Šta treba da se desi da Srbija konačno dobije jednoroga

Kako srpski startap ekosistem raste, sve se više polemiše o tome kada bi zemlja mogla da dobije prvog jednoroga , odnosno startap čija vrednost premašuje milijardu dolara, a licitacije se uglavnom kreću od dve do pet godina, mada ima i onih koji su prilično skeptični po tom pitanju. Dok pojedini stručnjaci dovode u pitanje tezu da je jednorog potreban da bi se neki ekosistem nazvao uspešnim, drugi pak ističu da bi njegovo postojanje donelo snažan pozitivan uticaj na privredu i reputaciju zemlje u svetu.

Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je da Srbija ima veliku šansu da u narednih tri do pet godina vidi prve jednoroge. "Imamo jako dobar ekosistem", ocenila je ona tokom boravka u Lisabonu, gde je ovog meseca tradicionalno održan sajam posvećen tehnologiji Web Summit.

"Slušajući kako je Lisabon krenuo, mislim da smo na dobrom putu i sada treba da usmerimo sve naše aktivnosti  i od strane države - ali tu bitnu ulogu igra zaista i privatni sektor, velike kompanije koje se već nalaze u Srbiji - da zajedno pomognemo našim startapovima", rekla je Begović, saopštilo je to ministarstvo.

Procena je da se broj startapova u Srbiji polako primiče pragu od njih 1.000, a kako je nedavno rekao izvršni direktor i partner u ICT Hubu Kosta Andrić, iskustva drugih država govore sledeće: od 1.000 startapova, 80 postaju kompanije sa održivim biznisom, a 10 postaju kompanije koje su značajne - izvoze i doprinose. "Možda jedna ili dve su famozni jednorozi."

Jednorog u narednih par godina - nisu svi optimistični

U razgovoru za Bloomberg Adriju Andrić je podsetio na procenu fonda 500 Global (ranije 500 Startups), prema kojoj bi Srbija trebalo prvog jednoroga da dobije za dve do četiri godine.

 "Jednorog je važan jer, kada takva kompanija bude prodata, efekat na ekonomiju i čitavo tehnološko tržište bi bio da nemali broj ljudi dolazi do novca. Iskustvo drugih zemalja je da ti ljudi zatim pokreću fondove, pojavljuju se kao mentori i pokreću nove kompanije, odnosno dolazi do efekta prelivanja. Efekat prelivanja se dešava tek u slučaju prodaje, a navijamo da se to u Srbiji dogodi što pre", poručio je Andrić.

Kada je reč o uticaju jednoroga na privredu zemlje, ilustrativan bi mogao da bude primer susedne Hrvatske, koja ima dve takve kompanije: proizvođača automobila Rimac Automobili i Infobip, koji operiše u oblasti IT-ja i telekomunikacija. Prema pisanju portala The Recursive, "impresivan je podatak da procenjene vrednosti Infobipa i Rimac Automobila zajedno čine 4,1 odsto bruto domaći proizvoda (BDP) Hrvatske. Poređenja radi, Hrvatska je jedno mesto ispred Kine, gde jednorozi doprinose sa 3,8 odsto u njenom BDP-u".

Direktor fonda TS Ventures Davor Sakač ocenio je ranije ove godine da je rok od tri godine za prvog jednoroga u Srbiji realan. "Verujem da je tri godine realno, bitno je da postavimo ciljeve, a onda i da ih dostignemo. Najvažnije je da se desi veliki izlaz (engl. exit) jer je to novac koji se onda vraća u ekosistem i umnogome ga ubrzava", istakao je Sakač.

S druge strane, generalni partner Fifth Quarter Venturesa Peđa Predin izneo je stav da smo još daleko od jednoroga. "Imali smo priliku da vidimo da se jednorozi izgrade u periodu od godinu dana, ali smatram da je potrebno da još neke stvari sazru na tržištu. Mi imamo dobre tehničke osnivače, ali nam je potrebna poslovna podrška - kako prodati? Kako izgraditi organizaciju? Nisam siguran da li možemo za tri godine da dođemo do jednoroga, ali sam optimista da ćemo uraditi sve što možemo da dođemo dotle", kazao je Predin.

Depositphotos

Slično mišljenje prethodno je izneo i tadašnji direktor Inicijative "Digitalna Srbija" Nebojša Bjelotomić. "Jednorog je još daleko jer on mora da sagleda neko jako veliko tržište na kojem ima jako puno i korisnika i novca, a mi iz ovog dela sveta nismo možda najbolje pozicionirani za tako nešto. Ja bih bio presrećan da imamo deset kompanija koje zapošljavaju po 300 ili 400 ljudi. To bio bio ogroman uspeh za srpski ekosistem", rekao je Bjelotomić.

Njegove kolege u Inicijativi više puta su ukazivale na to da, pre nego što se mnogi zatrče da kažu da nam je preko potrebna jedna kompanija vredna milijardu dolara, u pažnju prvo treba usmeriti na formiranje desetina kompanija koje vrede milion i više dolara i koje u Srbiji razvijaju svoje proizvode, zapošljavaju talente i doprinose razvoju digitalne ekonomije. Ne poričući da biti jednorog jeste ogroman uspeh, napominjali su da je iz perspektive ekosistema važnije da se, recimo, postigne broj od pet uspešnih egzita godišnje koji prelaze 100 miliona dolara.

Bajić: Tri su ključne stvari ako hoćete da postanete jednorog

Jedan od suosnivača VC (engl. venture capital - rizični kapital) fonda Fifth Quarter Ventures Tihomir Bajić napomenuo je da su nam za jednoroga potrebni lokalni investitori koji će podržati startapove i da je njihov cilj upravo da investiraju u sledećeg srpskog ili regionalnog jednoroga.

 

Govoreći na ovogodišnjoj konferenciji Splet Tech u Beogradu, Bajić je nabrojao tri stvari na kojima je potrebno raditi ukoliko se želi doći do startap kompanije čija vrednost premašuje milijardu dolara.

"Ljudi u startapovima često stavljaju težište na to da tržište bude dovoljno veliko, da omogućava finansiranje poslovanja, potreban rast i drugo. Ali zaboravlja se da, kada ste u visokorazvijenom startap ekosistemu kao što su Sjedinjene Američke Države (SAD), Kanada ili Japan, privreda je ogromna, možete da pokrenete startap za praktično bilo šta jer imate dovoljno kapitala, znanja i lokalnih ljudi. U Srbiji i regionu ne možete sebi to da priuštite, morate pažljivo da odaberete industriju. U tom smislu, koliko god da je svetsko tržište veliko, morate da imate na umu da krećete odavde - niste u San Francisku, Ostinu ili Tokiju. Ako ne možete da prihvatite i uklopite se u tu realnost, ako za to što nudite ovde ne postoji industrija - preselite se", kazao je Bajić.

U slučaju da izbor pada na to da se ostane u Srbiji, investitor savetuje startapove da istraže koje su to relativno kompetitivne oblasti na domaćem terenu, koje već pružaju nekakvu osnovu od koje se može krenuti.

"Na primer, u blokčejnu praktično svaki veći projekat u poslednjih nekoliko godina imao je rukovodioca ili člana tima koji dolazi iz Srbije ili Hrvatske. To znači da, ako želite nešto da uradite u tom ekosistemu, ne morate da plaćate avionsku kartu - možete ovde da izvedete ljude na kafu i naučite dosta od stručnjaka, od onih koji grade neke jako dobre stvari."

 Slično je, dodao je, i u nekim drugim privrednim granama, poput veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI).

Druga stvar na koju je skrenuo pažnju jeste činjenica da dosta uspešnih firmi koje posluju u Srbiji ne ulaže u programe mentorstva za startapove, napominjući da su takva dragocena iskustva osnivačima startap kompanija, recimo, daleko dostupnija u San Francisku nego ovde.

Konačno, AI je i u ovom pogledu postao nezaobilazan. To je treća stavka na koju je Bajić stavio akcenat.

"Verovatno bi trebalo da provodite što više vremena otkrivajući šta AI donosi vašoj industriji – ako se bavite kodiranjem, treba da koristite AI da kodirate, isto je i ako ste dizajner ili se bavite nekim drugim zanimanjem. Ako ne provodite većinu vremena gledajući kako AI menja vaš posao i vašu industriju nećete postati sledeći jednorog", poručio je on osnivačima startapova.

Prema njegovom mišljenju, ljudi i dalje ne shvataju koliko je AI velika stvar. Štaviše, rekao je da bi i sam pre investirao u startap koji pomera granice oslanjajući se na AI nego u onaj koji nudi puko poboljšanje nekih već postojećih proizvoda i usluga.

Ždralović: Novca ima na tržištu, startapovi treba da AI posmatraju kroz dugoročnu, ne kratkoročnu perspektivu

Izet Ždralović, partner u VC fondu Silicon Gardens i suosnivač Microblinka i Photomatha (koji je od prošle godine postao poznat i široj javnosti, nakon što ga je akvizirao Google), smatra da projekti koji uključuju AI i rešavanje konkretnih problema ljudi trenutno mogu biti dobitna kombinacija za mnoge startapove.

Međutim, upozorava da su timovi često fokusirani na kratkoročne ciljeve kada je u pitanju primena AI-ja, a da će se razlika koju ta tehnologija pravi u poslovanju i svakodnevnom životu pokazati na duge staze.

"Investitori su oprezni, imajući na umu da bi velike tehnološke kompanije poput Googlea i Microsofta mogle na tom polju da odrade veliki deo posla, ali ja verujem da startapovi sa dubokim znanjem o nekom problemu i sposobnošću da dodaju novi sloj rešavanju istog mogu biti uspešni", rekao je Ždralović za Bloomberg Adriju.

Govoreći o propustima koje je primetio kod startapova navodi da se dešava da nisu dobro upoznati sa poljem na kom operišu, pa da se tako pokaže da ne znaju dovoljno o svojoj konkurenciji, što ne bi smelo da se događa. Takođe, startapovi nekad teško objašnjavaju u jednoj rečenici čime se tačno bave.

"Ako imaju 15 minuta da predstave svoj startap, a ja tek u osmom minutu shvatam šta on zapravo radi, to nije dobro. Ima tu i dalje raznih izazova, ali mislim da se generalno startap scena dosta poboljšala poslednjih godina."

Depositphotos

Mnogi predstavnici startap zajednice ukazivali su na to da je prošla godina bila teška za prikupljanje investicija, sa upornom inflacijom, visokim kamatnim stopama i geopolitičkim neizvesnostima. Međutim, već početkom 2024. poznavaoci prilika govorili su da je najgore prošlo i da se može očekivati novi zamah VC investicija. U slučaju našeg regiona ispostavlja se da je trenutno veći problem naći startap u koji se može uložiti nego naći investitora.

"Situacija sa finansiranjem je prilično zanimljiva. Primetili smo da postoji dosta evropskih fondova koji su zainteresovani da ulože ovde, rekao bih da novca na tržištu ima, ali bih voleo da ima više startapova u koje se može uložiti, to je čak sada veći izazov", smatra naš sagovornik.

Kada je reč o lokalnim fondovima u Adria regionu, podseća da treba imati u vidu da je određen broj njih ograničen sredstvima koje dobijaju od Evropske unije, a čime im se nalaže da moraju da ulažu u određenu industriju.

"Imamo sreću da nismo limitirani u tom smislu. Zadovoljni smo, iz našeg trećeg fonda smo napravili već 12 investicija."

Beograd dobija prvu fabriku startapova

Beograd će u januaru 2025. dobiti Tesla Venture Studio, platformu za stvaranje i jačanje startapova, koja će biti i regionalni centar, najavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

PKS

 

Mnogo toga se u Srbiji, prema njegovim rečima, promenilo u proteklih 10 godina, a naše kompanije danas svetu nude najinovativnija rešenja koja se koriste u različitim industrijama, od automobilske do IT.

Microsoft AI Azure je napravljena u razvojnom centru u Beogradu, dok sistem pametnih kamera za vožnju za sve veće brendove, uključujući Volvo, zapravo proizvodi srpska tehnološka kompanija RT-RK iz Novog Sada, dodao je Čadež, saopštila je PKS.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar