Otkazi i AI u tandemu, srpski IT još ne reaguje

Usvajanje veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) kao nove zlatne koke svetskih finansijskih tržišta došlo je sa dva ključna, međusobno povezana pitanja: ko će profitirati od nove tehnologije, a ko će trpeti posledice njenog usvajanja? I odmah se krenulo sa nagađanjima o onima koji će se naći na gubitničkoj strani: dok je jedna struja izlagala čitave liste zanimanja koja će uskoro biti zbrisana i zamenjena AI-jem, na drugom kraju spektra se tvrdilo da su apokaliptični scenariji daleko od istine i da će tehnološki alati ostati upravo to - alati, a ne nova radna snaga. Poslednji izveštaji govore da je istina verovatno, kako to često biva, negde između.

Velike tehnološke kompanije u poslednje vreme ne kriju da svoj kapital intenzivno usmeravaju u razvoj AI-ja, ali brigu izazivaju vesti da paralelno s tim najavljuju i otpuštanja. Otkazi u nekim slučajevima dolaze kao deo optimizacije troškova, to jest da bi se više moglo uložiti u nadmetanje u AI trci, negde se režu postojeća radna mesta da bi se novac usmerio za dovlačenje stručnjaka za AI, a u pojedinim firmama rukovodstva otvoreno šalju poruke o tome da će primena obećavajućih tehnoloških rešenja od jednog dela radnika napraviti tehnološki višak.

U međuvremenu, srpsko IT tržište poslednjih godina je procvetalo na krilima rastuće potražnje iz inostranstva, što je dovelo do rekordnih vrednosti izvoza ove privredne grane, ali i dodatno izložilo domaća poslovanja ne uvek prijatnim promenama na globalnoj sceni. Jedna takva epizoda zabeležena je pre nekoliko godina, kada nije bilo potrebno da prođe mnogo vremena da se posledice svetske IT krize preliju na srpske tehnološke kompanije.

Bio je to hladan tuš za one koji su prezapošljavali tokom ekspanzije sektora usled pandemije virusa korona i ubrzane digitalizacije raznih procesa. Novonastale okolnosti odjednom su im donele veće troškove zaduživanja zbog visoke inflacije, redukovane valuacije kompanija, investitore kojima se smanjio apetit ka rizičnim ulaganjima, manje projekata i klijenata. Međutim, krajem 2023. se činilo da se situacija vraća u normalu, a utisak je da su firme do danas zadržale oprezniji stav po pitanju planiranja daljeg rasta.

Sada se pak već spekuliše o ulasku u novu fazu, sa poljuljanim međunarodnim trgovinskim odnosima koje maltene iz dana u dan destabilizuju nove najave o američkim carinama, ali i sa transformacijama koje se dešavaju iznutra, u samoj industriji, kroz veću primenu AI-ja.

Šta se kuva u tehnološkim gigantima 

Primena AI-ja izazvala je zabrinutost među zaposlenima zbog mogućnosti da ostanu bez posla, posebno u IT sektoru. Strahu ne pomaže to što lideri u tehnološkoj industriji sada češće javno govore o potencijalu AI-ja da automatizuje posao koji trenutno obavljaju ljudi. Salesforce je saopštio da AI obavlja 30 odsto internog posla u toj kompaniji, što je omogućilo smanjenje zapošljavanja za određene pozicije. Izvršni direktori Alphabeta i Meta Platformsa takođe su izjavili da AI sada piše značajan deo koda. U Microsoftu je AI generisao 35 odsto koda za nove proizvode, čime je ubrzano njihovo lansiranje, rekao je komercijalni direktor Judson Althoff.

Bloomberg

Microsoft je, inače, početkom meseca potvrdio da će otpustiti do 9.000 radnika u svom najnovijem talasu otkaza ove godine. Tehnološka kompanija nije precizirala koja će sve odeljenja biti pogođena, ali je saopštila da će ih biti više, dok izveštaji sugerišu da će sektor za Xbox video-igre biti posebno ugrožen. Istovremeno, firma je najavila velike investicije u AI i troši 80 milijardi dolara na izgradnju ogromnih data centara za obuku AI modela. "Nastavljamo sa sprovođenjem organizacionih promena koje su neophodne da bismo kompaniju najbolje pozicionirali za uspeh na dinamičnom tržištu", rekao je portparol Microsofta za BBC.

Kompanija je tokom 2025. već sprovela tri runde otpuštanja, uključujući onu u maju kada je najavljeno ukidanje 6.000 radnih mesta. Dobici u produktivnosti zahvaljujući AI-ju "nisu bili glavni faktor" u nedavnim otkazima, izjavio je glavni pravnik Microsofta Brad Smith, tokom događaja na kojem je najavljena donacija od preko četiri milijarde dolara u gotovini i tehnologiji za škole, sa ciljem širenja znanja o AI-ju.

 

Analitičar InvestorPlacea Luke Lango u svom tekstu objavljenom na sajtu Nasdaqa, ocenjuje kako su se sva skorašnja otpuštanja vodećih IT firmi dogodila "u roku od nekoliko nedelja - ili čak dana - nakon velikih AI najava istih kompanija". Nabraja više primera:

• Samo nekoliko nedelja nakon što je otpustio stotine zaposlenih u sektoru korisničke podrške, Google je proširio Gemini za Workspace, nudeći funkcije pisanja pomoću AI-ja, analizu tabela i automatizaciju korisničke službe;

• Nakon smanjenja broja zaposlenih u odeljenju za Alexu, Amazon je pokrenuo Rufus, svog novog AI asistenta za kupovinu, i objavio da interni timovi sada koriste generativni AI za pisanje opisa proizvoda i koda;

• Dok je Meta najavljivala nova otpuštanja, Mark Zuckerberg je izjavio da će 2025. biti godina kada će Meta razviti AI agente sposobne poput inženjera srednjeg nivoa - i započeo integraciju agenata baziranih na LLaMA modelu u interne timove za kodiranje, kontrolu kvaliteta i produktivnost;

• Microsoft je otpustio zaposlene u LinkedInu i GitHubu, dok je istovremeno razvijao integraciju Copilota u Office, Azure i GitHub - uključujući alate koji automatski pišu i pregledaju kod.

"Ne nazivaju to 'zamenom ljudi AI-jem'. To bi bio PR košmar. Ali upravo to rade. Otpuste ljude. Uvedu AI. Gledaju kako profitne marže rastu", napisao je Lango.

U jednom od izveštaja Bloomberga se zapaža da je zanimljivo kako Microsoft želi da pokaže svojim zaposlenima koliko AI transformiše njegovo sopstveno radno okruženje, čak i dok otpušta hiljade radnika. Prema nezvaničnim informacijama, Althoff je tokom prezentacije prošle nedelje izjavio da alati zasnovani na AI-ju povećavaju produktivnost u svemu - od prodaje i korisničke podrške do softverskog inženjeringa. Kako je naveo obavešteni izvor, Althoff je rekao da je AI prošle godine uštedeo Microsoftu više od 500 miliona dolara samo u korisničkim centrima, kao i da je povećao zadovoljstvo i zaposlenih i korisnika.

Podsetimo, Microsoft je i jedan od glavnih investitora i akcionara u OpenAI-ju, tvorcu popularnog čebota ChatGPT.

Depositphotos

Prema skorašnjoj objavi Business Todaya, IBM je navodno otpustio oko 8.000 zaposlenih, pri čemu je većina otkaza pogodila odeljenje za ljudske resurse. Potez je, piše taj portal, deo šire strategije tehnološkog giganta da integriše AI u svoje poslovanje, posebno u pozadinske (takozvane "back-office") funkcije. "Početkom ovog meseca, IBM je zamenio otprilike 200 pozicija u domenu ljudskih resursa AI agentima koji mogu da obavljaju ponavljajuće administrativne zadatke", kaže se u članku iz maja.

Prethodno je Reuters izvestio o novoj strategiji Intela, koja uključuje promenu pristupa kompanije prema AI-ju i smanjenje broja zaposlenih kako bi se rešili izazovi sa sporim i prekomerno brojnim srednjim menadžmentom. Medij je preneo i da će Recruit Holdings, japanska matična kompanija Indeeda i Glassdoora, smanjiti broj zaposlenih za oko 1.300, usled preusmeravanja fokusa ka AI-ju.

Uz to, krajem juna je izvršni direktor Amazona Andy Jassy rekao da ubrzana primena generativnog AI-ja znači da će kompaniji jednog dana biti potrebno manje zaposlenih za obavljanje poslova koje računari mogu da preuzmu. "Kao i kod svake tehnološke transformacije, biće manje ljudi koji obavljaju određene poslove koje ta tehnologija počne da automatizuje", kazao je on u intervjuu za CNBC. "Ali pojaviće se i neki novi poslovi."

Andy Jassy; Foto: Bloomberg

I pojavljuju se. A firme se utrkuju u tome koja će da prigrabi više talenata. 

Prošlog meseca svet je obišla vest kako Zuckerberg, razočaran slabostima Mete u razvoju AI-ja, lično bira istraživače i inženjere za tim koji se interno naziva "grupa za superinteligenciju".

Izvršni direktor OpenAI-ja Sam Altman izjavio je da je Meta njegovim zaposlenima nudila bonuse za potpisivanje ugovora u iznosu do 100 miliona dolara, s još većim godišnjim paketima naknada. "To je suludo", izjavio je Altman u podkastu Uncapped koji vodi njegov brat. Dok je Meta nastojala da zaposli "mnogo ljudi" iz OpenAI-ja, "do sada se niko od naših najboljih ljudi nije odlučio da prihvati to", dodao je on.

Kakvo je stanje u srpskom IT-ju

Čini se da u Srbiji zasad nema panike u pogledu gubitka posla zbog nove tehnologije. Ali niko ne kaže ni da u bliskoj budućnosti takvo raspoloženje neće postati izraženije.

Kada je uoči Nove godine za Bloomberg Adriju govorio o izazovima koje očekuje u 2025, osnivač IT kompanije Quantox Technology Vuk Popović dotakao se i AI-ja, mada on sam to pre naziva dubokim mašinskim učenjem nego AI-jem. "To je tehnologija koja postoji 30 godina, ali se sada odlično razvija i verujem da će pobrisati cele 'frontend' tehnologije i da će praktično nestati pojam juniora jer će ljudi koji ulaze u IT automatski krenuti da uče sve o tome i da prelaze na viši nivo, moraće da se evoluira u tom smeru", kazao je tada.

U agenciji za regrutovanje kadrova za tehnološke kompanije Omnes Group kažu da su primetili da je veliki broj specijalista u oblasti testiranja softvera u potrazi za poslom, gde AI uspešno automatizuje mnoge zadatke.

"Najveći uticaj AI-ja na domaćem tržištu vidim kroz veliku potražnju za talentima koji su iskusni sa alatima u oblasti automatizacije procesa rada, mašinskog učenja i razvijanja 'foundational' modela. Nažalost, lični utisak je da domaći talenti nisu dovoljno revnosni u adopciji novih veština i alata. Ovo je razumljivo, jer je globalna kriza ostavila talente u mentalnom limbu, te trenutno deluju letargično", navodi osnivačica Omnes Groupa Nevena Sofranić. 

Ipak, naglašava da se trenutna situacija može posmatrati kao prilika za pokretanje novog talasa rasta domaćeg sektora. "Poslovi koji zahtevaju AI veštine nude premiju od 56 odsto u odnosu na slične pozicije koje ne zahtevaju AI veštine, što predstavlja ogromnu priliku za one koji se prilagode. Novi ciklus rasta domaćeg tržišta će umnogome zavisiti od samih talenata i njihovog razumevanja tržišnih transformacija od tradicionalnih sistema ka onima koji vrlo lako usvajaju kako AI, tako i nove digitalne platne ekonomije."

 

Ni Jovana Dević, rukovodilac sektora za odnose sa klijentima u Alt-HQ, firmi koja je takođe specijalizovana za regrutaciju IT kadrova, ne vidi da se na domaćem tržištu u ovom momentu dešava sistemska tranzicija ka AI-ju, već se interesovanje za taj domen zasad više iskazuje kroz pojedinačne zahteve.

"Iako se sve češće u medijima pominju primeri svetskih IT kompanija koje otpuštaju radnike usled sve većeg ulaganja u AI, mi u našoj sferi poslovanja zasad ne uočavamo slične tendencije. Ne bih rekla da AI trenutno ima konkretan ili značajan uticaj na naše poslovanje, niti sam primetila da kompanije sa kojima sarađujemo - kako postojeći klijenti, tako i novi - pokazuju izraženo interesovanje ka intenzivnijem usmeravanju ka AI tehnologijama", navodi sagovornica.

Kako dodaje, povremeno postoje zahtevi za pozicijama koje uključuju znanja iz oblasti AI-ja, ali to je sve i dalje daleko od obima i intenziteta koji se viđa kod svetskih tehnoloških igrača. "Imam utisak da, kao i u mnogim drugim aspektima poslovanja i društva, trendovi iz zapadnih zemalja sa određenim vremenskim odmakom, stižu i do našeg tržišta."

U tom smislu, ističe Dević, verovatno će se i u Srbiji u budućnosti u većoj meri osetiti uticaj AI tehnologija, "ali ne očekujem da se to dogodi u skorijem vremenskom periodu, bar ne u meri koja bi značajnije ugrozila pojedinačne pozicije ili čitava odeljenja u okviru IT sektora".

Zasad se najviše pažnje posvećuje edukaciji i istraživanju mogućnosti koje AI donosi, ali bez konkretnih koraka ka masovnijem preusmeravanju poslovanja u tom pravcu, zaključuje ona.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar