Srbija neočekivano odskočila po inovativnosti, ali svet uvodi nova pravila

Inovacioni sektor u Srbiji napreduje, dok se tendencije na svetskoj sceni značajno menjaju, što nameće nova pitanja o potencijalima za uspeh domaćih startap kompanija.

Globalni indeks inovativnosti u ovogodišnjem izdanju pozicionirao je Srbiju na 52. mesto liste koja obuhvata preko 130 zemalja. Reč je o zemljama koje čine preko 90 odsto svetskog bruto domaćeg proizvoda i u kojima živi preko 90 odsto populacije, istakao je izvršni direktor i partner u ICT Hubu Kosta Andrić na događaju u Beogradu.

"Zemljama koje su visoko pozicionirane su jače privrede. Ljudi u njima više zarađuju, rade u boljim uslovima, kaže se da su nezavisniji, manje skloni ucenama, a više tome da izraze svoju volju po svakom pitanju - srećniji su", istakao je on.

Stoga, dodao je, pametne zemlje koriste ovaj indeks da planiraju politike, vide šta rade drugi, nauče nešto pametno iz toga. Izveštaj o indeksu svake godine objavljuje Svetska organizacija za intelektualnu imovinu, koja zemlje na listi ocenjuje prema desetinama indikatora.

Rezultat Srbije

U publikaciji koja analizira učinke u prošloj godini, kaže se da se Srbija približava grupi vodećih 50 država sa snažnim učinkom u diverzifikaciji domaće industrije, izvozu IKT usluga, naučno-tehničkim člancima i izvozu kulturnih i kreativnih usluga.

"Napredovali smo za jedno mesto u odnosu na prethodnu godinu, to niko nije očekivao i to je jako važno. Mi i kolege iz susedne Hrvatske pravimo značajan napredak", ocenio je Andrić, naglasivši da je samo devet od 39 evropskih zemalja napredovalo prošle godine.

Srbija ide ka tome da dostigne magičan broj od 1.000 startapova. Prema njegovim rečima, iskustva drugih država govore sledeće: od 1.000 startapova, 80 postaju kompanije sa održivim biznisom, a 10 postaju kompanije koje su značajne - izvoze i doprinose. "Možda jedna ili dve su famozni jednorozi, mada se ja iskreno ježim od toga, ali to jeste važno za imidž zemlje."

Međutim, posledica toga što je Srbija proteklih par godina iznedrila veliki broj novih startapova bilo je smanjenje zrelosti ekosistema.

Depositphotos

"Od tih 1.000 startapova, ogromna većina je u ranoj fazi, ne zarađuju novac i zavise od grantova. Veliki broj firmi žive od granta do granta i to je u redu dok se nije izgradila baza, ali to će u nekom trenutku da prestane i šta onda? Mnogo je urađeno na pitanju infrastrukture inputa i postavlja se pitanje valorizacije. Prošle godine na ovoj bini smo pričali o tome koji je to brzorastući startap u Srbiji, neko ko je zvezda - mislim da i ove godine možemo da kažemo Tenderly, možda još nekog ima, ali ako pričamo realno o kompanijama koje zapošljavaju mnogo ljudi i imaju super tehnologiju, tu se nismo pomerili i to je nešto što treba da brine", poručio je Andrić na konferenciji Splet Tech.

Podsetimo, na ovogodišnjoj listi Bloomberg Businessweek Adrije koja je poređala vodeće regionalne startapove po visini prikupljenog kapitala, Tenderly se našao na devetoj poziciji, sa preko 50 miliona evra prikupljenih u poslednjih pet godina.

Globalni indeks inovativnosti pokazuje takozvanu veću gustinu u domaćem ekosistemu, što znači da su kompanije, investitori i akademska zajednica sada povezaniji nego pre nekoliko godina. Kada je reč o infrastrukturi, izvršni direktor ICT Huba smatra da je to segment u kom intervencija države sad možda treba malo da prikoči.

"Mi smo u top 30 zemalja u svetu koje su uložile u infrastrukturu za inovacije. Kod nas je to evidentno - četiri tehnološka parka, Fond za inovacionu delatnost, gradi se BIO4 kampus, Istraživačko-razvojni institut za veštačku inteligenciju... Mi obično kažemo 'Šta država može da uradi za mene?', ja mislim da su uradili dosta i previše", poručio je.

Ono što vidi kao veliki izazov jeste činjenica da je inovativna privreda, kako kaže, rezervisana za krug odabranih - za IT firme i inovativne startapove, a da je prelivajući efekat na ostatak privrede i dalje jako mali.

Promenjene svetske okolnosti i gde je tu Srbija?

Gledano na svetskom nivou, uočava se da je prošlu godinu obeležilo znatno manje investicija u inovacije.

"Oblast istraživanja i razvoja je u dramatičnom padu, a najviše je u padu VC (engl. venture capital - rizični kapital) industrija. Ona tri godine zaredom beleži ogromne gubitke, to jest investitori koji vode fondove godinama ne vraćaju novac svojim investitorima, pada poverenje i zavrću se slavine", napominje.

Depositphotos

Andrić dodaje da se u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) preispituje sam model podrške i finansiranja startapova kroz inkubatore, akceleratore i VC fondove. "A mi smo tek tokom prošle i ove godine dobili tri domaća VC fonda."

Sem pada na polju VC-jeva, tendencije koje se ističu širom sveta jesu napredak u oblasti zdravstva i trka oko obnovljive energije - pre svega velika ulaganja u različite vrste električnih baterija. On ističe da je u izveštaju veštačka inteligencija (engl. artificial intelligence - AI) spomenuta na više od 1.000 mesta.

Inače, poslednji godišnji Startap skener Inicijative "Digitalna Srbija" pokazao je da svaki treći startap u Srbiji razvija proizvod u oblasti primene AI-ja. Preciznije, 36 odsto njih. Ipak, poznavaoci prilika ukazali su na to da investitori nisu naročito zainteresovani za AI rešenja kompanija sa ovih prostora - makar zasad. Izvršni direktor ICT Huba takođe je rekao da je upitano ima li domaći sektor šanse u toj trci, koju predvode OpenAI sa Microsoftom, Google i drugi tehnološki divovi.

"Svestan sam i da mnogi kažu da je prevelika buka oko AI-ja, ali evo - pošto je trenutno Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke - idite na sajt američke uprave za hranu i lekove. Tamo imate preko 60 projekata u ovoj oblasti, a jedan od njih je na šest meseci od izlaska na tržište i garantuje da nijedna žena kod koje se otkrije karcinom dojke neće morati da ide na dodatnu hiruršku intervenciju. Trenutno od 10 žena sa ovim karcinomom koje moraju da idu na intervenciju, čak tri moraju i na dodatnu, zbog ograničenosti ljudskog oka i trenutne tehnologije. Zato je tehnologija važna", objašnjava.

Depositphotos

Osvrnuo se na svetski važno takmičenje Kine i SAD, istakavši da je Kina za godinu dana skočila za 15 mesta na listi inovativnih država. Uz to, zbog ratnih dešavanja velika tržišta na koja ciljaju srpske inovativne kompanije počinju da se zatvaraju iz geopolitičkih razloga.

"Kada je reč o B2B-ju (engl. business-to-business), to jest kompanijama koje prodaju drugim firmama, one praktično nemaju šanse na svetskom nivou ukoliko nisu zasnovane na tehnologijama Microsofta, Googlea... Ali mislim da je u redu da nemaju svi globalne ambicije i da na domaćem tržištu ima prostora za one kompanija koje bi svojim rešenjima pomogle našoj privredi", smatra Andrić.

Za one koji ipak streme ka svetskoj slavi navodi da veliki igrači na tržištu trenutno dosta finansiraju projekte povezane sa čistom vodom, hranom, energijom i zdravstvom, na šta su verovatno uticala dosadašnja geopolitička dešavanja na planeti.

Veliki broj ljudi je upravo zbog rata u Ukrajini pristigao u Srbiju, podseća on. "U prethodne dve godine došlo je 300.000 ljudi u našu zemlju, od kojih 100.000 ima manje od 30 godina, a 20 odsto ih je iz kreativnih industrija. A mi nemamo ljudi - eto, to su te šanse", zaključio je.