Izvoz u Kinu raste dok pada plasman srpske robe u Rusiji

Iako je Nemačka i dalje najveći spoljnotrgovinski partner Srbije, sve više raste izvoz u Kinu i Tursku, dok se robna razmena sa Rusijom smanjuje. Srbija je tako za 11 meseci 2024. godine povećala izvoz robe u Kinu za 52,3 odsto ili 559 miliona evra, a u Tursku za čak 84,6 odsto ili 422 miliona evra.

S druge strane, od januara do novembra prošle godine osetno je smanjena vrednost ukupne robne razmene sa Ruskom Federacijom - za 514 miliona evra.

 

Ove podatke objavili su autori Makroekonomskih analiza i trendova (MAT) u najnovijem januarskom izdanju časopisa. "Srbija je tokom 2024. na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u periodu od januara do novembra ne bismo imali rast robnog izvoza od 1,7 odsto, već pad od dva odsto, odnosno robni izvoz Srbije bio bi niži za 981 milion evra", ističu autori MAT-a.

Sektor koji ima najveće učešće u ukupnom robnom izvozu Srbije - 87,2 odsto, prerađivačka industrija, ostvarila je kumulativni rast izvoza od 2,9 odsto za 11 meseci 2024. u odnosu na isti period 2023.

Za to su najviše zaslužne, kako navodi MAT, kompanije iz oblasti proizvodnje osnovnih metala koje su generisale 698 miliona evra prirasta izvoza. "Prirast izvoza vredniji od sto miliona evra ostvarile su još dve oblasti prerađivačkog sektora: proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava, 229,3 miliona evra i proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, 139,8 miliona evra."

Takođe, vredan pomena je i prirast izvoznih prihoda iz oblasti proizvodnje metalnih proizvoda, osim mašina - 94,5 miliona evra i proizvodnje prehrambenih proizvoda - 88 miliona evra.

 

Kada se posmatra apsolutna vrednost izvoza robe iz Srbije, od januara do novembra 2024. godine, zanimljivo je videti koje su oblasti imale izvozni prihod veći od dve milijarde evra, ali i na koja tržišta je plasirana ta roba. MAT tu izdvaja pet oblasti iz prerađivačkog sektora, od kojih je za četiri sektora Nemačka najveće tržište na koje izvoze robu.

I dalje dominira tržište Nemačke

Najveću vrednost izvoza od 2.644 miliona evra ostvarile su kompanije koje se bave proizvodnjom električne opreme. Trećina izvoza ove oblasti, odnosno 33 odsto, usmerena je na tržište Nemačke. Ovde je najveće učešće od 40,4 odsto imala proizvodnja elektromotornih generatora i transformatora, a zanimljivo je da je ona u 2024. ostvarila pad od 14,4 odsto.

Na drugom mestu nalazi se proizvodnja prehrambenih proizvoda sa izvozom vrednim 2.572 miliona evra. Najveća izvozna tržišta su BiH sa 12,4 odsto, Nemačka sa osam odsto i Crna Gora sa 7,9 odsto učešća u izvozu. Najveće učešće od 24,6 odsto imala je prerada i konzervisanje voća i povrća koja je imala rast od 0,4 odsto.

Sa izvozom vrednim 2.499 miliona evra nalaze se firme koje proizvode motorna vozila i prikolice. Najveći deo izvoza ovog sektora usmeren je u Nemačku, 34,9 odsto, Mađarsku, 12,4 odsto i Češku, 11,7 odsto. I ovde je oblast sa dominantnim učešćem, navodi MAT, proizvodnja električne opreme za motorna vozila, zabeležila kumulativni pad od 3,7 odsto.

Nešto nižu vrednost izvoza od 2.441 miliona evra imala je oblast proizvodnje osnovnih metala, čija su najveća izvozna tržišta Kina, 17,5 odsto i Turska sa 14,3 odsto. U izvozu ove oblasti prednjače kompanije koje proizvode bakar, s rastom od 113,1 odsto.

Proizvodi od gume i plastike zauzeli su peto mesto sa vrednošću izvoza od 2.110 miliona evra. Njihova najveća izvozna tržišta su Nemačka i Italija, sa učešćem od oko 12,2 odsto i 7,6 odsto. Proizvodnja guma za vozila čini dve petine izvoza ove oblasti.

 

Generalno, spoljnotrgovinska robna razmena Srbije najveća je sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, a zemlje članice EU čine 58,6 odsto ukupne razmene.

Autori MAT-a naglašavaju da je, posmatrano pojedinačno po zemljama, Nemačka po značajnosti robne razmene sa Srbijom i dalje na liderskoj poziciji sa udelom od 13,8 odsto, dok je u 2023. on iznosio 14 odsto. Kina je drugoplasirana, ali sa znatno boljim rezultatom u odnosu na isti period 2023. jer je njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije uvećan sa 8,7 odsto na 10,1 odsto. "Udeo u robnom izvozu u Kinu uvećan je sa četiri odsto na 6,1 odsto, a u robnom uvozu iz Kine sa 12,3 odsto na 13,2 odsto, čime je kod uvoza praktično dostigla nemački udeo koji iznosi 13,3 odsto."

Zanimljivo je i da ukupna vrednost robne razmene značajnije povećana i sa Turskom, za 1,1 procentni poen i Azerbejdžanom za 0,5 procentnih poena. "Pri tome, u prvih jedanaest meseci 2024. godine značajno je uvećan i plasman srpskih proizvoda na tržište Turske, dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa", ističu autori MAT-a.

Velike nade u električni automobil u Kragujevcu

Oni su naglasili i da je trend industrijske proizvodnje na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima u evrozoni, a velike nade po pitanju proizvodnje koja će uticati i na izvoz polažu u novi model električnog automobila u Kragujevcu.

Bloomberg Adria

 

Industrijska proizvodnja je za 11 meseci 2024. uvećana za 3,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. "Trend industrijske proizvodnje je na rastućoj putanji, uprkos negativnim rizicima koji dolaze od kretanja kod najvažnijih trgovinskih partnera iz evrozone, gde su vrednosti gotovo svih ekonomskih pokazatelja koji se tiču industrije, posebno u Nemačkoj, duboko u negativnoj zoni."

Ključni adut za održavanje rastućeg trenda ukupne industrijske proizvodnje počiva na prerađivačkom sektoru, i to na novim proizvodnim kapacitetima.

"Postojeća proizvodna struktura ima potencijal da podrži ovakav rastući trend. Pri tome je kratkoročna perspektiva još optimističnija nakon saznanja da će proizvodnja novog električnog modela automobila u fabrici FCA Srbija d.o.o. Kragujevac krenuti krajem ovog meseca."

Ipak, autori MAT-a naglašavaju da treba biti oprezan. "Za razliku od proizvodnje prethodnog modela 500L, Fiat, odnosno Stellantis, u čijem je sastavu FCA, danas je, poput celokupne evropske automobilske industrije, u sistemskoj krizi. S druge strane, ozbiljan rizik predstavlja eventualno sankcionisanje NIS-a koja je u većinskom ruskom vlasništvu", zaključuju oni.