Srpska maloprodaja jača, jug zemlje odskočio

Realni promet robe u trgovini na malo u Srbiji u maju ove godine u odnosu na isti mesec 2024. je u porastu za 5,6 odsto, sudeći prema izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) objavljenom u ponedeljak. Istovremeno, nominalni rast iznosio je 7,6 odsto.

"Ukoliko se uporede prvih pet meseci 2025. godine sa istim periodom 2024. godine, promet robe u trgovini na malo veći je u tekućim cenama (nominalno) za 4,9 odsto, a u stalnim cenama (realno) za 1,8 odsto", navodi se u izveštaju RZS za maj.

U poređenju s aprilom 2024. godine, promet je povećan za 0,1 odsto u tekućim i 0,2 odsto u stalnim cenama. Kada se uporede podaci sa prosekom iz 2024. godine, ukupan promet je u maju porastao za 6,6 odsto u tekućim i 4,3 odsto u stalnim cenama.

Inače, najveći rast zabeležen je u južnoj Srbiji, gde je promet u maju 2025. bio za 8,9 odsto veći u tekućim i za 7,2 odsto u stalnim cenama međugodišnje. Ovaj region beleži i najveći rast u odnosu na prošlogodišnji prosek - za 9,1 odsto nominalno i za 6,9 odsto realno. Zanimljivo je da je i u aprilu jug Srbije imao najveći rast.

Depositphotos

Nasuprot tome, sever Srbije, koji obuhvata i region Vojvodine, beleži nešto slabiji rast. Naime, severna Srbija je imala povećanje prometa od 6,8 odsto u tekućim i 4,4 odsto u stalnim cenama u odnosu na prošlogodišnji maj, dok je u Vojvodini rast iznosio 7,5 odsto u tekućim i 5,7 odsto u stalnim cenama.

Prema izveštaju RZS, najveći doprinos rastu stiže iz segmenta neprehrambenih proizvoda, izuzev goriva – ostvaren je rast od 10,4 odsto u tekućim i 7,1 odsto u stalnim cenama u odnosu na maj prošle godine.

Trgovina hranom, pićima i duvanom zabeležila je rast od 9,4 odsto u tekućim, ali skromniji rast od 3,3 odsto u stalnim cenama. U poređenju s aprilom, u ovoj kategoriji promet je opao za 0,6 odsto u tekućim i 1,2 odsto u stalnim cenama.

Šta je sa inflacijom i kamatnim stopama

Podsetimo, Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je sredinom juna da referentnu kamatnu stopu ostavi na istom nivou od 5,75 odsto. Na nepromenjenim nivoima ostale su i kamatne stope na depozitne (4,5 odsto) i kreditne olakšice (sedam odsto), saopštila je NBS. Ključni razlog takve odluke su, kako se navodi, protekcionističke mere vodećih svetskih ekonomija i njihov uticaj na inflaciju i privredni rast.

Inače je referentna kamata NBS poslednji put snižena u septembru 2024. godine.

Kada je reč o inflaciji, ona, prema NBS, zavisi od kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja i dalje karakteriše visok stepen volatilnosti.

"Iako su svetske cene primarnih proizvoda, a pre svega nafte, niže zbog očekivanog sporijeg rasta svetske ekonomije, neophodna je opreznost jer bi povećani troškovi proizvodnje u uslovima rasta carina mogli delovati inflatorno", navodi se iz centralne banke.

U skladu s očekivanjima NBS, međugodišnja inflacija je nastavila da se kreće u granicama cilja i u maju je usporila na 3,8 odsto. "Usporavanje inflacije od početka godine rezultat je smanjenja doprinosa cena energenata i cena usluga, dok je doprinos cena hrane povećan. Na popuštanje inflatornih pritisaka ukazuje i bazna inflacija, koja je u maju usporila na 4,6 odsto međugodišnje, kao i druge mere inflacije."

Plate oborile rekorde

Sem inflacije koja usporava, čini se da je ovom porastu prometa robe u maloprodaji doprinela i nedavna statistika o prosečnim platama u Srbiji. Naime, kako je pisala Bloomberg Adria nedavno, prosečna plata u aprilu ove godine iznosila je 109.272 dinara, čime je oboren decembarski rekord od 108.312 dinara.

U poređenju sa istim mesecom 2024, prosečne bruto i neto zarade za april ove godine nominalno su veće za 13,1 odsto, a realno za 8,7 odsto.

"Rast bruto i neto zarada u periodu januar - april 2025. godine, u odnosu na isti period prošle godine, iznosio je 11,7 odsto nominalno, odnosno sedam odsto realno", navodi se u izveštaju RZS.

Medijalna neto zarada za april iznosila je 83. 974 dinara, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa.