Šta srpski startap ekosistem može da nauči od hrvatskog

Posle inicijalnog uzleta, domaća startap scena stagnira, a stručnjaci ukazuju na to da u pogledu visokotehnološkog progresa zemlja ne zaostaje samo za razvijenim svetom, već i za relevantnim zemljama regiona. U oko upada susedni hrvatski startap ekosistem, koji se može pohvaliti prisustvom već dva jednoroga (startap kompanija čija vrednost premašuje milijardu dolara) - proizvođača automobila Rimac Automobili i Infobipa, koji dela u oblasti IT-ja i telekomunikacija. Srbija na svog prvenca i dalje čeka, a savete kako povećati šanse za uspeh nedavno je u Beogradu izneo Ivan Ostojić, upravo jedan od rukovodilaca Infobipa, prvog jednoroga susedne države.

U analizi koju je predstavio na skupu Srpske akademije nauka i umetnosti se ističe da su Srbiju u preduzetničkom razvoju novih visokotehnoloških kompanija prestigle ključne zemlje regiona: Bugarska, Rumunija, Mađarska i Hrvatska. Sve one poseduju snažno rastući tehnološki ekosistem i imaju barem jednog (Rumunija - UiPath, Bugarska - Payhawk, Mađarska - Prezi) ili - kao u slučaju Hrvatske - više jednoroga.

Ostojić, kao direktor poslovanja u Infobipu, sažeo je više aspekata u kojima se hrvatski startap ekosistem pokazao kao bolji u odnosu na srpski.

Za početak, Hrvatska ima znatno niži nivo autsorsinga nego Srbija. Pojašnjenja radi, autsorsing se obično definiše kao praksa u kojoj jedna kompanija koja inače obavlja ili bi mogla da obavlja određenu uslugu ili stvara proizvod angažuje drugu firmu da to radi za nju. I tako, dok domaće firme obavljaju poslove za neka druga privredna društva, Hrvatska se više orijentisala na razvijanje sopstvenih poslovanja, pa je njihov ekosistem dinamičniji, ima više startapova i ljudi se više bave kreiranjem dodate vrednosti i proizvoda, a ne IT prerađivačkim uslugama, kako je Ostojić to nazvao.

Mada Infobip nije bio javno finansiran, napomenuo je on, Rimac je dobio stotine miliona dolara kroz projekte Evropske unije (EU) i hrvatske vlade, što pokazuje da je podrška za novu tehnologiju poprilično jaka. Takođe, prisutno je jako savezništvo između javnog i privatnog sektora. "Dosta projekata sam Rimac radi sa univerzitetima u Hrvatskoj, razvijaju različite patente", rekao je, dodavši i da Infobip sprovodi na desetine projekata samo sa hrvatskim univerzitetima na razvijanju totalno novih proizvoda u oblasti veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI). "To je zamajac koji obrazuje ljude, stimuliše spinofove većih kompanija i preduzetnički duh."

U Srbiji je povećan broj startapova u najranijim fazama razvoja, ali je nešto manji broj onih koji uspevaju da na globalnom tržištu konkurentski ponude svoje proizvode, rekla je generalna direktorka Inicijative "Digitalna Srbija" Tanja Kuzman. Gostujući na Bloomberg Adria TV, ona je ocenila da u poslednje dve godine vrednost domaćeg startap ekosistema stagnira i da kompanije očekuju veću podršku zajednice.

Preduzetnici u susednoj državi su, tvrdi on, dosta dobro umreženi i jedni drugima pomažu. "Jedan mali startap iz Splita je napravio izvrsne proizvode za sajber-bezbednost i oni su sad potpuno integrisani u Infobip platformu, koriste naše kancelarije, pomažemo im marketinški...", naveo je primer iz svoje kuće. Kako je sumirao, "kada imate jednog velikog koji pomaže drugima, taj ekosistem sam po sebi raste".

Još jedna bitna stavka je javno priznavanje kvalitetnih i fer preduzetnika - oni su u Hrvatskoj dosta medijski propraćeni i generalno u javnosti postoji više interesovanja za ekonomske teme nego u Srbiji, ocenio je Ostojić.

Važne su institucije, privredni kontekst, kultura...

Šire gledano, ako se istražuje šta je potrebno za uspešan preduzetnički ekosistem, valja krenuti od ulaznih vrednosti, poput investicija, ljudskog kapitala, fizičkih i nefizičkih dobara. Ove vrednosti su niske u Srbiji u poređenju sa uporedivim okolnim državama. Ostojić je u analizi koju je radio sa Ognjenom Radonjićem sa Filozofskog fakulteta u Beogradu težište stavio na poređenje Srbije sa Hrvatskom i Bugarskom kao relevantnim državama iz ovog dela Evrope.

Depositphotos

"Ako pogledamo ukupan bruto trošak na istraživanje i razvoj (engl. research and development - R&D) kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP), uočavamo da Srbija zaostaje, naročito za Hrvatskom, da se mnogo manje izdvaja u R&D, u visokotehnološka istraživanja", kazao je.

Ljudski kapital u Srbiji se još drži, sa visokim procentom ljudi koji poseduju diplomu iz naučnih i inženjerskih disciplina i na tom planu država prednjači u odnosu na region. Ali...

"Mnoge stvari koje se dešavaju u srpskoj industriji se ne pretvaraju u opipljiva dobra, nema previše patenata i intelektualne svojine, ne postoje opipljivi digitalni proizvodi u toj meri", rekao je direktor u Infobipu.

Sem ulaznih vrednosti, potreban je sistem koji te vrednosti pretvara u konkretne rezultate. Pod ovim Ostojić, između ostalog, podrazumeva institucije, zrelost tržišta, potrebnu infrastrukturu i kulturu koja stimuliše preduzetništvo.

Pozivajući se na podatke iz izveštaja o ekonomskim slobodama Heritage Foundationa, on je kazao da Srbija zaostaje po integritetu vlade, efektivnosti sudskog sistema i pravu svojine - naročito intelektualne. "Ako jedan veliki strani investitor koji ulaže u VC (engl. venture capital - preduzetnički kapital) sektor dođe i vidi da neko može da pokrade intelektualnu svojinu i da tu nema adekvatnu zaštitu, on neće ulaziti u takav rizik, kapital je vrlo plašljiv."

Smatra da biznisi koji su povezani sa vladinim političkim sistemom imaju dosta upliva u ovdašnju privredu, a kad se na to doda niska efikasnost sudskog sistema i loše stanje u domenu zaštite svojine, to nije baš dobar institucionalni ekosistem za razvoj preduzetništva.

Slično prethodno iznetom, srpski finansijski ekosistem za startapove i skejlapove takođe je slabije ocenjen.

"Poprilično zaostajemo, sa privatnim investicijama domaćih investitora koje su mnogo manje u Srbiji u odnosu na Bugarsku i Hrvatsku. I sami znate da ljudi ovde daleko više ulažu u nekretnine, nego u hartije od vrednosti, a za direktne investicije u privredni ekosistem ne postoje čak ni dovoljno razvijeni instrumenti", napomenuo je.

Sofisticiranost tržišta za visokotehnološku industriju je takođe na nižem nivou nego što je to slučaj kod regionalnih komparatora. U to spadaju saradnja javnog i privatnog sektora na istraživačkim radovima, procenat radnika koji radi u oblastima koje zahtevaju visok stepen znanja, kao i procenat visokotehnološkog izvoza u ukupnoj trgovini.

Kada je u pitanju ljudski kapital, situacija je dosad bila prilično dobra, ali Ostojić postavlja pitanje koliko će to potrajati jer "naše ulaganje u obrazovanje kao procenat BDP-a je procentualno gledano - dakle, ne u apsolutnim nego u relativnim vrednostima - značajno manje nego kod regionalnih komparatora". Uz to, ovaj kapital se neretko ili odliva u inostranstvo ili se ne pretvara u neku dodatu vrednost.

Na milion ljudi Srbija ima 2.034 istraživača, a jasno je - što ih više ima više će se razviti novog znanja i veća je verovatnoća da će neko od toga napraviti uspešan biznis. "I tu zaostajemo", ponovio je Ostojić.

Infrastuktura je, prema njegovom mišljenju, dovoljno dobra, prvenstveno u pogledu pristupa IT sistemu, data centara i proizvodnje energije. "Možda vam deluje trivijalno, ali za kompjutersku industriju je jako bitno da imate energiju po dobroj ceni jer vam to daje određenu prednost."

Ali opet, čim se odmakne od te bazične infrastrukture stvari nisu najsjajnije - mada na tom polju se kaska toliko za regionom koliko za razvijenijim državama sveta. Fali, kaže direktor u Infobipu, soficistiranijih stvari. Na primer, nekakav centar koji bi imao kvantne računare. "To je čitava nova grana koja će se stvoriti, a u jednom takvom centru bi ljudi mogli da steknu iskustvo sa tom tehnologijom. Nemamo ni neke sofisticiranije centre u zdravstvenim naukama i slično." Pristup novim tehnologijama daje šansu da se razvije i nova privreda, napomenuo je.

 

Istakao je primer Ilinoisa, američke savezne države koja je svojevremeno propustila voz da postane značajan faktor u tehnološkom sektoru, ali su shvatili da ako krenu da kopiraju San Francisko neće ništa uraditi.

"Umesto toga su odlučili da ulože u kvantno računarstvo, što je rizična tehnologija i može da ne radi, ali to je njihova odluka", kazao je, dodavši da se tamo sada dosta ulaže u predavanja i rad sa studentima, napravljen je poseban kampus za kvantno računarstvo, uspeli su da dovedu kompaniju PsiQuantum koja proizvodi silicijumske kvantum kompjutere, kao i da obezbede stimuluse preduzetništvu, a dosta ulažu i u prezentovanje svega toga svetu.

Nije zanemarljiv ni uticaj kulture, rekao je Ostojić, osvrnuvši se na najpopularnije u zemlji i idole mladima, koji pretežno dolaze iz sveta šou-biznisa, dok se malo ko ugleda na uspešne preduzetnike i naučnike. "Mislim da moramo da promenimo nešto u kulturi, da se okrenemo promociji preduzetničke kulture kroz obrazovni sistem i u javnom diskursu jer će to stimulisati više mladih."

Kako se sve to odražava na rezultate

"Ako se osvrnemo na nove biznise koji su kreirani do 2022, možemo da vidimo da Srbija dosta zaostaje u odnosu na region. Taj broj se povećava, ali je i dalje značajno manji u odnosu na region, proteklih godina Srbija se kreće između otprilike 8.000 i 11.000 novih kompanija koje je stvoreno, ali to mogu da budu i prodavnice, frizerski saloni...", naveo je Ostojić.

Indikativan je i podatak o vrednosti prikupljenih VC investicija. "Za Hrvatskom smo u popriličnom zaostatku, sa Bugarskom smo tu negde. Pošto nemamo investicije i odgovarajući sistem, onda nemamo ni rezultate, logično je to očekivati."

Evropa gubi bitku sa SAD

U decembarskom MAT-u (Makroekonomske analize i trendovi, u izdanju Privredne komore Srbije i Ekonomskog instituta) navodi se da se čitava evropska privreda suočava sa ozbiljnim izazovima u prilagođavanju veština zahtevima savremenih industrija, što je rezultat statične industrijske strukture i nedovoljnih ulaganja u inovacije i tehnologiju.

"Kompanije EU trenutno ulažu tek polovinu iznosa koji američke kompanije izdvajaju za istraživanje i inovacije, što stvara značajan jaz u razvoju novih tehnologija i sektora. Dok se u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) investicije u R&D preusmeravaju ka oblastima s visokim potencijalom za rast produktivnosti, poput digitalnih tehnologija, evropska industrijska struktura ostaje dominantno usmerena na tradicionalne sektore, poput automobilske industrije", kaže se u jednom od tekstova ove publikacije.

Pozivajući se na Izveštaj o evropskoj konkurentnosti Marija Draghija, bivšeg italijanskog premijera i nekadašnjeg predsednika Evropske centralne banke (ECB), autori MAT-a naglašavaju da su samo četiri od 50 najvećih tehnoloških kompanija u svetu evropske, dok većinu tehnoloških giganata predvode SAD i Kina, što ilustruje potrebu za većim ulaganjima u inovacije i tehnološku industriju. "Udeo EU u globalnim prihodima od tehnologija opao je sa 22 odsto u 2013. godini na 18 odsto u 2023. godini, dok je udeo SAD porastao sa 30 na 38 odsto."

Bloomberg

 

Dodaje se da se kompanije orijentisane na inovacije koje žele da ulažu u Evropi suočavaju sa rigidnom i obeshrabrujućom regulativom, usled čega je od 2008. do 2021. čak 30 odsto jednoroga preseljeno iz EU u SAD i druge zemlje. Evidentan je i nedostatak VC fondova, kao i akademskih institucija koje bi generisale i podržale inovacije. Ocenjuje se da EU finansijski podržava brojne projekte, bez selekcije i prioritizacije u smislu davanja prednosti inovacijama, a da je pristup ovim fondovima komplikovan i pretrpan birokratskim procedurama i regulatornim barijerama.

"Sektor klauda i sektor AI-ja su dva ključna područja u kojima EU zaostaje. Oko 70 odsto ključnih AI modela od 2017. godine razvijeno je u SAD, dok evropske kompanije imaju vrlo mali udeo u ovoj oblasti. Dominacija na tržištu klauda još je izraženija - tri američka hiperskalar provajdera drže više od 65 odsto globalnog tržišta klauda (kao i evropskog tržišta), dok najveći evropski provajder pokriva svega dva odsto tržišta u EU. Kvantno računarstvo je sledeća velika inovacija u oblasti digitalizacije, ali već sada pet vodećih kompanija u ovoj oblasti posluje u Kini i Americi, a nijedna u EU", navodi se u poslednjem izdanju časopisa.

Na tlu EU u poslednjih 50 godina nije osnovana nijedna kompanija sa tržišnom vrednošću od preko 100 milijardi evra, dok je u SAD u istom periodu nastalo šest kompanija sa tržišnom vrednošću od preko hiljadu milijardi evra. U poslednjih 30 godina najviše R&D sredstava u SAD plasirano je u softverske i hardverske kompanije, a potom u digitalni sektor, dok je za to vreme EU zadržala statičnu industrijsku strukturu gde decenijama dominira pomenuta automobilska industrija, koja je karakteristična po korišćenju zrelih tehnologija i sporom rastu produktivnosti.