Prema istraživanju IBM-a, čak 93 odsto direktora kompanija smatra da je AI suverenitet strateški prioritet za 2026. godinu. Pojam se odnosi na sposobnost kompanije da kontroliše sopstvene sisteme veštačke inteligencije, podatke i modele bez potpunog oslanjanja na infrastrukturu velikih tehnoloških platformi.
Drugim rečima, pitanje više nije samo ko koristi veštačku inteligenciju, već ko kontroliše podatke i računarsku infrastrukturu na kojoj ona radi.
Ko danas ne definiše gde su pohranjeni njegovi podaci i koji ih modeli obrađuju, sutra može da radi pod pravilima koje je postavio neko drugi.
Zavisnost od klauda kao novi strateški rizik
Svaki put kada kompanija koristi alate poput ChatGPT-ja za analizu ugovora ili Claude Code za pisanje koda, deo poslovnih podataka prolazi kroz servere koje ta kompanija ne kontroliše.
Ti podaci mogu biti pod jurisdikcijom druge države, korišćeni za treniranje budućih modela ili postati nedostupni ukoliko regulatori uvedu nova ograničenja.
U IBM istraživanju gotovo polovina direktora navodi zavisnost od računarskih resursa u drugim regionima sveta kao ključni razlog za preispitivanje klaud strategije.
IBM je početkom 2026. predstavio platformu Sovereign Core, koja kontrolu nad podacima i modelima ugrađuje direktno u arhitekturu sistema.
Da potražnja postoji, pokazuje i tržište. Analitička kuća Gartner procenjuje da će tržište "suverenog klauda" porasti sa 37 milijardi dolara u 2023. na 169 milijardi dolara do 2028. godine.
Novi AI igrači pokušavaju da razbiju zavisnost
Problem zavisnosti od nekoliko tehnoloških platformi pokušavaju da reše i novi akteri.
Mira Murati, bivša tehnička direktorka OpenAI-ja, osnovala je 2025. Startap Thinking Machines Lab, koji je u prvoj rundi finansiranja prikupio dve milijarde dolara, samo na osnovu prezentacije i naučnog rada.
Njihov prvi proizvod, Tinker, omogućava kompanijama da prilagode otvorene AI modele sopstvenim podacima bez složene infrastrukture i uz garanciju da se ti podaci neće koristiti za treniranje tuđih sistema.
Sličan pristup imaju i evropski projekti. Francuski Mistral razvija otvorene modele koji se mogu pokretati na sopstvenim serverima, dok serija Llama kompanije Meta omogućava lokalno korišćenje modela bez slanja podataka van kompanije.
A u Adria regionu, hrvatski Daytona startap, koji je u februaru podigao investiciju od 24 miliona dolara, takođe konkuriše na globalnom tržištu AI suvereniteta.
Ivan Burazin je u novom startapu okupio originalni tim iz Codeanywherea, pionira razvojnog okruženja u oblaku
Daytona je platforma koja omogućava kompanijama da pokreću izolovana razvojna okruženja (engl. development environments) u klaudu ili na sopstvenoj infrastrukturi.
Drugim rečima, Daytona omogućava da svaki developer ili AI agent dobije svoj privremeni server gde može:
-
pokretati kod,
-
instalirati zavisnosti,
-
trenirati ili testirati modele,
-
raditi AI eksperimente,
-
koristiti dev alate
a da ne utiče na ostatak sistema.
Zajednička ideja ovih projekata je jednostavna: smanjiti zavisnost od jednog provajdera i zadržati kontrolu nad podacima.
Evropa gradi infrastrukturu, ali ne za sve
Evropska unija pokušava da smanji tehnološku zavisnost od SAD.
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen pokrenula je 2025. inicijativu InvestAI, plan za mobilizaciju 200 milijardi evra za razvoj veštačke inteligencije u Evropi.
Deo tog novca namenjen je izgradnji četiri gigafabrike za veštačku inteligenciju, sa oko 100.000 čipova po fabrici. Cilj je da evropske kompanije dobiju pristup velikim računarskim kapacitetima bez oslanjanja na američke klaud provajdere.
EU uporedo razvija i EU Sovereign Tech Fund, fond od 350 miliona evra za razvoj otvorenog koda, kao i novi Scaleup Europe Fund, najveći do sad fond za investiranje u Evropske startape u kasnijoj fazi razvoja.
Međutim, tu nastaje problem za region.
Srbija ima status pridružene zemlje u programu Horizon Europe i može da učestvuje u mnogim istraživačkim projektima. Ali infrastrukturni programi poput InvestAI gigafabrika ili kohezijskih fondova rezervisani su samo za članice EU.
To znači da kompanije iz regiona moraju da poštuju evropsku regulativu o veštačkoj inteligenciji, ali nemaju pristup infrastrukturi koju EU gradi.
U praksi to znači da firma iz Srbije koja razvija AI softver plaća Amazonu ili Microsoftu punu tržišnu cenu za računarske resurse.
Drugim rečima, pravila važe za sve, ali infrastruktura nije dostupna svima.
Suverenitet počinje u strategiji kompanije
Ipak, digitalni suverenitet ne mora biti projekat rezervisan za države.
Kompanije mogu graditi sopstvenu strategiju kombinovanjem lokalne infrastrukture, otvorenih modela i klaud servisa.
Hibridni pristup, u kojem se osetljivi podaci obrađuju lokalno, a manje kritični procesi u klaudu, već danas je realna opcija za firme srednje veličine.
Suverenitet se retko gradi jednom velikom odlukom. Češće nastaje nizom manjih izbora: ugovor bez klauzule o prenosivosti podataka, tim koji poznaje samo jedan alat ili model treniran isključivo na jednoj platformi.
Razlika između onih koje će to uraditi na vreme i onih koje će reagovati tek kada zavisnost postane problem neće biti tehnološka.
Biće strateška.
.webp){kind=icon}
