Srpski IT ima rekordan rast, a inovacije stagniraju - zašto?

Na papiru, srpski IT sektor izgleda kao priča o velikom uspehu. Izvoz informaciono-komunikacionih usluga premašio je rekordnih 4,5 milijardi evra prošle godine, uz stabilan dvocifren rast i više od 115.000 zaposlenih. U zemlji koja traži motor razvoja, moglo bi se učiniti da je tehnologija konačno ponudila odgovor i postala nosilac modernizacije privrede - ali ispod tih brojeva krije se dublji strukturni problem.

Dosadašnji model rasta zasnovan na autsorsingu se iscrpljuje, a osim što je teško održiv, istovremeno ga je teško i transformisati. Ponajviše zato što IT sektor predstavlja zapravo ilustrativan primer šire slabosti domaće privrede, što pokazuje i nedavno objavljen istraživački rad akademika Pavla Petrovića o političkoj moći i ekonomskom prosperitetu. On je i pre toga skretao pažnju na činjenicu da je ukupan privredni rast za period 2018-2024. bio solidan (3,8 odsto), ali da su ga pokretala samo tri sektora koji čine tek 16 odsto privrede: građevinarstvo i rudarstvo koje gura država, te IKT koji raste uprkos državi jer ga vuče svetska tražnja.

Istražujući da li Srbija razvija tehnološku ekonomiju ili samo izvozi radnu snagu u digitalnom obliku, Petrović u novoj publikaciji dolazi do zaključka da razvoj ovog dela privredе ostaje ograničen upravo jer većina domaćih IT kompanija funkcioniše kao deo svetskog lanca autsorsinga, isporučujući usluge, dok vlasništvo nad inovativnim proizvodima i tehnologijama ostaje van zemlje. IKT usluge Srbija ubedljivo najviše izvozi u Sjedinjene Američke Države (SAD).

Dominantan deo izvoza IT usluga dolazi upravo iz ovog segmenta (pojedine procene idu i do između 80 i 90 odsto), dok je udeo proizvoda i sopstvenih rešenja znatno manji. Sam Petrović prošle godine je izjavio da je rast domaćeg IKT sektora iskrivljen jer strani investitori rade mahom za svoje centrale, pa je ta grana u principu više "ostrvo" unutar domaće privrede nego pokretač inovacija u Srbiji, jer su strane kompanije dominantne i skoro tri četvrtine prihoda i zapošljavanja okrenuti su centralama tih firmi.

Istovremeno se od pojedinih zvaničnika i predstavnika industrije može čuti da se sve više radi na razvoju originalnih proizvoda, startapova i visokotehnoloških rešenja.

"Već nekoliko godina domaća IT industrija se postepeno udaljava od tradicionalnog autsorsinga i sve više se fokusira na razvoj 'custom' (po narudžbini, prim. aut.) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima. Ova promena paradigme u velikoj meri smanjuje uticaj cene kao faktora konkurentnosti", ocenio je u ranijoj izjavi izvršni direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja.

Paradoks je i dalje očigledan: sektor beleži snažan rast, ali ne generiše proporcionalan tehnološki napredak. I to u doba kada sa svih strana stižu pozivi da se firme više okrenu ulaganju u znanje, dodatnim vrednostima, specifičnim rešenjima i - naravno, veštačkoj inteligenciji (engl. artificial intelligence - AI) zarad veće produktivnosti i samim tim konkurentnosti. Prošle godine mnogo je bilo reči o tome da se zadaci koji su doskora bili rezervisani za programere na juniorskim pozicijama sada automatizuju upravo kroz primenu AI-ja, mada u Srbiji takva tendencija (barem zasad) nije uzela maha.

Granice autsorsing modela

Bloomberg

Ovdašnja IT industrija, uprkos svom snažnom rastu od skoro 14 odsto godišnje (period 2019-2024), uklapa se u opšti model rasta zasnovan na kvantitetu, to jest pružanju standardnih usluga, a ne novim prozvodima, poslovnim modelima, odnosno inoviranju. "Preko 70 odsto prihoda i zaposlenosti sektora potiče od stranih kompanije privučene jeftinom, a kvalifikovanom radnom snagom", procenjuje Petrović, pozivajući se na veliki broj STEM (engl. Science, Technology, Engineering i Mathematics - nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) diplomaca, koji pružaju usluge za svoje centrale. 

Oslanjanje na relativno nižu cenu rada godinama je bilo praktično ključna konkurentska prednost Srbije. Međutim, ta prednost se postepeno smanjuje. Dok je svetsko tržište posle pandemijskog perioda ušlo u fazu sporijeg rasta i racionalizacije troškova, plate u srpskom IT sektoru približile su se nivoima na Zapadu. 

Sve češće se može čuti da se predstavnici industrije žale na činjenicu da zapadnim klijentima više nisu toliko isplativi i da će, recimo, neka evropska kompanija radije angažovati kadrove sa njihovog, domaćeg terena nego one u Srbiji ili da će firma u SAD pre sarađivati s nekim iz neposrednog okruženja ili iz Južne Amerike.

Prosečna neto mesečna zarada u sektoru informisanja i komunikacija u 2025. iznosila je više od 240.000 dinara, dok je u oblasti računarskog programiranja, konsultantskih i s tim povezanih delatnosti (što je potkategorija informisanja i komunikacija) ona bila skoro 300.000. Programeri su već tradicionalno rekorderi po visini zvanične prosečne zarade u Srbiji. Ipak, uvreženo je mišljenje da je to potcenjeno i da su zarade mnogo veće.

"Rastom plata u IT sektoru, koje su dostigle gotovo 90 odsto onih u CIE, radna snaga nije više jeftina, a time ni pružanje standardnih usluga sa malom dodatnom vrednošću isplativo", naglašava Petrović.

Prema ranije iznetom mišljenju preduzetnika, investitora i partnera u fondu ICT Hub Venture Miloša Matića, "vreme je da se naš autsorsing probudi i kaže: hajde da gradimo proizvode, veću profitabilnost i skalabilnost, da ne zavisimo toliko od dostupnosti radne snage, nego da znanje koje imamo upotrebimo da radimo za sebe - ne za druge". 

Promena poslovnog modela, kako je kazao, verovatno ima više šansi da se realizuje kod manjih IT autsorsing firmi, sa do 20-30 zaposlenih, jer su one agilnije i dodatno motivisane za preokret jer cenovno ne mogu da ostanu konkurentne s velikim kompanijama.

"Ako manje firme krenu tim putem, one veće bi mogle da im se pridruže - u suprotnom, bojim se da će zabeležiti osipanje talenata koji će hteti da pokrenu svoj biznis sa nekim proizvodom."

I ne samo da se u sektoru rast zasniva na zapošljavanju i izvozu rada, nego dodatan teret pravi i to što ga čini veliki broj malih firmi sa ograničenim ulaganjima u istraživanje i razvoj. "Domaći deo IT sektora čini ogroman broj malih firmi, koje u osnovi nisu startapovi jer ne inoviraju niti značajnije ulažu u istraživanje i razvoj (R&D). Nasuprot tome, one se uvećavaju do nekog nivo da bi se potom prodale stranim investitorima. Naime, za razliku od međunarodnog iskustva, nema domaćih firmi u IT sektoru koje su inoviranjem i rastom produktivnosti prerasle u veće kompanije, takozvane jednoroge."

Posle inicijalnog uzleta, domaća startap scena stagnira i u načelu mnoge kompanije rastu do određenog nivoa, nakon čega postaju mete akvizicija stranih investitora, umesto da se razvijaju u globalne igrače. Stručnjaci već neko vreme ukazuju na to da u pogledu visokotehnološkog progresa zemlja ne zaostaje samo za razvijenim svetom, već i za relevantnim zemljama regiona.

U oko upada susedni hrvatski startap ekosistem, koji se može pohvaliti prisustvom već dva jednoroga (startap kompanija čija vrednost premašuje milijardu dolara) - proizvođača automobila Rimac Automobili i Infobipa, koji dela u oblasti IT-ja i telekomunikacija. Srbija na svog prvenca i dalje čeka, a jedan od rukovodilaca Infobipa Ivan Ostojić sažeo je više aspekata u kojima se hrvatski startap ekosistem pokazao kao bolji u odnosu na srpski - za početak, Hrvatska ima znatno niži nivo autsorsinga nego Srbija.

Odnosno, više se orijentisala na razvijanje sopstvenih poslovanja, pa je njihov ekosistem dinamičniji, ima više startapova i ljudi se više bave kreiranjem dodate vrednosti i proizvoda, a ne IT prerađivačkim uslugama.

Kako kaže Petrović, analiza pokazuje da je domaće preduzetništvo i u IT sektoru (kao i na nivou celokupne privrede) sputano, dok se u međunarodnim razmerama ono snažno razmahalo, tempo tehničkog progresa po pravilu je tu najbrži.

Depositphotos

Dodatnu potvrdu pruža i početak usporavanja rasta ovog sektora u Srbiji tokom 2024. i 2025, pa se on, prema podacima iznetim u publikaciji, skoro prepolovio na 8,5 odsto godišnje. Ovo već sugeriše da se rast baziran kvantitetu (uvećanju zaposlenosti) polako iscrpljuje.

Zaključuje se da bi samo rast produktivnosti, koji inovativni startapovi sa novim proizvodima i poslovnim modelima mogu doneti, omogućio "upošljavanje sada skuplje radne snage i održivi rast IT sektora u Srbiji".

Treba reći i da ono što se na prvi pogled čini kao sektorski problem (struktura IT industrije i oslanjanje na autsorsing) Petrović zapravo vezuje za širi institucionalni okvir - i ekonomski i politički, pri čemu ukazuje na to da loše političke institucije dovode do iskrivljenja onih ekonomskih.

Ključnu ulogu tu imaju pravna sigurnost i kvalitet tržišne konkurencije. U takvom okruženju, racionalno ponašanje firmi nije da preuzimaju dugoročne i neizvesne projekte, već da ostaju u modelima sa nižim rizikom i predvidljivijim prihodima, zaključuje on.