EU AI akt pod pritiskom: Evropa odlaže pravila da ne izgubi AI trku

Evropska komisija, izvršno telo EU objavila je 19. novembra dugo očekivani predlog digitalnih pravila, u okviru kojih se nalazi i EU AI Act. Međutim, zakon je izazvao snažne kritike mnogih evropskih tehnoloških kompanija, koje upozoravaju da bi stroga regulativa mogla da uspori evropsku konkurentnost.

Zakon o veštačkoj inteligenciji, zamišljen kao globalni standard, sada se nalazi pod pritiskom da se prilagodi realnosti tržišta. Grupa od 44 izvršna direktora najvećih evropskih tehnoloških i industrijskih kompanija, među kojima su Airbus, Mercedes, BNP Paribas i Philips, uputila je otvoreno pismo predsednici Evropske komisije Ursula von der Leyen, zahtevajući dvogodišnje odlaganje najstrožijih pravila.

"Propisi su nedovoljno jasni i teško primenjivi, što ugrožava razvoj i međunarodnu konkurentnost evropskih firmi", navodi se u pismu inicijative European AI Champions, koja okuplja 110 kompanija iz različitih industrija.

Šta EU AI akt reguliše?

Zakon je stupio na snagu 1. avgusta 2024. i obuhvata sve aktere u lancu AI tehnologije - od tvoraca AI modela, preko kompanija koje ih implementiraju, do krajnjih korisnika, uključujući i organizacije izvan EU ako svoje AI sisteme plasiraju na evropsko tržište.

Cilj je da se omogući odgovoran razvoj tehnologija koje nose određene društvene rizike. AI akt obezbeđuje da Evropljani mogu da imaju poverenja u ono što veštačka inteligencija pruža. Dok većina AI sistema nosi mali ili nikakav rizik i može doprineti rešavanju mnogih društvenih izazova, određeni AI sistemi stvaraju rizike koje moramo adresirati kako bismo izbegli nepoželjne posledice.

izvor: Depositphotos

Iz tog razloga EU AI akt se bazira na sistemu koji razvrstava veštačku inteligenciju prema stepenu rizika:

• Neprihvatljiv rizik - prakse koje su potpuno zabranjene, kao što su štetno iskorišćavanje i manipulacija emocija ljudi zasnovano na veštačkoj inteligenciji, manipulisanje ponašanjem, krađa podataka sa video nadzora radi prepoznavanje lica u realnom vremenu u javnom prostoru ili procena emocija u školama ili na radnom mestu. Zabrane za ovaj tip AI sistema stupile su na snagu u februaru 2025.

• Visok rizik - sistemi u oblastima zapošljavanja, obrazovanja, kredita, zdravstva, javnih usluga, policije i kritične infrastrukture podležu strogim zahtevima za kontrolu rizika, kvalitet podataka i ljudski nadzor. Pravila za AI sisteme visokog rizika stupiće na snagu u avgustu 2026. i avgustu 2027.

• Ograničen rizik (rizik o transparentnosti) - Ovaj rizik se odnosi na potrebu da ljudi znaju kada komuniciraju sa AI sistemima. AI Akt uvodi obavezu jasnog obaveštavanja korisnika, na primer, kod chatbot-ova, korisnik mora biti upozoren da razgovara sa mašinom. Takođe, sadržaj koji generiše veštačka inteligencija mora biti prepoznatljiv, a lažno generisane slike pomoću veštačke inteligencije i AI tekstovi namenjeni informisanju javnosti moraju biti jasno i vidljivo obeleženi. Pravila o transparentnosti počeće da se primenjuju u avgustu 2026. godine.

• Minimalan rizik - većina svakodnevnih alata, poput filtera za spam ili preporuka sadržaja, izuzeta je od dodatnih obaveza.

Posebna pažnja posvećena je GPAI modelima (engl. General Purpose AI - AI modeli opšte namene) namenjenim za generisanje teksta, slika ili videa, kao što su ChatGPT i Claude modeli. Za njih od avgusta 2025. važe obaveze transparentnosti dokumentacije i kontrole autorskih prava, dok za najmoćnije modele sa sistemskim rizikom važe dodatne procene rizika, testiranja, sajber-bezbednost i obavezna prijava incidenata.

 

 

Godina pauze za visokorizične sisteme i generativne modele

Pod pritiskom evropskih i američkih kompanija, Evropska komisija razmatra uvođenje jednogodišnjeg perioda tokom kojeg firme koje već koriste visokorizične sisteme i generativne modele veštačke inteligencije na tržištu neće odmah snositi sankcije. Predlog obuhvata: godinu dana pauze za primenu najstrožih pravila i odlaganje kazni za kršenje pravila transparentnosti do avgusta 2027. godine, kako bi firme imale više vremena da prilagode procese i infrastrukturu. 
Prema izveštaju Bloomberga, administracija američkog predsednika Donalda Trampa takođe vrši pritisak na Evropu da odbaci deo propisa koji bi primorao AI programere da slede strože standarde transparentnosti. 

Šta treba da znaju firme iz regiona koje hoće da razviju svoja AI rešenja i koriste tuđa

Evropska unija je osnovala EU AI Office kao centar za ekspertizu o veštačkoj inteligenciji, a u okviru inicijative GenAI4EU pokrenut je program finansiranja koji podržava startape, kao i mala i srednja preduzeća u razvoju rešenja koja su u skladu sa evropskim vrednostima.

Za startape iz Adria regiona koji razvijaju proizvode zasnovane na veštačkoj inteligenciji i ciljaju EU tržište, direktno ili kroz B2B kanale (engl. Business to business - biznis prodaje biznisu), pauziranje EU AI akta je šansa da se pripreme za prihvatanje standarda koje ovaj zakon propisuje.

"Videli smo ovaj scenario ranije - sa GDPR-om i usvajanjem klaud tehnologija. Kompanije koje su rano prihvatile više standarde nisu samo izbeglе kazne - postale su lideri od poverenja na svojim tržištima", kaže Tom Vazdar, izvršni direktor Riskoria Advising & Professional Services i član odbora CroAI, u intervjuu za Bloomberg Adria.

Sedad Avdić, savetnik za digitalnu strategiju i predsednik Nadzornog odbora BH Telecoma, je izjavio na konferenciji u BiH: "Ovaj zakon predstavlja ključni korak ka regulaciji i unapređenju razvoja AI tehnologija, s fokusom na sigurnost, transparentnost i etičnost. Implementacija ovog zakona donećeznačajne promene u digitalnom poslovanju i izazove za kompanije koje se bave razvojem kao i samih korisnika AI rešenja." 

Njegova poruka posebno je relevantna za regionalne startape koji često nemaju pravne i tehničke timove kao velike evropske korporacije, ali svejedno ulaze na ista tržišta i podležu istim pravilima.

Pauza je strateška prilika za one koji ovu godinu ne provedu na čekanje, već na pripremu proizvoda, procesa i pravne usklađenosti za novu eru veštačke inteligencije. To se odnosi ne samo na male firme i startape, već i na veće tehnološke firme iz regiona koje imaju planove da interno prave inovacije u polju veštačke inteligencije ili  eksterno kroz saradnju sa startapima.