti da servisiraju svoje obaveze. Zbog toga investitori od kompanija zahtevaju veću kamatu.

Zašto su spredovi ključni signal

Spred predstavlja razliku između prinosa na korporativnu i državnu obveznicu sličnog roka dospeća. On je, praktično, cena rizika. Njegova visina zavisi i od kreditnog rejtinga kompanije, jer će firme sa višim rejtingom moći da se zadužuju uz niže kamate, bliže državnim obveznicama, dok će rizičniji izdavaoci morati da ponude znatno veći kupon.

Kada su investitori oprezni, spredovi rastu, odnosno investitori zahtevaju veću nagradu za neizvesnost. Kada su optimistični, spredovi se smanjuju jer su investitori spremni da prihvate manju kompenzaciju, smatrajući da su rizici trenutno niski i da je povraćaj ulaganja gotovo siguran.

Danas se upravo to dešava. Korporativne obveznice imaju prinose znatno niže nego što se  inače očekuje. Tržište gotovo da ne pravi razliku između "vrhunskog" i "prosečnog" kredita.

 

 

To znači da investitori, u potrazi za prinosom, sve manje razmišljaju o tome koliko su zaista plaćeni za rizik koji preuzimaju, dok im istovremeno oportunitetni trošak raste, jer propuštaju priliku da uz sličan nivo rizika ostvare veće prinose. Niska kamata ne znači automatski da je obveznica fer vrednovana, već često odražava interes kompanije da se zaduži što jeftinije, koliko god to tržišna tražnja dozvoljava.

Razlog za to leži u upravo pomenutoj ogromnoj potražnji za prinosom. Investitori su navikli da love svaki dodatni procentni poen prihoda, odnosno glad za stabilnim novčanim tokovima nije nestala. Korporativni dug, posebno onaj velikih tehnoloških kompanija, doživljava se kao gotovo jednako siguran, ali nešto isplativiji, uprkos sve češćim upozorenjima da bi upravo taj sektor mogao biti prenaduvan, što stvara svojevrstan paradoks. U takvom okruženju, kompanije dobijaju priliku da se zadužuju izuzetno jeftino.

Signal euforije: stogodišnji dug

Jedan od najjasnijih pokazatelja trenutnog raspoloženja na tržištu jeste nedavna emisija 100-godišnje obveznice kompanije Alphabet Inc.. Reč je o dugu koji dospeva tek za jedan vek - instrumentu koji vezuje kapital investitora za čitavu generaciju. Uprkos tome, interesovanje je bilo ogromno. Alphabet je svoju 100-godišnju obveznicu izdao uz kupon od oko 6,1 odsto, svega oko 0,7 procentnih poena iznad britanskih državnih obveznica, što je izuzetno nizak spred za dug koji dospeva tek za jedan vek.

Dok je kod kompanije Oracle Corporation snažna potražnja potvrđena činjenicom da je kompanija bez poteškoća prikupila čak 25 milijardi dolara plasiranjem obveznica, uprkos rastu duga povezanog sa AI investicijama.

Kako tržište duga hrani AI ekspanziju

Niski spredovi i jeftino zaduživanje imaju direktan uticaj na razvoj AI sektora. Kompanije mogu da grade data centre, kupuju čipove i šire infrastrukturu bez velikog finansijskog pritiska. Trošak kapitala je nizak, a dostupnost sredstava velika.

Na taj način, tržište obveznica postaje nevidljivi motor tehnološke ekspanzije. Dok investitori na berzi kupuju akcije zbog rasta profita, drugi deo tržišta finansira taj rast po rekordno povoljnim uslovima.

Dok god se očekivanja o budućem rastu ostvaruju, sistem funkcioniše bez problema. Međutim, ako monetizacija AI-ja uspori, ako potražnja oslabi ili ako se profitne marže ne razviju kako se očekuje, čak i relativno nizak dug može postati opterećenje. U tom trenutku, investitori koji su danas prihvatali minimalnu premiju za rizik mogli bi naglo promeniti raspoloženje. Spredovi bi se proširili, cene obveznica pale, a finansijski pritisak na kompanije bi se brzo povećao.

Lekcija iz 2008. godine

Sličan obrazac viđen je i pred finansijsku krizu 2008. godine. Tada su spredovi takođe bili neuobičajeno niski, jer je tržište verovalo da je sistem stabilan. Kada je prvi ozbiljan šok pogodio ekonomiju, ta ravnoteža se raspala gotovo preko noći. Rizik, koji je godinama bio potcenjen, odjednom je postao preskup.

Današnja situacija ne mora nužno voditi ka istom ishodu. Globalni finansijski sistem je otporniji, regulativa je stroža, a bilansi mnogih kompanija zdraviji. Ipak, činjenica da se rizik ponovo ceni veoma jeftino ne može se ignorisati. Kada su razlike između kvalitetnih i slabijih izdavalaca minimalne, tržište postaje izuzetno osetljivo na negativna iznenađenja.

Alarm je upaljen - da li će investitori obratiti pažnju na njega?

Današnje tržište korporativnih obveznica se sve manje može posmatrati kao sigurno utočište, a sve više kao pokazatelj kolektivnog optimizma. Investitori ne kupuju zato što su svi rizici pažljivo analizirani, već zato što veruju da će rast potrajati, iako postoje jasni znaci da se pojedini segmenti tržišta ponašaju kao u fazi balona, gde se visok rizik prihvata uz relativno niske prinose. Dok god ta vera traje, sistem funkcioniše.

Dok se rasprave o AI balonu vode uglavnom na tržištu akcija, obveznice već sada šalju jasan signal, pokazujući da su investitori spremni da prihvate sve manju nagradu za sve veći rizik. A istorija pokazuje da takvi periodi retko traju zauvek.