Srbija uspešno plasirala obveznice, tražnja premašila osam milijardi evra

Srbija je uspešno realizovala novu emisiju državnih obveznica, uz veliko interesovanje američkih i evropskih investitora, saopštilo je Ministarstvo finansija u sredu. Tražnja je premašila osam milijardi evra, za emisiju koja je prvi put organizovana u tri tranše i dve valute: dve tranše su denominovane u evrima (od milijardu i 900 miliona evra), dok je treća u dolarskom iznosu od 1,25 milijardi evra.

Ministar finansija Siniša Mali izrazio je zadovoljstvo rezultatom emisije, koja, kako je rekao, potvrđuje snažno poverenje investitora u stabilan kreditni profil i u ekonomsku politiku zemlje. "Ovakvo interesovanje investitora za naše državne obveznice nam je najbolji pokazatelj makroekonomskog uspeha naše zemlje. U ovaj tip hartija investitori ulažu kada veruju u dugoročnu stabilnost zemlje, što nam govori da se finansijska slika Srbije u svetu drastično promenila tokom poslednje decenije."

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija odlično stoji na finansijskom tržištu i da su finansijski investitori zainteresovani za državne obveznice Srbije i to po veoma povoljnim stopama, što znači da veruju u fiskalnu stabilnost zemlje. "Oni koji su učestvovali i koji učestvuju u trgovini našim bondovima, dakle našim obveznicama, 95 odsto su iz Sjedinjenih Američkih Država i, ono što je važno za nas, po veoma povoljnim stopama, što znači da veruju u Srbiju.

Prema rečima ministra finasija prva tranša, u iznosu od jedne milijarde evra, ima dospeće 2031. godine i kuponsku stopu od 4,25 odsto. Ona će se iskoristiti za prevremeni otkup evroobveznica koje dospevaju sledeće godine. Podsetimo, njih je Srbija na međunarodnom finansijskom tržištu prodala u maju 2020. i hartije su listirane na Londonskoj berzi. Tada su emitovane hartije vredne dve milijarde evra, što će reći da Srbija želi da pre vremena otkupi deo svog duga koji uskoro dospeva i zameni ga novim zaduživanjem.

Uprava za javni dug

"Druga tranša, u iznosu od 900 miliona evra, sa dospećem 2038. godine i kuponskom stopom od 4,875 odsto predstavlja još jednu u nizu 'održivih' obveznica Republike Srbije. Posebno je važna ta zelena obveznica, s obzirom na to da će se sredstva prikupljena ovom emisijom koristiti isključivo za finansiranje zelenih projekata, kao što su unapređenje železničke infrastrukture, za nabavku vozova, projekat beogradskog metroa i drugo", izjavio je Mali.

Ostatak prikupljenih sredstava kroz treću tranšu će se, prema njegovim rečima, takođe koristiti za velike kapitalne projekte u okviru nacionalne strategije "Srbija 2030". "Kada je reč o poslednjoj tranši u iznosu od 1,25 milijarde dolara, ona dospeva 2036. godine. Prateći politiku aktivnog upravljanja javnim dugom, Ministarstvo finansija je danas realizovalo operaciju finansijskog hedžinga, čime je dolarsku kuponsku stopu zamenilo kuponskom stopom u evrima od 4,66 odsto."

Ovo nije neuobičajeno - kada je, na primer, jačanje dolara 2022. godine bilo toliko da je dostignut paritet evro-dolar, ono nije imalo drastično veliki uticaj na javni dug Srbije upravo jer se država zaštitila hedžingom. I kada se zemlja početkom 2023. na međunarodnom tržištu zadužila za 1,75 milijardi dolara, to je učinila uz napomenu da je taj dug odmah hedžovan u evrima.

 Desetogodišnja dolarska evroobveznica je privukla najveću tražnju investitora, koji su dostavili ponude u iznosu preko 3,2 milijarde dolara, što je dva i po puta više od obima prodaje, saopštila je Narodna banka Srbije.

 "Nakon emisije dolarske evroobveznice Republika Srbija je, vrlo odgovorno, upotrebom instrumenata za zaštitu od valutnog rizika (valutnog svopa), obaveze u američkim dolarima prebacila (svopovala) u evre, čime će ostvariti uštedu u troškovima kamata, s obzirom na to da je postignuta kuponska stopa u evrima od 4,66 odsto", ističe NBS. Banka poručuje da realizacija navedenih transakcija u samo jednom danu predstavlja potvrdu izuzetnog finansijskog kapaciteta koji naša država poseduje i investitori prepoznaju, a duguje se ugledu naše zemlje u međunarodnoj investicionoj javnosti i snažnim makroekonomskim pokazateljima, očuvanim uprkos kontinuiranim globalnim geopolitičkim neizvesnostima. 

U poslednjem dostupnom mesečnom izveštaju Uprave za javni dug navodi se da je učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju februara 2026. godine iznosilo 79 odsto. Pri tom je učešće javnog duga u evrima bilo preko 61 odsto, u američkim dolarima nešto manje od 12 odsto. Do pre nekoliko godina javni dug Srbije više je bio izložen valuti SAD - nešto iznad trećine duga bilo u dolarima - ali je zemlja od 2016. sprovodila strategiju smanjenja dolarskog izlaganja, kako bi se minimizirao valutni rizik zbog jačanja dolara. Stoga novo zaduživanje u američkoj valuti privlači pažnju.

Od početka 2026. do danas, vrednost dolara u odnosu na evro je gotovo nepromenjena, uprkos oscilacijama proteklih meseci. Međutim, prema podacima Bloomberg Terminala, u toku prošle godine je oslabio za skoro 12 odsto, što se prvenstveno pripisivalo potezima administracije Donalda Trumpa (carine, pritisak na Federalne rezerve, promene u poreskoj politici) koji su poljuljali poverenje tržišta u dolar kao sigurno utočište.

Kako je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju rekao profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić, "možda je sada jednostavno jako povećana likvidnost u dolarima i mnogo je lakše, s većom verovatnoćom za uspeh, emitovati dolarsku evroobveznicu".

"Ne raspolažem tim podacima, ali vrhunske investicione banke i država to zasigurno znaju. Tako da je moguće da ovo nema veze sa nekim našim, posebnim procenama nego da je takvo stanje na međunarodnom finansijskom tržištu, na kom uslove diktiraju veliki igrači - ako se, recimo, naglo pojavi neki višak, postoji interes za kupovinom dolarskih obveznica, možda mnogo veći nego za kupovinom evra. Deluje mi da bi to mogla biti trenutna situacija", rekao je Grubišić u utorak.

Prema rečima ministra finansija, prevremenim otkupom obveznica koje dospevaju 2027. godine Srbija aktivno upravlja javnim dugom i dodatno jača stabilnost javnih finansija. "Osim toga, ne stajemo sa projektima za razvoj zemlje jer oni donose još novih radnih mesta, i dalji rast BDP-a. Posebno smo posvećeni ulaganjima u 'zelene' projekte koji podstiču održivi i inkluzivni ekonomski rast."

Mali je podsetio da su tokom aukcije uspeli da smanje cenu u odnosu na inicijalnu stopu za 30 baznih poena, što je veoma dobar rezultat u aktuelnim uslovima na tržištu kapitala koje karakterišu povećana neizvesnost i promenljivi uslovi finansiranja.

Emisija je, kako je objasnio, u skladu sa planiranom dinamikom finansiranja velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji, a takođe i u skladu sa projekcijom javnog duga, koja za kraj ove godine iznosi 44,5 odsto.

Siniša Mali; Foto: Miloš Kerečki/Bloomberg Adria

"Naša projekcija će biti ispoštovana. Striktno vodimo računa o nivou javnog duga jer nam je stabilnost javnih finansija neophodna u aktuelnim svetskim krizama. Naš javni dug je na kraju februara iznosio 41,5 odsto BDP-a, što je dvostruko manje u odnosu na javni dug evrozone koji se kreće na nivou od oko 89 odsto", izjavio je ministar.

Ocenio je i da ovom transakcijom država dodatno jača otpornost na spoljne rizike i obezbeđuje stabilne izvore finansiranja. 

"Ekonomija Srbije je danas daleko otpornija na šokove jer se novcem, investicijama i reformama upravlja odgovorno. To su stvari koje su Srbiji pre dve godine prvi put donele investicioni kreditni rejting. Očuvanje fiskalne stabilnosti, pažljivo planiranje trenutka zaduživanja i blagovremeno upravljanje javnim dugom postaju od suštinskog značaja za zaštitu ekonomskih interesa države i građana", poručio je ministar. 

Kreditni rejting Srbije je, ugrubo rečeno, između investicionog i spekulativnog nivoa. Agencija S&P Global Ratings državi je dodelila investicioni rejting 2024, koji je potvrdila u svojim kasnijim objavama, dok je Moody's nedavno zadržao rejting na nivou Ba2, ali uz promenu izgleda sa pozitivnih na stabilne. Fitch je ranije ove godine ponovio da dugoročni kreditni rejting Republike Srbije procenjuje na nivou BB+, uz pozitivne izglede.

Mali je istakao da su od početka godine zemlje centralne i istočne Evrope na međunarodnom tržištu emitovale obveznice u vrednosti od oko 60 milijardi evra. Rumunija je na taj način prikupila osam milijardi evra uz nivo javnog duga koji je na kraju 2025. godine iznosio 59,3 odsto, Mađarska tri milijarde evra uz nivo javnog duga na kraju prošle godine od 74,6 odsto BDP-a, Poljska, 9,5 milijardi evra i dugom od 59,7 odsto BDP-a i Slovenija 2,5 milijardi evra uz nivo javnog duga na kraju 2025. godine od 65,7 odsto BDP-a.

Tekst je ažuriran saopštenjem Narodne banke Srbije