IT i razvoj poslovanja vode izvoz srpskih usluga do novog rekorda

Izvoz usluga u Srbiji u prvih sedam meseci postigao je dvocifreni rast, što je daleko veća stopa rasta od one koju je zabeležio izvoz roba u istom periodu. Skok i dalje predvodi IT sektor, a stručnjaci očekuju da će ta industrija dovesti ukupan izvoz usluga u zemlji na rekordni nivo i ove godine.

Podaci Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju da je u periodu januar - jul 2024. izvoz robe iz Srbije iznosio 17,1 milijardu evra, što je za oko 1,2 odsto više u odnosu na isti period 2023. "S druge strane, ukupan izvoz sektora usluga u Republici Srbiji u istom periodu iznosio je 8,1 milijardu evra i veći je za oko 13,3 odsto u odnosu na isti period 2023. godine", kaže za Bloomberg Adriju viši analitičar u PKS Nikola Ranković.

Ukoliko se pogleda struktura sektora usluga u prvoj polovini 2024, najveći individualni činilac bile su IT usluge, sa ukupnom vrednošću izvoza od 1,9 milijardi evra, ističe on.

"Zatim slede usluge istraživanja, razvoja, profesionalnog i menadžerskog savetovanja koje su kraće definisane i kao poslovne usluge sa 1,8 milijardi evra izvoza, pa turističke usluge sa 1,3 milijarde evra. Vredno je napomenuti još i izvoz transportnih usluga sa 1,1 milijardi evra", navodi Ranković.

Na pitanje o vodećim izvoznim tržištima za usluge, sagovornik kaže da se u prvom polugođu najviše izvozilo u Evropsku uniju (3,1 milijarda evra). Slede Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Švajcarska i Ruska Federacija. Unutar same Evropske unije izdvajaju se Nemačka, Holandija, Austrija i Irska.

Kada je reč o uvozu usluga za prvih šest meseci tekuće godine, na prvom mestu ponovo je Evropska unija, i to sa vrednošću uvoza istom kao u slučaju izvoza (3,1 milijarda evra). "Unutar ovog ekonomskog bloka mogu se izdvojiti sledeće zemlje: Nemačka (472 miliona evra), Grčka (437 miliona evra), Hrvatska (240 miliona evra) i Slovenija (235 miliona evra)", nabraja analitičar PKS.

Od zemalja van Evropske unije skreće pažnju na Švajcarsku, Veliku Britaniju, Tursku i Sjedinjene Američke Države.

 

"Najviše su se uvozile usluge iz sektora turizma (1,6 milijardi evra), transportne usluge (1,3 milijarde evra), poslovne usluge (1,2 milijarde evra), kao i IT usluge (441 milion evra)", kaže Ranković.

Snažan doprinos IT industrije

On procenjuje da je - imajući u vidu progresivni razvoj IT sektora poslednjih godina u Srbiji - realno očekivati da i u ovoj godini bude zabeležen rekordni nivo i izvoza, ali i suficita u razmeni usluga. "Treba napomenuti da je u ovoj godini zabeležen nešto brži rast uvoza usluga od izvoza, pa je posledično i ukupan suficit u razmeni malo usporio, ali pred nama je još puno vremena, još šest meseci do kraja statističke godine i sasvim je realno očekivati da ostvareni parametri budu iznad prošlogodišnjih."

Rast će, naglašava, kao i u prethodnim godinama predvoditi IT sektor, kao i poslovne usluge, koje su dominantni činilac u kreiranju ukupnog suficita - kako na mesečnom, tako i na godišnjem nivou.

Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nedavno se pohvalilo da je izvoz proizvoda i usluga u oblasti informaciono-telekomunikacionih tehnologija (IKT) u prvih sedam meseci uvećan za 20,29 odsto u odnosu na isti period prethodne, takođe rekordne, 2023. godine. "Izvoz IKT usluga nastavio je da beleži konstantan i stabilan rast te je u prvih sedam meseci ove godine iznosio čak 2.306.000.000 evra, dok je u istom razdoblju 2023. godine iznosio 1.917.000.000 evra."

Depositphotos

Iz resornog ministarstva su poručili da nastavljaju da ulažu napore u dalji ubrzani razvoj oblasti IKT koja, prema njihovoj oceni, predstavlja jedan od najsnažnijih zamajaca celokupnog privrednog napretka Srbije.

"Prihod od izvoza ove privredne grane od 2012. do rekordne 2023. godine uvećan je 10 puta, te je tokom prethodne godine iznosio 3,44 milijarde evra, dok se na osnovu postojećih rezultata očekuje da do kraja ove godine suficit dostigne čak četiri milijarde evra", rekli su iz Ministarstva informisanja i telekomunikacija.

Zvanična statistika raščlanjuje IKT na tri podoblasti: telekomunikacije, kompjuterske i informacijske usluge. Na performanse ove šire oblasti dominantno utiču kretanja u domenu kompjuterskih usluga - od prošlogodišnjih ukupnih 3,44 milijarde izvoza, čak 3,22 milijarde otpalo je upravo na izvoz kompjuterskih usluga, to jest onoga što se kolokvijalno naziva IT uslugama.

Podsetimo, zemlja je izvezla IKT usluga u vrednosti od oko 1,42 milijarde evra u pretpandemijskoj 2019, a sličan rezultat ostvaren je i godinu kasnije. Međutim, ta suma je skočila na 1,86 milijardi 2021. godine i potom na 2,7 milijardi 2022. U prethodne tri godine skakao je i uvoz, ali značajno manje - i po stopi rasta i po ukupnom iznosu. Godine 2021. bio je 540 miliona evra, 2022. je iznosio 733, a 2023. godine 822 miliona evra.

Depositphotos

Poslednji (još nerevidirani) podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je u drugom kvartalu 2024. godine IKT - jedna od najprofitabilnijih grana u zemlji - zapošljavao više od 111.000 ljudi, pri čemu više od polovine (oko 68.000) njih radi u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti. Zvanična statistika (podaci za jun 2024) kaže da je prosečna neto plata programera u državi preko 280.000 dinara, što ovu grupu zaposlenih čini rekorderima po tom parametru.