Srbija je u prvoj polovini 2025. godine zabeležila značajan rast deficita tekućeg računa koji je u odnosu na isti period 2024. veći za 92,5 odsto. Postavlja se pitanje da li je, pored većeg spoljnog trgovinskog deficita i odliva po osnovu dividendi, na takav rezultat uticalo i smanjenje doznaka iz inostranstva.
Prema analizi autora publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT), deficit tekućeg računa za prvih šest meseci 2025. iznosio je 1,99 milijardi evra, što je gotovo dvostruko više nego u istom periodu 2024. godine, kada je bio oko 1,03 milijarde evra.
Kao ključne faktore koji su uticali na rast deficita oni izdvajaju porast deficita spoljnotrgovinske razmene za oko 39 odsto, veći odliv dohotka po osnovu dividendi za 33,4 odsto, ali i manji neto priliv doznaka od 15,9 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
Opširnije
Rođaci iz inostranstva izdašniji od investitora - za četiri meseca poslali 1,44 milijarde evra
Rođaci iz inostranstva, po svemu sudeći, nisu posustali kao što su strani investitori. Za prva četiri meseca ove godine u Srbiju su poslali više od 1,44 milijarde evra.
30.06.2025
Srbija povećala prodaju robe u svetu za 10,2 odsto
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za prvih šest meseci ove godine iznosila je oko 37,4 milijardi evra.
31.07.2025
Srbija među zemljama sa najvišim carinama, ima li šanse da stopa bude smanjena
Srbija je u pregovorima sa SAD o ovim carinama i čeka se odgovor na predlog koji je dat, izjavio je u sredu predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
01.08.2025
Fiat grande panda iz Kragujevca pogurala rast izvoza Srbije
U kojoj meri je kragujevačka fabrika automobila doprinela rastu industrije ali i izvoza Srbije od početka 2025. godine
25.08.2025
Kada se radi o ključnom razlogu za toliki rast deficita tekućeg računa, a to je deficit u spoljnoj trgovini, u MAT-u navode da je deficit robne razmene povećan za 425 miliona evra ili za 14 odsto na oko 3,45 milijardi evra. Pri tome je uvoz robe zabeležio višu stopu rasta, 11,4 odsto, u odnosu na izvoz robe, gde je ona 10,8 odsto.
Za deficit 'krivi' i Expo i Nemačka
Inače je deficit tekućeg računa nastavio trend rasta iz 2024. Podsetimo, kako je Bloomberg Adria objavila, a prema podacima MAT-a, deficit tekućeg računa u 2024. iznosio je 5,21 milijardu evra. To je za 3,4 milijarde evra ili 188,7 odsto više u odnosu na isti period 2023. godine, kada je deficit bio oko 1,8 milijardi evra.
Analitičari MAT-a istakli su tada da je veći deficit, pre svega, rezultat većeg deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom, dok su u NBS toliki rast deficita obrazlagali investiranjem u program "Skok u budućnost – Srbija Expo 2027", zatim rastom dohotka stanovništva, ali i slabijom tražnjom iz zone evra, posebno Nemačke.
U najnovijoj analizi MAT-a iz avgusta ove godine, na nastavak trenda rasta deficita tekućeg računa uticao je i pad doznaka iz inostranstva.
Kako autori navode, radničke doznake, koje tradicionalno predstavljaju važan izvor spoljnog priliva, u prvih šest meseci 2025. iznosile su oko 1,6 milijardi evra, što je znatno manje nego godinu ranije.
NBS: doznake stabilne, ali dinamika varira
S druge strane, Narodna banka Srbije iznosi nešto drugačije podatke. Prema njenoj statistici platnog bilansa, priliv ličnih transfera u prvih šest meseci 2025. iznosio je oko 2,34 milijarde evra, što je pad od svega 7,8 odsto u poređenju sa 2024. godinom.
NBS naglašava da prilivi doznaka tokom godine pokazuju mesečnu volatilnost, ali da se, ukupno posmatrano, oni kreću na nivou od oko pet milijardi evra godišnje, pa ni u ovoj godini ne očekuju veća odstupanja.
Kako ističu u NBS, struktura priliva doznaka ostaje stabilna: najviše sredstava i dalje dolazi iz Nemačke (24,7 odsto), Švajcarske (12,5 odsto) Austrije (devet odsto), SAD (7,1 odsto) i Hrvatske (5,9 odsto), odnosno "iz zemalja iz kojih tradicionalno stiže najveći deo doznaka u Srbiju".
Ipak, blagi pad priliva iz EU, ocenjuje NBS, može se povezati sa ekonomskom stagnacijom u tim zemljama i nižom inflacijom.
"Nešto niži priliv doznaka iz Nemačke, kao i iz drugih zemalja EU u prvoj polovini ove godine, mogao bi se delimično dovesti u vezu i sa ekonomskom stagnacijom u ovim zemljama, ali i snižavanjem inflacije, koja je u prethodnim godinama uticala na nominalni rast doznaka", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.
Dividende nisu sporne
Na prvi pogled, razlika između MAT-a i NBS proizlazi iz metodološkog pristupa i različitog obuhvata. NBS primenjuje međunarodni standard (BPM6), gde se doznake evidentiraju kroz kategoriju ličnih transfera, koja uključuje i penzije, socijalna primanja i poklone iz inostranstva. Autori MAT-a više akcenat stavljaju na radničke doznake, što objašnjava zašto beleže veći pad.
Bez obzira na različite procene o ulozi doznaka, zajednički imenitelj oba izvora jeste da su najveći pritisci na tekući račun posledica trgovinskog deficita i većeg odliva dividendi. Samo po ovom osnovu iz Srbije je, prema podacima MAT-a, u prvom polugodištu 2025. izašlo oko 1,14 milijarde evra, što je rast od gotovo četvrtine u odnosu na lane ili 33,4 odsto.
Kada se radi o odlivu po osnovu dividendi, i u NBS navode da je od januara do juna 2025. godine on iznosio 1,14 milijardi evra.
"Povećanje odliva može se dovesti u vezu sa aktiviranjem i proširenjem proizvodnje kod pojedinih preduzeća kod kojih su beleženi prilivi po osnovu stranih direktnih investicija u prethodnim godinama, ali i relativno visokom profitabilnošću ovih kompanija u Srbiji", kažu u NBS.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...