Deficit tekućeg računa Srbije podigli EXPO i slabija tražnja evrozone

Deficit tekućeg računa platnog bilansa Srbije u 2024. godini bio je skoro trostruko veći u odnosu na prethodnu godinu. Tako je deficit sa 2,4 odsto BDP-a u 2023. prošle godine narastao na 6,3 odsto BDP-a.

Narodna banka Srbije (NBS) je u Izveštaju o inflaciji iz februara toliki rast deficita obrazložila investiranjem u program "Skok u budućnost – Srbija Expo 2027", zatim rastom dohotka stanovništva, ali i slabijom tražnjom iz zone evra, posebno Nemačke.

 

Kako ističu u NBS, usled ubrzanja investicionog ciklusa i rasta domaće tražnje, rast uvoza robe i usluga je u 2024. ubrzan na 8,4 odsto i bio je brži od rasta izvoza robe i usluga koji je iznosio 4,8 odsto. "I pored niske eksterne tražnje, robni izvoz je nastavio da raste i u 2024. povećan je za 2,1 odsto, a iznosio je 28,5 milijardi evra."

Prema podacima iznetim u najnovijem broju ekonomskog časopisa "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT), deficit tekućeg računa od januara do decembra 2024. iznosio je 5,21 milijardu evra. Autori MAT-a ističu da je on za 3,4 milijarde evra ili 188,7 odsto viši u odnosu na isti period 2023. godine, kada je deficit bio oko 1,8 milijardi evra.

"Veći deficit tekućeg računa je, pre svega, rezultat većeg deficita u razmeni robe i usluga sa inostranstvom, za 1,8 milijardi evra ili 51,4 odsto više", kažu autori MAT-a.

Najveće zasluge prerađivačke industrije

Takođe, dodaju, posledica je većeg neto odliva dohotka od direktnih investicija, za 1,2 milijarde evra ili 40,2 odsto više, manjih neto prihoda države registrovanih na računu sekundarnog dohotka, za oko 231 milion evra ili 68,3 odsto manje, kao i manjeg neto priliva doznaka radnika iz inostranstva za 156,7 miliona evra ili 4,2 odsto manje i većeg neto odliva kamata po osnovu ostalih investicija, za 130,8 miliona evra ili 16,2 odsto više.

 

Izvozu je u 2024. godini, smatraju i autori MAT-a i NBS, najviše doprinela prerađivačka industrija koja je u odnosu na prethodnu godinu imala rast od 2,7 odsto, i to izvoz osnovnih metala, ostalih saobraćajnih sredstava, računara i drugih elektronskih proizvoda i metalnih proizvoda. Ipak, navode u NBS, na slabije rezultate uticalo je usporavanje industrijske proizvodnje u Nemačkoj, u koju ide oko 14 odsto srpskog izvoza. "To je rezultiralo manjom eksternom tražnjom za proizvodima preduzeća u Srbiji koja se nalaze unutar evropskih lanaca proizvodnje."

Posebno je smanjen izvoz auto-klastera zbog problema u automobilskoj industriji u Evropi koji čini oko 12 odsto ukupnog robnog izvoza. On je manji za oko pet odsto, navodi NBS, ali "unutar ove grupe i dalje raste izvoz automobilskih guma, čemu doprinosi početak proizvodnje u fabrici Linglong, dok je smanjen izvoz motornih vozila i električne opreme i delova za automobile".

Podbacio izvoz struje

S druge strane, odlična poljoprivredna sezona u 2023. predstavljala je dobru izvoznu bazu pa je izvoz poljoprivrede u 2024. povećan za 28 odsto. Takođe, rast izvoza beleži se u rudarstvu usled veće eksploatacije bakra.

Izvoz struje je podbacio zbog smanjenog hidropotencijala kao posledice visokih letnjih temperatura i male količine padavina. On je u 2024. pao za 46,4 odsto.

Autori najnovijeg MAT-a kažu da je unutar prerađivačkog sektora najbrži rast izvoza, 31,4 odsto, lane zabeležen u grupi visokotehnoloških proizvoda. Ukupna vrednost izvoza ovih proizvoda dostigla je oko 1,3 milijarde evra. Ovde prednjači izvoz računara, elektronskih i optičkih proizvoda, vredan 678,7 miliona evra.

 

"Visoka stopa rasta izvoza visokotehnoloških proizvoda poslednjih godina je presudni faktor njegovom sve većem doprinosu uvećanju ukupnog izvoza prerađivačkog sektora. Jedine dve oblasti koje su imale veći doprinos prirastu izvoza u 2024. bile su proizvodnja oružja i municije i proizvodnja osnovnih metala."

Kako navode autori MAT-a, pre pet godina je samo petina uvoza visokotehnoloških proizvoda pokrivano izvozom, a sada je preko trećine. Tu je najveća pokrivenost uvoza izvozom zabeležena kod proizvodnje osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, zatim računara, elektronskih i optičkih proizvoda i kod proizvodnje vazdušnih i svemirskih letelica.

Investicioni ciklus vuče uvoz

Kada se radi o robnom uvozu, u Izveštaju o inflaciji NBS navodi se da je povećan za 5,9 odsto pa je 2024. dostigao 36,6 milijardi evra. Najveći rast je kod uvoza opreme - 9,6 odsto i repromaterijala – tri odsto, i to za potrebe novog investicionog ciklusa.

 

U NBS navode i da je tome doprineo i rast privatne potrošnje, što potvrđuje rast uvoza potrošne robe od 10,4 odsto. Najviše su se uvozili pogonske mašine, industrijske mašine za opštu upotrebu, metalne rude, drumska vozila i ostala transportna sredstva.

Kod uvoza energenata u 2024. došlo je do smanjenja za 12,2 odsto, čemu su doprinele i manje uvezene količine i niža cena energenata. "Uvezene količine sirove nafte znatno su manje nego u 2023, a manje su i uvezene količine gasa, dok je količinski uvoz naftnih derivata povećan, što se može povezati s remontom rafinerije nafte u Pančevu."

Suficit IKT usluga

Kada se radi o uslugama, Srbija i dalje beleži suficit ali je on u 2024. smanjen za 11,5 odsto na 2,7 milijardi evra. Kako objašnjavaju u NBS, to je pre svega posledica rasta uvoza turističkih usluga, "što je još jedna potvrda rasta raspoloživog dohotka stanovništva".

Istovremeno, suficit u razmeni IKT usluga nastavio je da raste, pri čemu je izvoz tih usluga premašio 4,1 milijardu evra, a visok suficit ostvaren je i kod ostalih poslovnih usluga.

Na računu primarnog dohotka povećan je deficit na 5,2 milijarde evra po osnovu viših rashoda zbog stranih direktnih investicija (SDI) i većeg iznosa plaćenih kamata. "Rast isplaćenih dividendi stranim vlasnicima je i očekivan u uslovima rasta stoka SDI, koji je zaključno sa septembrom 2024. iznosio 58,6 milijardi evra, kao i u uslovima povećane profitabilnosti privrede. Značajan deo dobiti se i reinvestira, pa se procenjuje da je taj iznos u 2024. iznosio oko 1,6 milijardi evra."

Takođe, u Izveštaju NBS navodi se da je smanjenje suficita na računu sekundarnog dohotka na 5,3 milijardi evra posledica pre svega manje zvanične pomoći Vladi. "Doprineo mu je i nešto niži neto priliv doznaka, za 131 milion evra. Ipak, i pored tog smanjenja, priliv doznaka je nastavio da beleži relativno visoke vrednosti - bruto iznos od 4,9 milijardi evra, a neto 4,5 milijardi evra."

Centralna banka je u Izveštaju o inflaciji ocenila da su povećan uvoz za potrebe tekućeg investicionog ciklusa, rast raspoloživog dohotka građana i pojedini jednokratni faktori doprineli nepovoljnijim kretanjima na tekućem računu od očekivanih u 2024. S druge strane, ističu, izvoz je nastavio da raste, "potvrđujući svoju otpornost, a priliv kapitala na finansijskom računu premašio je onaj iz 2023. godine, potvrđujući da je i u neizvesnim vremenima višedimenzionalne krize Srbija ostala privlačna destinacija za strane investitore".