Posle krize iz 2022, Trump ponovo pali crvene lampice u IT sektoru

Kriza koja je zadesila IT sektor pre par godina stavila je rukovodioce firmi pred teške poslovne odluke, ali je istovremeno bila velika lekcija za mnoge od njih. I taman što se industrija dobrim delom oporavila od talasa otkazivanja projekata, gubljenja klijenata i otpuštanja zaposlenih, novi rizici pojavili su se sa promenom vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Međutim, za mnoge IT firme u Srbiji upravljanje rizicima i dalje nije tema kojoj se posvećuje dovoljno pažnje, upozoravaju pojedini predstavnici te privredne grane.

Poznavaoci prilika ističu da u zemlji nije moguće osigurati IT poslovanje, onako kako se to, recimo, čini u poljoprivredi, ali da ipak postoje metode da se teškoće lakše prevaziđu, uključujući stvaranje rezervi, investiranje i drugo.

Prema rečima izvršnog direktora u Accenture Serbia Ivana Tucakovića, način na koji će se firma pripremiti za potencijalnu krizu prvenstveno može zavisiti od njene veličine.

"Ako ste mala firma, verovatno vam je teško da se fokusirate na sve moguće scenarije. Naravno, mislim da je uvek najbolja opcija imati keš u banci, ali čak i u velikim korporacijama to često nije slučaj. Rekao bih da firme u Srbiji mogu više da se fokusiraju na upravljanje rizicima. Imamo briljantne inženjere i snalažljiv mentalitet, zbog svega što se desilo devedesetih godina, ali na nekom stupnju razvoja morate da počnete da profesionalizujete stvari i da ozbiljno radite na upravljanju rizicima", kazao je Tucaković na panelu "Krizni menadžment u IT-ju" na Divčibarama, koji je organizovala Srpska IT Asocijacija.

Osnivač i izvršni direktor IT Enginea Bojan Zrnić takođe je istakao razliku između malih i velikih firmi u kriznim erama. "Velike firme u periodima krize će verovatno napraviti značajne rezove u budžetu, dok male kompanije istovremeno mogu lakše izaći iz problema, ali se i lakše naći u njemu", naveo je on. Prema njegovom mišljenju, dosta IT firmi u Srbiji - poučene iskustvima iz ranijih kriznih perioda - ipak su razvile kakve-takve rezervne planove. 

Bojan Zrnić; Foto: Lazar Živković

Govoreći o ovoj temi, izvršni direktor Sperasoft Serbia Valerij Dutčak skrenuo je pažnju na to da operativna stabilnost i kontinuitet poslovanja kompanije, mada bliske - ipak nisu ista stvar. U prvom slučaju reč je o održavanju nesmetanog rada u svakodnevnom poslovanju, uključujući optimizaciju procesa i upravljanje rizicima poput tehničkih oštećenja ili ljudskih grešaka. Drugi koncept pak odnosi se na sposobnost firme da održi svoje aktivnosti u slučaju neplaniranih smetnji, kriznih situacija ili katastrofa.

 

"Neke stvari se mogu predvideti i vi operativno možete biti pripremljeni na određene turbulencije na tržištu do određenog nivoa, ali kontinuitet poslovanja je mnogo kompleksnija stvar. U radu sa različitim klijentima vidite da samo neki od njih - ranga Microsofta ili Amazona - razumeju saradnju sa dobavljačima i šta se dešava ako nešto pođe po zlu, ali većina firmi nije tako dobro organizovana. Neretko pokušavamo da razgovaramo s njima o potencijalnim rizicima, a od njih dobijemo pitanje 'Zašto pričamo o nečemu što se još nije dogodilo?', iako je reč o scenarijima koji se realno mogu dogoditi", kazao je Dutčak.

Trump donosi nove trzavice

Među poslednjim krizama koje su pogodile svetsku privredu svakako je najznačajnija bila ona koju je donela pandemija kovida. Prema Tucakovićevim rečima, to je bila velika tema u IT korporacijama, jer je sve stalo na trenutak, a onda su klaud i druge IT i telekomunikacione usluge eksplodirale, dok su se kompanije iz tog sektora borile da pronađu dovoljno ljudi za rad.

"S druge strane, ima i situacija koje nadilaze čak i najveće korporacije - to vidimo sa dolaskom novog američkog predsednika. Rekao bih da su politike te administracije veliki rizik za Evropu. Na primeru naše firme mogu vam reći da je to značilo da nam je samo saopšteno da nećemo više sarađivati sa Huaweijem, iako nam je to veliki klijent, ali smo, srećom, već imali scenario za to i plan za ljude i projekte", kazao je rukovodilac u Accentureu.

Ivan Tucaković; Foto: Lazar Živković

Dutčak je istakao nepredvidivost, ali i pragmatičnost predsednika SAD Donalda Trumpa, koji radi ono što je u najboljem interesu njegove države, a što se naposletku ipak može završiti srećnim krajem za ostatak sveta.

"Nadam se da će na kraju ukinuti sve ove carine koje sada uvodi jer šta ako im se sutra Japan ili neka druga zemlja suprotstavi i potencijalno ugrozi stabilnost celokupne svetske privrede? Kriza s Rusijom je pokazala koliko je globalna ekonomija uvrežena i da se izolovanje Rusije obija o glavu, jednostavno ne možete da isključite tako velikog snabdevača iz svetske privrede", naveo je Dutčak.

Tucaković je generalno ocenio da Trump trenutno predstavlja veliki problem za Evropu, koja je na neki način postala klimava i kao da se tek sada budi iz sna. "Evropa sada shvata da joj je potrebna jača vojna odbrana, javna potrošnja se povećava, izveštaj o konkurentnosti Evrope nekadašnjeg predsednika Evropske centralne banke i premijera Italije Marija Draghija bio je praktično poziv na akciju... Podsetiću da je Evropska unija (EU) nekada imala veći bruto domaći proizvod (BDP) od SAD."

S druge strane, domaća privreda je mala i zavisna od EU i to će sve uticati i na Srbiju, naglasio je.

Panel o kriznom menadžmentu u IT-ju; Foto: Lazar Živković

"Moraćemo da budemo mudri u povlačenju daljih ekonomskih poteza. Da sam ja na mestu srpske vlade, razvijao bih saradnju sa EU, ali i sa SAD i Kinom. Takođe, evidentno je da nemamo dovoljno ljudi za projekte velikih razmera i mislim da bi državna regulativa trebalo da se razvija u skladu s tim, jer smo videli da je dolazak ruskih državljana doneo mnoge dobre stvari, a uz to, rekao bih da treba da investiramo više u obrazovanje", naveo je Tucaković.

Kako se spremiti za krizu

Kada je u pitanju poslovanje domaćih kompanija, govornici su istakli da nema magičnog rešenja za osvajanje stranih tržišta, niti za prevazilaženje kriza u načelu, već da se jednostavno mora učiti iz najboljih praksi.

U tom smislu, osnivač IT Enginea je rekao da je teško izdvojiti jednu ključnu veštinu koju rukovodioci firmi treba da pokažu u vreme krize, ali da se svakako od njih očekuje strateško razmišljanje. "Dok sam izvor krize ne može biti izbegnut, kriza kao takva može se često prevazići, ako ste razvili dobru organizaciju u firmi pre nego što je usledio izazovan period."

Dutčak je ocenio da je Sperasoft tokom vremena naučio da evoluira i da su sada mnogo bolje pripremljeni za moguće probleme nego što je to bilo ranije. Veliku ulogu u tome, prema njegovim rečima, odigrala je diverzifikacija poslovnih modela, pri čemu smatra da je, u principu, veština komuniciranja bez dileme najvažnija veština za ljude na vodećim pozicijama u kompanijama u trenucima kada nastupi kriza.

Ivan Tucaković, Valerij Dutčak i Bojan Zrnić; Foto: Lazar Živković

"Verujem da krize nekada mogu biti dobre za kompaniju", ocenio je on, navodeći da su pandemija i političke trzavice primorale kompanije da budu bolje optimizovane na svim nivoima.

Rukovodilac u Accentureu skrenuo je pažnju na to da su u njegovoj firmi primetili da ukoliko posluju sa partnerskim firmama iz svog ekosistema, verovatnoća za uspeh skače za 50 odsto. Okretanje korporacija takvom vidu saradnje u perspektivi otvara prilike za male nišne IT kompanije u Srbiji, zaključio je Tucaković, dodavši da bi ovdašnji IT sektor trebalo više da se fokusira na lokalne ljude i startapove.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar