Top 5 sektora u Srbiji - trgovina vodi, IT se bori, energetika podbacila

Trgovci, prerađivači i rudari ostali su nosioci najprofitabilnijih grana srpske privrede, pokazuju poslednji zbirni podaci za 2024. godinu. Segment snabdevanja energijom je, iako i dalje profitabilan, prilično podbacio u odnosu na prethodnu godinu, pa su umesto njega informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) ovog puta na mišiće ušle u najuži krug vodećih sektora po ostvarenom neto rezultatu.

Kako je pokazao godišnji izveštaj Agencije za privredne registre (APR), trgovina na veliko i malo ostvarila je najveću dobit u 2024, pri čemu profit sektora od 207,6 milijardi dinara predstavlja skoro četvrtinu ukupnog dobitka privrede. "On je ostvaren uz rast od 5,4 odsto, kao rezultat uspešnijeg obavljanja poslovnih aktivnosti i manjeg gubitka iz podbilansa finansiranja, dok je iz ostalih aktivnosti gubitak povećan", navodi se u zvaničnoj analizi.

Zamahu trgovinskog sektora pomogao je realni rast plata u zemlji, jačajući kupovnu moć građana, pa je promet u maloprodaji tokom cele godine, iz meseca u mesec, postizao međugodišnji rast i nominalno i realno. U veleprodaji su zabeležena samo tri loša meseca (od septembra do novembra) kada su primećeni manji prometi u odnosu na iste periode u 2023.

Finansijski kapaciteti potrošača pokazali su se otpornim u periodu i dalje povišene inflacije (tokom 2024. pretežno je bila iznad ili oko gornje granice ciljanog raspona Narodne banke Srbije od tri ± 1,5 odsto). Pri tome se najviše pažnje poklanjalo rastu cena hrane i njihovom doprinosu ukupnoj inflaciji. Računica Bloomberg Adrije prošlog leta pokazala je da su cene hrane u Srbiji u julu beležile rast od 57 odsto u odnosu na period pre pet godina (jul 2019), dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto za isti referentni period. Po svemu sudeći, ova kombinacija poskupljenja i povećanja plata imala je i te kako povoljan uticaj na zarade trgovaca.

Treba reći da je država posle akcije pojeftinjenja "Bolja cena" iz 2023, slične mere sprovela i u 2024, pod sloganom "Najbolja cena", što je imalo izvesnog efekta na usporavanje inflacije. Uz to, Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula je postupak protiv četiri maloprodajna lanca zbog osnovane pretpostavke da su narušili konkurenciju zaključivanjem restriktivnog sporazuma, ali rezultati te istrage dosad nisu javno objavljeni.

Diskusija o visokim cenama u prodavnicama nastavljena je u ovoj godini (praćena bojkotima pojedinih trgovinskih lanaca), a predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je izjavio da će o tome razgovarati sa ministarkom Jagodom Lazarević, kako bi se primorali oni koji na nefer način podižu cene i uzimaju mnogo veće marže, da te svoje cene spuste od septembra.

"Da im kao država kažemo i pokažemo da poštujemo i volimo da zarađuju trgovci i da je fer da zarađuju, ali da ne preteruju, zato što mi moramo da sačuvamo baznu i suštinsku stabilnost u našoj zemlji", rekao je Vučić za TV Pink, ne iznoseći dalje detalje.

Depositphotos

Podsetimo, vodeće mesto po profitabilnosti trgovina je zauzela i u 2023, dok su tada drugu i treću poziciju prisvojili prerađivačka industrija i rudarstvo, tim redom. Raspored je ostao isti prošle godine.

Tako je lane u oblasti prerađivačkih poslova profit, uz dvocifreni rast (od 14,6 odsto), dostigao vrednost od 176,2 milijarde dinara. Istraživači objašnjavaju da je tome doprineo rast pozitivnog rezultata iz poslovnih aktivnosti, koji čini petinu poslovnog dobitka domaće privrede, kao i niži gubitak iz ostalih aktivnosti. Istovremeno je povećan i gubitak iz oblasti finansiranja, koji predstavlja gotovo trećinu tog gubitka na nivou cele privrede.

 

Dobitak rudarstva blago je opao u odnosu na godinu pre, ali je i dalje ostao značajan. Iznosio je 143,7 milijardi dinara. "On je prvenstveno ostvaren zahvaljujući rastu dobitka iz poslovnih aktivnosti, te prelasku u pozitivnu sferu rezultata iz ostalih aktivnosti nakon gubitka prethodne godine, dok je istovremeno zabeležen gubitak iz finansijskih aktivnosti, za razliku od prethodne godine kada je po tom osnovu prikazan dobitak", pojašnjava se u analizi.

Građevinarstvo, koje je 2023. bilo rangirano na petom mestu, prošle godine je napredovalo za jednu poziciju. Ostvarilo je ukupan dobitak od 105,3 milijarde dinara, što predstavlja skok od 14,3 odsto. Rast je bio prvenstveno vođen dobrim rezultatima iz poslovnih aktivnosti.

IKT oslabio, energetika još više

Navedene četiri privredne grane bile su, dakle, među vodećih pet i u 2023. i u 2024, a razliku je napravio pad u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije. Pre dve godine to je bio četvrti sektor u Srbiji po profitu (koji je tada vredeo skoro 140 milijardi dinara), da bi u 2024. kod njega zabeležen najizraženiji pad dobiti. Profit se stanjio na 24,7 milijardi dinara, što nije ni petina rezultata iz 2023.

Depositphotos

Ovaj segment je najviše uticao na smanjenje ukupnog rezultata cele domaće privrede. "Znatno niži dobitak u tom sektoru je posledica slabijih rezultata ostvarenih iz poslovnih aktivnosti, uz gotovo šest puta veći gubitak iz podbilansa finansiranja i uvećan gubitak iz ostalih aktivnosti", objašnjava se u istraživanju.

Kao peti igrač na listi prošle godine se pojavio sektor informisanja i komunikacija, koji je uvećao poslovni rezultat, ali je ostvario ukupan dobitak od 66,1 milijardu dinara, što je za preko 23 odsto manje nego godinu pre, i to usled negativnog rezultata iz ostalih aktivnosti (gde je u 2023. postojao dobitak) i rasta gubitka iz finansiranja.

U okviru ovog šireg sektora najviše pažnje privlači IT industrija, koja nastavlja da niže rekorde u izvozu (u prvih pet meseci 2025. izvezena je roba u vrednosti 1,8 milijardi evra, što je rast od 14 odsto međugodišnje), ali njena budućnost postala je nejasna nakon ukidanja Uredbe o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonaseljena lica. Kako je Bloomberg Adria već pisala, nekoliko IT kompanija najavilo je izmeštanje biznisa iz Srbije, pri čemu nezvanične informacije govore da bi poslovanja mogla da prebace u Bugarsku, Rumuniju ili Poljsku.

Koliko je firmi u unosnim sektorima

Analiza APR-a pokazala je da segment trgovine drži prvo mesto i po broju privrednih društava koja u okviru njega posluju. Lane ih je bilo više od 31.200, što je skoro 28 odsto ukupnog broja firmi u zemlji. Slede prerađivačka industrija sa oko 16.200 (preko 14 odsto), zatim stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti sa približno 15.000 (oko 13 odsto), građevinarstvo sa skoro 11.000 (nepunih 10 odsto) i informisanje i komunikacije sa oko 8.400 (7,5 odsto).

Najveći broj zaposlenih angažovale su prerađivačke kompanije, gde je bio gotovo svaki treći radnik u Srbiji. Prema ovom parametru, oblast trgovine je drugoplasirana, sa udelom od 18,5 odsto zaposlenih.

Slično tome, prerađivači prednjače i po broju velikih (36,9 odsto) i srednjih preduzeća (29,6 odsto), a trgovina je na drugom mestu (25,5 odsto, odnosno 26 odsto). U sektorskoj strukturi malih i mikro društava situacija je obrnuta: najviše je onih iz sektora trgovine na veliko i malo (31,1, odnosno 27,3 odsto), koji sledi prerađivačka industrija (20,3 i 12,9 odsto).

Treba reći i da su ova dva tipa delatnosti glavna po broju slučajeva stečaja i likvidacije. S tim da je u oblasti trgovine najviše privrednih društava koja su se našla u toj situaciji (oko trećine firmi i 10 odsto radnika), dok se u prerađivačkom sektoru našao najveći udeo radnika u toj nezavidnoj poziciji (preko 18 odsto privrednih društava, ali i više od 30 odsto radnika).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar