Stellantis i Linglong bi mogli da sačuvaju srpski izvoz

Izvoz iz Srbije do kraja godine biće nešto niži od očekivanog zbog krize i recesije u najvećim ekonomijama EU. Tako je rebalansom budžeta za 2024. rast ukupnog izvoza revidiran sa 8,1 odsto na 5,8 odsto. Ali nije sve izgubljeno, početak serijske proizvodnje električne "fiat grande pande "u Kragujevcu mogao bi donekle da nadoknadi taj gubitak.

Kako je navedeno u rebalansu budžeta za 2024, koji je u ponedeljak usvojen u Skupštini Srbije, manji rast izvoza se očekuje usled i dalje slabih performansi prerađivačke industrije najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, Nemačke i Italije. Takođe, očekuje se brži rast uvozne aktivnosti od izvozne, usled snažnog rasta investicione aktivnosti i uvoza opreme po tom osnovu, kao i zbog rasta uvoza potrošne robe usled veće potrošnje domaćinstava.

Međutim, Ivan Nikolić,  urednik "Makroekonomskih analiza i trendova" i direktor razvojnih projekata Ekonomskog instituta, ističe da, kada se radi o daljem trendu spoljne trgovine, treba uzeti u obzir i pokretanje proizvodnje Stellantisove "grande pande" u Kragujevcu, što je najavljivano da će se desiti u posednjem kvartalu mada. To bi svakako  moglo da niveliše očekivani pad trgovine s Italijom.

"Čim se pokrene proizvodnja električnih vozila u Kragujevcu, što se očekuje krajem godine, sav taj izvoz ići će u Italiju, a potom dalje. To će popraviti trgovinsku razmenu sa Italijom, i to značajno", kaže Nikolić za Bloomberg Adriju.

Kina i Turska nadoknađuju pad izvoza u EU

Zasad je Nemačka i dalje ostala glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, ali joj se Kina i Turska ozbiljno približavaju. Kina je u prvih osam meseci ove godine izbila na treće mesto po vrednosti izvoza iz Srbije, a na drugo kada se radi o uvozu.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije sa svetom u prvih osam meseci porasla je za 3,5 odsto u odnosu na isti period 2023. godine i ukupno iznosi oko 44,8 milijardi evra, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS). I dalje je na prvom mestu Nemačka, u koju je izvezena roba u vrednosti 2,9 milijardi evra, dok je uvoz vredeo 3,4 milijarde evra.

"I pored recesionih pritisaka iz Evrope, Srbija i dalje održava relativno visoki rast i svoje privredne aktivnosti i spoljne trgovine", ističe Nikolić.

Kako su zaključili autori MAT-a, ukupna vrednost robne razmene Srbije od početka godine upravo je najznačajnije povećana sa Kinom i Turskom. Tako je izvoz robe iz Srbije u Kinu za sedam meseci povećan za 52 odsto (za 337 miliona evra), a izvoz u Tursku za 64,4 odsto (za 196 miliona evra).

"Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Srbija u prvih sedam meseci ne bi imala rast robnog izvoza od 1,3 odsto, već pad od 1,9 odsto da se to nije desilo. Čitav pozitivan rezultat duguje se upravo tim dvema zemljama. Robni izvoz bio bi niži za oko pola milijarde evra", naglašava Nikolić.

Najviše izvozimo bakar u Kinu

Izvoz rafinisanog bakra, rude bakra i koncentrata u vrednosti od oko 330 miliona dolara u julu i avgustu se nalazio na prva tri mesta po izvozu. S obzirom na to da je od 1. jula na snazi Sporazum o slobodnoj trgovini s Kinom, postavlja se pitanje koliko je on doprineo rastu izvoza ove rude koja se najviše izvozi u tu zemlju.

"Motiv za taj sporazum bili su kineski proizvođači ovde u Srbiji koji tamo vraćaju robu. Cilj je bio da oni ne budu ocarinjeni, što je sporazumom i omogućeno. Oni izvoze i plasiraju rudu bakra na njihovo tržište, tako da se može reći da je sporazum tome doprineo."

 

 

To je zaključak i sa proizvodnjom, kaže Nikolić, jer da Srbija nema taj prirast proizvodnje kod kineskih kompanija iz sektora industrije (Zijin Mining i Zijin Copper), "imala bi pad privrede isto kao okolne zemlje – Bugarska i Rumunija, jer su nakačene na Italiju i Nemačku koje zahvata kriza".

Uvoz i dalje nadmašuje izvoz

Prema najnovijim podacima RZS, od početka godine do kraja avgusta vrednost izvoza robe iz Srbije iznosi 19,4 milijardi evra, što je rast od 1,5 odsto u poređenju sa istim periodom 2023. godine. Uvoz robe imao je vrednost od oko 25,5 milijardi evra, što je povećanje od 5,1 odsto. S obzirom na to, deficit spoljne trgovine iznosi oko 6,1 milijardu evra, što je povećanje od 18,3 odsto.

Inače, u rebalansu budžeta za 2024. godinu naglašeno da su najveća povećanja u okviru prerađivačke industrije registrovana kod izvoza osnovnih metala (41 odsto) i ostalih saobraćajnih sredstava (53,8 odsto), kao i u metalskoj (10,9 odsto) i elektronskoj industriji (29,3 odsto). Pored prerađivačke industrije, značajan pozitivan doprinos rastu izvoza zabeležio je i izvoz poljoprivrede, koji je bio veći za 45,4 odsto, zahvaljujući dobroj prošlogodišnjoj poljoprivrednoj sezoni.

 

 

S druge strane, u prvih sedam meseci 2024. godine uvoz robe je veći za četiri odsto i iznosio je 22,3 milijardi evra. Najznačajniji doprinos rastu uvoza potekao je od većeg uvoza opreme za 18,4 odsto, odnosno za 464,9 miliona evra, kao rezultat rasta investicione aktivnosti.

I Linglong vuče izvoz

Osim očekivane proizvodnje električnih vozila u Kragujevcu, boljoj trgovinskoj razmeni sa svetom u ovoj godini doprineće i nova kineska fabrika Linglong u Zrenjaninu. "Masovna proizvodnja guma u Linglongu, koje će ići u Kinu, uticaće na rast izvoza."

On naglašava da će se slabljenje prerađivačke industrije u EU, posebno u Nemačkoj, tek odraziti na našu spoljnu trgovinu, ali da ostaje da se vidi koliko.

"Videćemo koliko ćemo se odupirati tom recesionom pritisku koji je strahovit. Sada se očekuje da se ta kriza prelije na tržište rada, i da krene ozbiljnije otpuštanje. To će dovesti do pada standarda, pa tako i pada kupovne moći, što znači da će uvoz tih zemalja svakako biti pogođen."

Rusija ispala sa liste 

Zanimljivo je i da je Rusija u aprilu ove godine ispala sa liste najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, a podaci za maj, jun, jul i avgust pokazali su da nije uspela da povrati tu poziciju. Rusija je godinama zauzimala jedno od pet prvih mesta kada je reč o uvozu robe, a prvenstveno zbog uvoza gasa i nafte. Uvoz ruske nafte u Srbiju je zabranjen 5. decembra 2022. zbog evropskih sankcija.

U prvih osam meseci ove godine glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije, kada se radi o izvozu, jesu: Nemačka, Bosna i Hercegovina, Kina, Italija i Mađarska, a kada se radi o uvozu: Nemačka, Kina, Italija, Turska i Mađarska.