Srbija otkupila deo starog duga i prebacila ga na duži rok

Republika Srbija prihvatila je 870,8 miliona evra svojih evroobveznica sa kuponom od 3,125 odsto i dospećem 2027. godine u otkupu koji je sproveden u sklopu zamene starijeg duga novim zaduživanjem. Država je inicijalno u okviru ove ponude planirala otkup do milijardu evra obveznica iz emisije ukupne vrednosti dve milijarde evra.

Otkup je sproveden po ceni jednakoj nominalnoj vrednosti, odnosno 1.000 evra za svaku obveznicu od 1.000 evra, uz isplatu kamate koja je do tada obračunata. Srbija je prihvatila sve ponude investitora u celini, nakon što je uspešno realizovala izdavanje novih obveznica koje je bilo uslov za ovu transakciju.

U aranžmanu su učestvovali BNP Paribas, Deutsche Bank, Merrill Lynch, Morgan Stanley i UniCredit Bank, dok je Kroll Issuer Services bio agent transakcije.

Datum poravnanja za obveznice koje su prihvaćene za otkup očekuje se 8. maja 2026. godine.

"Obveznice koje budu prihvaćene za otkup biće izmirene kroz uobičajene procedure klirinških sistema. Sve obveznice koje budu otkupljene biće poništene i neće biti ponovo izdate niti prodate", saopšteno je na sajtu Londonske berze, na kojoj su ove srpske dužničke hartije od vrednosti listirane 2020. godine. 

Ministarstvo finansija tada je istaklo da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja je za vreme pandemije virusa kovid 19 izašla na međunarodno tržište kapitala, a da pritom nema pomoć Evropske centralne banke u plasiranju hartija od vrednosti.

Preostali deo emisije, u iznosu od oko 1,13 milijardi evra, i dalje ostaje u rukama investitora i njime se nastavlja trgovati na međunarodnom tržištu obveznica.

Tržište ovakav potez države obično tumači kao produžavanje ročnosti duga i smanjenje kratkoročnog rizika refinansiranja, uz optimizaciju troška zaduživanja.

Nove evroobveznice

Novi dug prethodno je emitovan krajem aprila, takođe na međunarodnom tržištu, i to u tri tranše i dve valute: dve tranše su denominovane u evrima (od milijardu i 900 miliona evra), dok je treća u dolarskom iznosu od 1,25 milijardi evra. Tražnja je premašila osam milijardi evra.

Depositphotos

"Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije", izjavio je tim povodom ministar finansija Siniša Mali.

Prema njegovim rečima, prva tranša, u iznosu od jedne milijarde evra, ima dospeće 2031. godine i kuponsku stopu od 4,25 odsto. Ministar je tada najavio da će se ona i iskoristiti za ovaj prevremeni otkup evroobveznica koje dospevaju sledeće godine.

"Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875 odsto predstavlja još jednu u nizu održivih obveznica Republike Srbije. Posebno je važna ta zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo", najavio je Mali.

Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se, prema njegovim rečima, takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije "Srbija 2030". "Kada je reč o poslednjoj tranši u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine."

Odrađen hedžing

Inače, Ministarstvo finansija je odmah realizovalo operaciju finansijskog hedžinga, čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66 odsto. To nije neuobičajeno - kada je, na primer, jačanje dolara 2022. godine bilo toliko da je dostignut paritet evro-dolar, ono nije imalo drastično veliki uticaj na javni dug Srbije upravo jer se država zaštitila hedžingom. I kada se zemlja početkom 2023. na međunarodnom tržištu zadužila za 1,75 milijardi dolara, to je učinila uz napomenu da je taj dug odmah hedžovan u evrima.

Od početka godine do danas vrednost dolara je u blagom minusu u odnosu na evro (oko 0,2 odsto), nakon što je u toku prošle godine oslabio za skoro 12 odsto, što se prvenstveno pripisivalo potezima administracije Donalda Trumpa (carine, pritisak na Federalne rezerve, promene u poreskoj politici) koji su poljuljali poverenje tržišta u dolar kao sigurno utočište.

Desetogodišnja dolarska evroobveznica je privukla najveću tražnju investitora, koji su dostavili ponude u iznosu preko 3,2 milijarde dolara, što je dva i po puta više od obima prodaje, saopštila je Narodna banka Srbije.

Podsetimo, kreditni rejting Srbije je, ugrubo rečeno, između investicionog i spekulativnog nivoa. Agencija S&P Global Ratings državi je dodelila investicioni rejting 2024, koji je potvrdila u svojim kasnijim objavama, dok je Moody's nedavno zadržao rejting na nivou Ba2, ali uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne. Fitch je ranije ove godine ponovio da dugoročni kreditni rejting Republike Srbije procenjuje na nivou BB+, uz pozitivne izglede.

Sledeće nedelje još jedna prodaja srpskog duga

Srbija će 12. maja 2026. na aukciji ponuditi petogodišnje državne obveznice u dinarima s kuponom od 4,5 odsto, uz planirani obim prodaje od 10 milijardi dinara i nominalnu vrednost od 10.000 dinara po obveznici, pokazuje kalendar aukcija Uprave za javni dug.

Reč je o ponovnom otvaranju ranije emitovanih hartija od vrednosti, koje su izdate 28. jula 2025. godine, a ukupno je u opticaju 105,23 milijarde dinara.

Preliminarno stanje javnog duga Republike Srbije na dan 6. maj iznosi 4,94 biliona dinara.