Spredovi obveznica u regionu sve manji, a prinosi rastu

Globalna tržišta obveznica je tokom cele godine obeležila povećana volatilnost, podstaknuta pomešanim makroekonomskim signalima i promenljivim očekivanjima u vezi sa smanjenjem kamatnih stopa.

Prvom polovinom godine dominirali su visoki prinosi, naročito na američke državne obveznice, jer su snažni makroekonomski podaci odložili očekivani zaokret monetarne politike centralne banke.

Međutim, kako je godina odmicala, tako su tržišta sve više uračunavala sporiji privredni rast i postepeno monetarno popuštanje, što je dovodilo do perioda pada prinosa i snažnog oporavka obveznica.

Evropska tržišta obveznica su, uglavnom, pratila američka kretanja, ali uz dodatnu osetljivost na fiskalne rizike i političke događaje u pojedinim zemljama. U celini, godina je pokazala koliko tržišta obveznica i dalje zavise od makroekonomskih podataka i komunikacije centralnih banaka, uz brze promene investicionog raspoloženja.

Nedavno ponovno pokretanje ciklusa monetarnog popuštanja od Feda, uz pretpostavku da je recesija isključena, moglo bi da nagovesti konstruktivnije izglede za tržišta. Ipak, imajući u vidu krhku ravnotežu rizika, ostaje otvoreno pitanje da li tržišta mogu da održe postojeće uslove ili će se osnovni pritisci na kraju ispoljiti.

 

Spredovi obveznica u Adria regionu sve manji i manji

U drugoj polovini godine spredovi širom regiona i dalje se smanjuju. Slovenija i Hrvatska zabeležile su relativno skroman rast prinosa na desetogodišnje obveznice od oko 13 baznih poena od početka godine, što je, uglavnom, nepromenjeno u odnosu na nivoe zabeležene sredinom godine.

Važno je istaći da je Slovenija dobila poboljšanje kreditnog rejtinga od više agencija, uključujući S&P, koji je rejting podigao sa AA- na AA. To odražava snažnu fiskalnu konsolidaciju, smanjenje javnog duga, ekonomsku otpornost i napredak u strukturnim reformama (poput penzijskog sistema), uz stabilne izglede koji ukazuju na poverenje u nastavak fiskalnog zdravlja i ekonomske stabilnosti, uprkos nepovoljnim globalnim uslovima.

 

Srbija i Rumunija zabeležile su pad prinosa od početka godine za pet, odnosno 11 baznih poena. Ovaj pomak je u suprotnosti sa početnim rastom prinosa zabeleženim sredinom godine, koji je uglavnom bio podstaknut povećanom političkom neizvesnošću u obe zemlje.

U Rumuniji su se politički rizici smanjili nakon pobede proevropskog kandidata Nicușora Dana, matematičara i bivšeg gradonačelnika Bukurešta. Ipak, zemlja ostaje pod budnim okom rejting agencija, što ukazuje na trajnu zabrinutost zbog povišenih fiskalnih deficita i još uvek visoke inflacije. Iako najnoviji podaci sugerišu da se inflacija stabilizovala, negativni izgledi naglašavaju potrebu za kredibilnom fiskalnom konsolidacijom.

Uz to, očekuje se da će Danovo vođstvo podržati postupnu makroekonomsku normalizaciju, što bi moglo omogućiti dalje sužavanje spredova ako se poboljša fiskalna disciplina.

 

Srbija predstavlja složeniji slučaj. Uprkos slabijim makroekonomskim pokazateljima, pogoršanim izgledima rasta, kontinuiranoj političkoj nestabilnosti i oštrom padu stranih direktnih investicija od 55 odsto u odnosu na prethodnu godinu od januara do septembra, prinosi državnih obveznica su pali.

Jedno od mogućih objašnjenja jeste to što investitori u cene uračunavaju srednjoročni makroekonomski oporavak povezan sa izložbom Expo 2027, za koju se očekuje da podstakne značajan rast javnih ulaganja i pratećih privrednih aktivnosti.

Sveukupno, spredovi su se smanjili u svim segmentima, iako su, izuzev Srbije i Rumunije, regionalni prinosi porasli za oko 15 baznih poena. Ključni faktor ovog trenda bio je nagli rast prinosa nemačkih državnih obveznica, podstaknut zaokretom Nemačke ka ekspanzivnijoj fiskalnoj politici, uključujući obimne programe potrošnje, naročito u infrastrukturi, energetskoj tranziciji i odbrani.