Srbija izlazi na međunarodno tržište sa novim obveznicama i otkupljuje stari dug

Republika Srbija pokrenula je izdavanje novih državnih obveznica u evrima i dolarima i otkup dela postojećih evroobveznica koje dospevaju 2027. godine, u okviru operacije upravljanja javnim dugom i njegovog refinansiranja, izvestio je Bloomberg. Preliminarni podaci od utorka ukazali su na to da je prodaja obveznica dogovorena po utvrđenim tržišnim uslovima, dok se formalno poravnanje očekuje 6. maja.

Država je objavila poziv kvalifikovanim vlasnicima da ponude na otkup njene obveznice u vrednosti od dve milijarde evra sa kamatom od 3,125 odsto koje dospevaju 2027. godine, za gotovinu do ukupno milijardu evra. To praktično znači da Srbija želi da pre vremena otkupi deo svog duga koji uskoro dospeva i zameni ga novim zaduživanjem, kako bi produžila rok otplate i potencijalno povoljnije upravljala troškovima kamata.

Ponuda je uslovljena uspešnim izdavanjem novih obveznica denominovanih u evrima i američkim dolarima u okviru svetskog programa srednjoročnih obveznica, s tim da bi Srbija potencijalno finansirala otkup i sredstvima prikupljenim od nove emisije i iz državnog budžeta, a sve otkupljene obveznice biće poništene.

Otkup obveznica

Bloomberg

Kada je reč o procesu otkupa dužničkih hartija od vrednosti, cena samog otkupa u ponudi određena je na 1.000 evra za nominalnih 1.000 evra, uz pripadajuću obračunatu kamatu. Drugim rečima, država otkupljuje obveznice po njihovoj punoj nominalnoj vrednosti (bez popusta ili premije), a investitori uz to dobijaju i kamatu koja se nakupila do trenutka otkupa.

Ponuda za otkup ističe u 16 časova po londonskom vremenu 6. maja 2026. godine. Banke BNP Paribas, Deutsche Bank, Merrill Lynch, Morgan Stanley i UniCredit Bank delovaće kao menadžeri ponude za otkup.

Podsetimo, državne obveznice vredne dve milijarde evra Srbija je na međunarodnom finansijskom tržištu prodala u maju 2020, kada je saopšteno da će obveznice biti listirane na Londonskoj berzi. Ministarstvo finansija tada je istaklo da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je za vreme pandemije virusa kovid 19 izašla na međunarodno tržište kapitala, a da pritom nema pomoć Evropske centralne banke (ECB) u plasiranju hartija od vrednosti.

Uprava za javni dug

U zvaničnom saopštenju se istaklo da je više od 300 stranih investitora, među kojima su "respektabilni fondovi, osiguravajuće kuće i banke", iskazalo tražnju za preko sedam milijardi evra - skoro četiri puta više od ponuđene vrednosti emisije.

Nove obveznice

Kao što je već rečeno, da bi izvršila otkup, Srbija planira emisiju novih evro i dolarskih obveznica u okviru trodelne ponude na međunarodnom tržištu.

Obveznice su strukturisane kao međunarodne hartije od vrednosti namenjene velikim institucionalnim investitorima, pri čemu su ponuđene u okviru pravnog režima koji omogućava njihovu prodaju i investitorima u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) i na drugim svetskim tržištima.

Emisija je, dakle, prilagođena globalnim investicionim fondovima, bankama i osiguravajućim kućama, a ne malim ulagačima. U okviru ponude predviđena je različita ročnost i kamatni uslovi, uključujući i zelenu emisiju (engl. green bonds), kod koje se prikupljeni novac koristi isključivo za finansiranje i refinansiranje projekata iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine.

Prema ranijim preliminarnim indikacijama (engl. initial price thoughts - IPT), planirano je izdavanje standardnih obveznica u evrima sa rokom od pet i 12 godina, pri čemu se očekivao prinos od oko 1,80 procentnih poena iznad "midswap" stope (referentne kamatne stope na međubankarskom tržištu evra) za petogodišnje izdanje i oko 2,30 procentnih poena za 12-godišnje. Reč je o takozvanim referentnim (engl. benchmark) emisijama, koje služe kao glavna tržišna referenca za zaduživanje u evrima, pri čemu je 12-godišnja evro tranša istovremeno strukturisana kao zelena obveznica (green bond), namenjena finansiranju i refinansiranju projekata iz oblasti održivog razvoja i zaštite životne sredine. Inače, Srbija je prvi put emitovala zelenu evroobveznicu 2021, u iznosu od jedne milijarde evra i ročnosti sedam godina.

Međutim, prema kasnijim (ali takođe i dalje preliminarnim) podacima u toku dana, konačni uslovi zaduživanja postavljeni su na nižem nivou u odnosu na početne indikacije, preneo je Bloomberg pozivajući se na upućenu osobu koja je tražila da ostane anonimna. Za petogodišnje evroobveznice postavljen je prinos od oko 1,50 procentnih poena iznad "midswap" stope, dok je za 12-godišnju zelenu tranšu utvrđen prinos od oko 2,00 procentna poena iznad iste referentne stope.

Sem pomenutih hartija u evrima, u okviru istog aranžmana planirana je i desetogodišnja dolarska emisija, sa prvobitnim očekivanim prinosom od oko 1,75 procentnih poena iznad prinosa američkih državnih obveznica iste ročnosti. Ipak, za ove obveznice postignut je prinos od oko 1,45 procentnih poena iznad prinosa američkih državnih hartija, pokazali su podaci koje je prikupio Bloomberg. Prinosi koji su niži za oko 30 baznih poena u odnosu na početne indikacije ukazuju na povoljnije uslove zaduživanja od ranije očekivanih.

Depositphotos

Knjiga naloga po pojedinačnim tranšama premašila je 2,35 milijardi evra za petogodišnje evroobveznice, 2,4 milijarde evra za 12-godišnju zelenu tranšu i 3,1 milijardu dolara za dolarsko izdanje, prema podacima sa Bloomberg Terminala.

Mada je zamišljeno da sredstva iz ovog izdanja budu prvenstveno korišćena za finansiranje pomenutog otkupa, postoji opcija da eventualni višak sredstava bude usmeren na opšte budžetske potrebe. Kod 12-godišnje evro tranše (zelene obveznice), izdavalac planira da novac alocira na finansiranje i/ili refinansiranje projekata iz oblasti zaštite životne sredine i održivog razvoja, u skladu sa okvirom održivog finansiranja.

Javni dug dominantno u stranoj valuti

Prema podacima Uprave za javni dug, preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 27. april premašuje 4,6 biliona dinara, a kreditni rejting zemlje je, ugrubo rečeno, između investicionog i spekulativnog nivoa. Agencija S&P Global Ratings državi je dodelila investicioni rejting 2024, koji je potvrdila u svojim kasnijim objavama, dok je Moody's nedavno zadržao rejting na nivou Ba2, ali uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne. Fitch je ranije ove godine ponovio da dugoročni kreditni rejting Republike Srbije procenjuje na nivou BB+, uz pozitivne izglede.

Poslednji dostupni mesečni izveštaj Uprave za javni dug navodi da je učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju februara 2026. godine iznosilo 79 odsto. Pri čemu je učešće javnog duga u evrima bilo preko 61 odsto, u američkim dolarima nešto manje od 12 odsto. Do pre nekoliko godina javni dug Srbije više je bio izložen valuti SAD - nešto iznad trećine duga bilo u dolarima - ali je zemlja od 2016. sprovodila strategiju smanjenja dolarskog izlaganja, kako bi se minimizirao valutni rizik zbog jačanja dolara. Stoga novo zaduživanje u američkoj valuti privlači pažnju.

"Po samoj prirodi stvari, naš dug je najvećim delom vezan za evro, jer imamo meku valutu. Kod emitovanja dugoročnih obveznica, po pravilu se ide na čvrste ili konvertibilne valute, ali smo mi smanjivali učešće dolara u našem dugu poučeni nekim iskustvom od pre desetak godina, kada smo preterali i trećinu držali u dolarima, a došlo je do naglog jačanja američke valute. Dolar-evro je najrizičniji, najspekulativniji valutni par na deviznom tržištu i svakako jeste interesantna vest da se opet emituju državne obveznice u dolarima", napominje profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Od početka 2026. do danas, vrednost dolara u odnosu na evro je gotovo nepromenjena, uprkos oscilacijama proteklih meseci. Međutim, prema podacima Bloomberg Terminala, u toku prošle godine je oslabio za skoro 12 odsto, što se prvenstveno pripisivalo potezima administracije Donalda Trumpa (carine, pritisak na Federalne rezerve, promene u poreskoj politici) koji su poljuljali poverenje tržišta u dolar kao sigurno utočište.

Grubišić skreće pažnju na to da se još ne zna planirani obim emisije, kao i da postoje otvorena pitanja u pogledu situacije na međunarodnom tržištu. "Možda je sada jednostavno jako povećana likvidnost u dolarima i mnogo je lakše, s većom verovatnoćom za uspeh, emitovati dolarsku evroobveznicu. Ne raspolažem tim podacima, ali vrhunske investicione banke i država to zasigurno znaju. Tako da je moguće da ovo nema veze sa nekim našim, posebnim procenama nego da je takvo stanje na međunarodnom finansijskom tržištu, na kom uslove diktiraju veliki igrači - ako se, recimo, naglo pojavi neki višak, postoji interes za kupovinom dolarskih obveznica, možda mnogo veći nego za kupovinom evra. Deluje mi da bi to mogla biti trenutna situacija."

Sem toga, ističe sagovornik Bloomberg Adrije, baš to što je Srbija smanjila udeo dolarskog duga napravilo je prostor za ovakav potez.

"E sad, drugo je pitanje da li će se raditi hedžing ili ne, ali to je zaista pitanje za donosioce odluka, ne bih ulazio u spekulacije", rekao je profesor. Podsetimo, kada je, na primer, jačanje dolara 2022. godine bilo toliko da je dostignut paritet evro-dolar, ono nije imalo drastično veliki uticaj na javni dug Srbije jer se država zaštitila hedžingom. I kada se država početkom 2023. na međunarodnom tržištu zadužila za 1,75 milijardi dolara, to je učinila uz napomenu da je taj dug odmah hedžovan u evrima.

(Ažurirano kroz tekst.)