Kada je Ursula von der Leyen 19. januara u Davosu najavila "novu eru za evropske startape", poruka je bila jasna: Evropa želi da se ponaša kao jedinstveno tržište, a ne kao skup od 27 birokratski zapečaćenih država. EU Inc - službeno nazvan 28. režim - trebalo bi da omogući osnivanje kompanije onlajn, za 48 sati, uz jedan skup pravila koji važi širom Unije.
Ambicija je velika. Problem je što između političke najave i stvarne implementacije stoji dobro poznati evropski lavirint: nacionalni interesi, sindikalni pritisci i institucionalna tromost koji su već jednom sahranili gotovo identičnu ideju.
Ideja koja se vraća iz fioke
Ovo nije prvi pokušaj. Evropska komisija je još 2008. godine predložila Societas Privata Europaea, evropsku privatnu kompaniju koja bi zaobišla nacionalne administrativne prepreke. Inicijativa je zvanično ugašena 2014, nakon godina prepucavanja oko radničkih prava, poreza i korporativnog upravljanja. Drugim rečima: Evropa se tada složila da je problem stvaran, ali ne i da je spremna da ga reši.
EU Inc pokušava ponovo, ovaj put s fokusom na startape i inovativne firme. Plan, barem na papiru, zvuči gotovo revolucionarno za evropske prilike: registracija za 48 sati, jedan centralni portal, simbolični kapital od jednog evra i mogućnost poslovanja u svih 27 članica pod jedinstvenim pravilima. Za američke i azijske investitore, Evropa bi napokon izgledala kao tržište, a ne kao pravni haos.
EU Inc zapravo pokušava da preuzme deo američkog recepta: jednu jurisdikciju, jedinstven pravni okvir i jasnoću za investitore. Međutim, startapi ne napuštaju Evropu samo zbog spore registracije kompanije. Mnogo češće odlaze zbog kompleksnog i neujednačenog poreskog sistema, visokih doprinosa i regulatorne nesigurnosti - pitanja koja EU Inc, barem zasad, ne rešava.
Uredba ili direktiva: sitnica koja menja sve
Ključni tehnički detalj krije se u pitanju koje već sada deli Brisel: da li će 28. režim biti uredba ili direktiva. Razlika je presudna. Uredba važi direktno u svim državama članicama. Direktiva se prevodi u nacionalno zakonodavstvo, što u praksi znači 27 varijanti iste ideje i povratak fragmentacije na mala vrata.
Poslovna zajednica insistira na uredbi. Sindikati i deo država članica dižu crvenu zastavu. Njihov strah je socijalni damping: scenario u kojem kompanije biraju pravni okvir s najnižim troškovima rada, zaobilazeći modele poput nemačke ili skandinavske kodeterminacije, gde zaposleni imaju predstavnike u upravnim odborima. Ako se ta vrata otvore, Evropa dobija dvoslojno tržište rada i politički problem mnogo veći od startapa.
Još veći izazov je to što oblasti koje EU Inc treba da obuhvati - korporativno pravo, insolventnost, radni odnosi i porezi - ostaju u nadležnosti nacionalnih država. Drugim rečima, Komisija traži od 27 vlada da se dobrovoljno odreknu dela kontrole. Istorija pokazuje da se takvi zahtevi u Briselu retko završavaju čistim pobedama.
Evropski parlament je inicijativu podržao, ali uz niz zaštitnih ograda. Poruka je jasna: pojednostavljenje da, deregulacija po svaku cenu - ne. Svaka nova ograda, međutim, povećava rizik da se projekat pretvori u još jedan kompromis koji postoji samo na prezentacijama.
Komisija planira da zakonski predlog predstavi u prvom kvartalu 2026. Idealni scenario podrazumeva početak primene 2027. godine. Međutim u Briselu se i manji kompromisi mere kvartalima, a ne mesecima. EU Inc je politički atraktivna ideja, ali njena brzina zavisi od spremnosti članica da se odreknu dela suvereniteta, što je uvek spor proces.
Ako se EU Inc desi, šta to znači za Adria region
Za Hrvatsku i Sloveniju, kao članice Unije, pristup EU Inc režimu bio bi direktan. U teoriji, startap iz Zagreba ili Ljubljane mogao bi bez dodatnih prepreka da posluje u Nemačkoj ili Francuskoj.
U praksi, međutim, te zemlje i dalje nemaju razvijen ekosistem rizičnog kapitala koji bi takvu prednost pretvorio u stvarnu konkurentsku snagu.
Za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Albaniju, EU Inc je zasad politička poruka, ne operativni alat. Region ovu reformu posmatra kroz prozor - bez pristupa jedinstvenom režimu dok članstvo ostaje nedovršen proces.
EU nudi Reform and Growth Facility - šest milijardi evra za Adria region u periodu od 2024. do 2027. - ali taj novac ne rešava suštinski problem: startapi iz regiona i dalje ne mogu da se registruju kao evropske kompanije.
Zato će najambiciozniji osnivači i dalje birati London ili Delaver, gde su pravila jasna i kapital dostupan. EU Inc može pojednostaviti tržište za članice, ali za Zapadni Balkan zasad ostaje simbol, a ne infrastruktura.
Ako EU Inc završi kao još jedna forma koja lepo izgleda na papiru, Evropa propušta priliku da ozbiljno konkuriše SAD i Kini u trci za tehnološki kapital.
U suštini, EU Inc je pokušaj da se zaustavi tihi odlazak kapitala i talenata prema SAD, gde jedan pravni okvir i duboko tržište kapitala već decenijama funkcionišu kao magnet. Ako Evropa ne ponudi podjednako predvidivo okruženje, startapovi neće čekati institucionalnu harmonizaciju, već će se preseliti tamo gde je sistem jednostavniji.
.webp){kind=icon}
