Struja, IT i nekretnine najveći magneti za profit u Srbiji

Srpska privreda zabeležila je povećanu investicionu i kreditnu aktivnost prošle godine, što je između ostalog doprinelo rastu BDP-a od 2,5 odsto. Privredna društva su uvećala obim ukupne poslovne aktivnosti i prema podacima Agencije za privredne registre (APR) ostvarila ukupne prihode od 18.671.237 miliona dinara, za 2,9 odsto veće u odnosu na 2022.

Profitabilno poslovanje privrede nastavljeno je već devetu godinu, i ostvaren je pozitivan neto rezultat od 972.446 miliona dinara, što je za 12,3 odsto više nego godinu ranije. Ipak, u sektorskoj podeli je kod osam, od ukupno 14 sektora, ostvaren neto dobitak veći od prošlogodišnjeg. Bloomberg Adria je istraživala koji su to sektori i šta je uticalo na njihovo povećanje profita.

U tom rastu najviše prednjači sektor snabdevanja električnom energijom, čiji se neto dobitak povećao u 2023. za oko 300 odsto. To i ne čudi jer je godinu ranije (2022) ovaj sektor završio u gubitku od oko 42,2 milijarde dinara, da bi u 2023. neto dobitak dostigao 150,1 milijardu dinara.

Ekonomista Instituta društvenih nauka Ivan Nikolić objašnjava da je razlog za to i ogromna proizvodnja u 2023. godini zbog odlične hidrologije. "Mnogo veća proizvodnja vraća im se sada kao bumerang", kaže Nikolić za Bloomberg Adriju.

On ističe da je za prvih pet meseci ove godine proizvodnja električne energije pala za oko devet odsto, ali ne zbog eventualnih problema unutar EPS-a. "To je vraćanje na dugoročni nivo proizvodnje, onaj koji odgovara kapacitetima. S druge strane, u nekoj sezoni, kao što je bilo prošle godine, desi se da hidrologije dozvoli veće oscilacije. To je tih 10 odsto rasta ili pada proizvodnje, kada ima više vode ili kada je nema dovoljno. Zato je ostvaren bolji rezultat u proizvodnji u 2023."

Takođe, dodaje on, uz veću proizvodnju u ovom sektoru postojala je i bolja cena električne energije, pogotovo početkom 2023. godine, "kada smo još uvek imali taj efekat lomova u Ukrajini, pa je cena struje bila visoka".

Ostalih sedam delatnosti koje su ostvarile profit veći od onog iz 2022. daleko su ispod uspeha koji je ostvario sektor električne energije. Sledi oblast informisanja i komunikacija, gde je razlika u neto dobiti 33,3 odsto jer je u 2022. iznosila oko 82,3 milijarde dinara, a prošle godine oko 109,7 milijardi.

U sektoru poslovanja nekretninama neto dobitak je u 2023. godini dostigao oko 32,7 milijardi dinara, dok je prethodne bio na nivou od oko 28,3 milijardi, što je rast od 15,7 odsto.

Sektor usluga smeštaja i ishrane po profitu je porastao za 11,5 odsto za godinu dana pa je tako u 2022. imao dobit od oko 13,6 milijardi, a lani oko 15,2 milijarde dinara.

Kada je reč o rastu profita sektora informisanja, Nikolić podseća da je ovaj sektor već duže vreme propulzivan, i da generiše stabilnu dodatu vrednost koja je potrebna za rast BDP-a, ali i profita samog sektora.

S druge strane, poslovanje nekretninama nije posledica većeg obima prometa, već rasta cena. "Zbog velike tražnje za ekskluzivnim stanovima čija je cena drastično porasla, uknjižen je taj dobitak koji je verovatno privremen ili je barem nemoguće da se ponovi u tolikom obimu."

Nikolić dodaje da u stanogradnji postoji blagi pad ili stagnacija koja je prisutna već duže od godinu, a to se vidi i po realizaciji jer je promet stanova u blagom padu. Kako zaključuje, finansijski rezultat sektora poslovanja nekretninama je pre svega posledica viših cena u odnosu na 2022. godinu.

Slično je i kod sektora usluga smeštaja i ishrane, gde su takođe cene glavni krivac za rast profita. Ipak, kaže Nikolić, jedan deo prometa ovih usluga duguje se i većem turističkom neto prilivu jer iz godine u godinu imamo značajan (dvocifren) rast pre svega stranih, ali i domaćih turista. "S jedne strane se tu generiše tražnja, a s druge strane postoji i priliv migranata. Jednim delom tu postoji natprosečno evidentiranje u prometu hotela, restorana, usluga... Ali opet iza svega stoji rast cena, a on je u ovom sektoru drastičan."

Na petom mestu po rastu profita u 2023. u odnosu na 2022. godinu nalazi se sektor građevinarstva. Slede sektori saobraćaja, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, kao i sektor finansijskih i osiguravajućih delatnosti koji su takođe imali nešto veće profite u odnosu na 2022. godinu. Dobit građevine veća je za 6,8 odsto, saobraćaja i skladištenja za 4,2 odsto, a kod preostala dva sektora četiri i 1,1 odsto.

Prema rečima Nikolića, kod sektora građevinarstva nije u pitanju samo stanogradnja, jer su ovde veći efekat postigle kompanije koje rade na značajnim infrastrukturnim projektima, a tu su dobrim delom strane kompanije. Tako je dobitak građevinarstva u 2023. dostigao oko 135,4 milijarde dinara iako nije mnogo veći od onog iz prethodne godine - oko 126,8 milijardi.

U sektoru saobraćaja i skladištenja u 2023. profit je iznosio oko 50,9 milijardi, a u 2022. godini oko 48,9 milijardi dinara. Nikolić navodi da rast od 4,2 odsto dobiti odgovara prirastu aktivnosti u tom sektoru.

Pred kraj liste sektora koji su prošle godine imali neto dobit veću nego u 2022. jesu i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. Ovaj sektor ostvario je lane profit od oko 21,2 milijarde dinara, a u 2022. oko 20,4 milijarde dinara.

Najmanja razlika u dobiti je kod sektora finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja gde je ona prošle godine iznosila oko 21,2 milijarde dinara, a 2022. oko 20,9 milijardi dinara. Za oblast finansijske delatnosti Nikolić naglašava da je bankocentričan jer se 90 odsto generiše iz bankarskog sektora. "Visok nivo dobiti ovog sektora prenet je iz prethodne godine. Što znači da su se oni zadržali na istom, visokom nivou po profit. To je ogromna generisana dobit, samo što nije iskazana kao dodatni porast u odnosu na 2022. godinu."

Odlično poslovanje bankarskog sektora posledica je, pre svega, visokih kamata, kao i restriktivne monetarne politike koju je vodila centralna banka.

Inače, zanimljivo je i da je petina ukupnog dobitka privrede Srbije realizovana u sektoru trgovine na veliko i malo, gde posluje 31.187 društava. On beleži pozitivan neto rezultat od 194.368 miliona dinara. Kuriozitet je da je ovakav neto rezultat manji za 10,9 odsto u odnosu na prethodnu 2022. godinu, ali je najveći, posmatrano po sektorima, u prošloj godini. Broj zaposlenih u trgovini je smanjen za 1.441, pa je u njemu prošle godine bilo 239.429 radnika.

Prema iznosu pozitivnog neto rezultata, sledi ga sektor prerađivačke industrije, u kome posluje 16.492 društava, i koji je ostvario dobitak od 159.740 miliona dinara, s tim da je i kod ovog sektora profit na godišnjem nivou umanjen za 17,6 odsto. I u tom sektoru je opao broj zaposlenih ‒ za 10.114, tako da je poslovao sa 403.927 radnika.

U sferu visokog dobitka svakako je prešao i sektor snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija, gde posluje 1.186 društava, koji je 2022. godine jedini poslovao negativno. U ovom sektoru je broj zaposlenih prošle godine smanjen za 501, na 38.695 radnika.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar