Srpska maloprodaja jača, jug zemlje odskočio

Realni promet robe u trgovini na malo u Srbiji u maju ove godine u odnosu na isti mesec 2024. je u porastu za 5,6 odsto, sudeći prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljenom u ponedeljak. Istovremeno, nominalni rast iznosio je 7,6 odsto.

"Ukoliko se uporede prvih pet meseci 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama (nominalno) za 4,9 odsto, a u stalnim cenama (realno) za 1,8 odsto", navodi se u izveštaju RZS za maj.

U poređenju s aprilom 2024. godine, promet je povećan za 0,1 odsto u tekućim i 0,2 odsto u stalnim cenama. Kada se uporede podaci sa prosekom iz 2024. godine, ukupan promet je u maju porastao za 6,6 odsto u tekućim i 4,3 odsto u stalnim cenama.

Inače, najveći rast zabeležen je u južnoj Srbiji, gde je promet u maju 2025. bio za 8,9 odsto veći u tekućim i za 7,2 odsto u stalnim cenama međugodišnje. Ovaj region beleži i najveći rast u odnosu na prošlogodišnji prosek - za 9,1 odsto nominalno i za 6,9 odsto realno. Zanimljivo je da je i u aprilu jug Srbije imao najveći rast.

Depositphotos

Nasuprot tome, sever Srbije, koji obuhvata i region Vojvodine, beleži nešto slabiji rast. Naime, severna Srbija je imala povećanje prometa od 6,8 odsto u tekućim i 4,4 odsto u stalnim cenama u odnosu na prošlogodišnji maj, dok je u Vojvodini rast iznosio 7,5 odsto u tekućim i 5,7 odsto u stalnim cenama.

Prema izveštaju RZS, najveći doprinos rastu stiže iz segmenta neprehrambenih proizvoda, izuzev goriva – ostvaren je rast od 10,4 odsto u tekućim i 7,1 odsto u stalnim cenama u odnosu na maj prošle godine.

Trgovina hranom, pićima i duvanom zabeležila je rast od 9,4 odsto u tekućim, ali skromniji rast od 3,3 odsto u stalnim cenama. U poređenju s aprilom, u ovoj kategoriji promet je opao za 0,6 odsto u tekućim i 1,2 odsto u stalnim cenama.

Šta je sa inflacijom i kamatnim stopama

Podsetimo, Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je sredinom juna da referentnu kamatnu stopu ostavi na istom nivou od 5,75 odsto. Na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS. Ključni razlog takve odluke su, kako se navodi, protekcionističke mere vodećih svetskih ekonomija i njihov uticaj na inflaciju i privredni rast.

Inače je referentna kamata NBS poslednji put snižena u septembru 2024. godine.

Kada je reč o inflaciji, ona, prema NBS, zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja i dalje karakteriše visok stepen volatilnosti.

"Iako su svetske cene primarnih proizvoda, a pre svega nafte, niže zbog očekivanog sporijeg rasta svetske ekonomije, neophodna je opreznost jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno", navodi se iz centralne banke.

U skladu s očekivanjima NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja i u maju je usporila na 3,8 odsto. "Usporavanje inflacije od početka godine rezultat je smanjenja doprinosa cena energenata i cena usluga, dok je doprinos cena hrane povećan. Na popuštanje inflatornih pritisaka ukazuje i bazna inflacija, koja je u maju usporila na 4,6 odsto međugodišnje, kao i druge mere inflacije."

Plate oborile rekorde

Sem inflacije koja usporava, čini se da je ovom porastu prometa robe u maloprodaji doprinela i nedavna statistika o prosečnim platama u Srbiji. Naime, kako je pisala Bloomberg Adria nedavno, prosečna plata u aprilu ove godine iznosila je 109.272 dinara, čime je oboren decembarski rekord od 108.312 dinara.

U poređenju sa istim mesecom 2024, prosečne bruto i neto zarade za april ove godine nominalno su veće za 13,1 odsto, a realno za 8,7 odsto.

"Rast bruto i neto zarada u periodu januar - april 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,7 odsto nominalno, odnosno sedam odsto realno", navodi se u izveštaju RZS.

Medijalna neto zarada za april iznosila je 83. 974 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar