Evropske kompanije ne koriste potencijal AI-ja – gubitak od 191 milijarde evra

U Evropskoj uniji više od 54 odsto kompanija usvojilo je veštačku inteligenciju, ali je uglavnom koriste na najosnovnijem nivou, kao što je upotreba generativne AI za potrebe internog četbota. Ove kompanije pritom ne prelaze na napredniju primenu, što bi moglo da otključa potencijal od više od 191 milijarde evra bruto dodate vrednosti, kaže za Bloomberg Adria TV Sasha Rubel sa platforme Amazon Web Services (AWS).

Prema izveštaju AWS-a posvećenom otključavanju evropskog AI potencijala, samo je 22 odsto evropskih kompanija dostiglo napredni nivo primene AI-ja, i taj procenat bi, sadašnjim tempom, do 2043. mogao da dostigne više od 50 odsto. Rubel ističe da je samo 24 odsto kompanija čulo za agentsku AI, a samo tri odsto ju je primenilo.

Korišćenje AI: kao da imate pametan telefon, a koristite ga samo da pozovete majku

"To je sada kao da imate pametan telefon u džepu, a koristite ga samo da pozovete majku", rekla je Rubel i dodala da Evropa ima sve što je potrebno da predvodi na ovom planu, pošto ima vrhunske startapove, vrhunska istraživanja, kao i neophodnu infrastrukturu da bi bila konkurentna na globalnom nivou.

Prema njenim rečima, Evropa nema problem potencijala, već kako da ubrza postojeći zamah i da osigura da kompanije svih veličina budu dovoljno osnažene da pređu u najnaprednije faze upotrebe AI-ja. U tome bi startapovi koji su napredni u pogledu usvajanja napredne AI poslužili kao model i inspiracija za veća preduzeća koja zaostaju u tome.

Izveštaj AWS-a je takođe pokazao da je veliki deo automobilskog i energetskog sektora "zaglavljen" u najosnovnijoj fazi primene AI tehnologije. Problem nije samo u tome što kompanije ne koriste AI da poboljšaju produktivnost i efikasnost, već, što je još važnije, ne koriste potencijal ove tehnologije da se potpuno transformišu, navela je.

Ipak, ima i odličnih primera kompanija koje koriste ovu tehnologiju za transformaciju. Među njima je Mercedes-Benz, koji koristi agentski AI da promeni načine kodiranja i digitalne transformacije unutar kompanije. Tu je i Octopus Energy, koji ima klaud uslugu koju pokreće AI, a koja omogućava potrošačima da svesnije koriste energiju. Ova firma koristi tu tehnologiju i kako bi poboljšala korisničku podršku.

 

Bloomberg Mercury

 

U istočnoj Evropi, NestBank iz Poljske koristi AI kako bi potpuno transformisao način upravljanja pozivima u svojim kontakt-centrima, kojih je više od 100.000. Drugi sjajan primer jeste Škoda Auto u Češkoj, koja koristi računarski vid zasnovan na AI da otkrije anomalije u proizvodnom procesu.

Usklađivanje sa propisima čak 42 odsto troškova

Više je prepreka na putu uvođenja napredne primene AI-ja u kompanijama. Tu su pre svega veštine, odsustvo jedinstvenog tržišta, složen regulatorni okvir i visoke troškove usklađivanja sa tim propisima, koji su po ovom pitanju viši od proseka u EU. Tu je takođe i pitanje promene mentaliteta, odnosno spremnosti da se usvoji AI i primeni na strateškom nivou.

Prema njenim rečima, veliki deo IT troškova kompanija, 42 odsto, odlazi na usklađivanje sa regulativom umesto na inovacije koje mogu da transformišu sektor. "To je rast u odnosu na prošlu godinu, dok više od 80 odsto preduzeća očekuje da će ti troškovi rasti", kaže Rubel.

Rubel je ocenila da je potrebno pojednostaviti regulatorni okvir i uložiti napore da se pomogne kompanijama da razumeju interakciju između Zakona o veštačkoj inteligenciji (EU AI Act) i Opšte uredbe o zaštiti podataka (GDPR). Ukazala je na činjenicu da EU nema jedinstveno tržište za AI i da je vrlo važno omogućiti da se ono uspostavi kako bi preduzeća mogla da se šire ne samo unutar EU već i šire.

Kompanije ističu da je pristup tržištima, odnosno prilikama za rast, podsticajima i finansiranju ključan za njihovo širenje. Čak 68 odsto kompanija je navelo da je državna finansijska podrška od suštinskog značaja, kao i da vlasti imaju ključnu ulogu u razvijanju poverenja u tehnologiju i bržem usvajanju AI.

Pronalaženje AI obučenih radnika traje 

Kompanije u automobilskom i energetskom sektoru širom EU navode da im nedostaju digitalne veštine za usvajanje AI-ja i da se dešava da čekaju i do sedam meseci da bi angažovale pojedince sa neophodnim digitalnim veštinama. To je problem i u drugim sektorima, a Rubel navodi da zabrinjava to što se broj kvalifikovanih radnika na tom planu nije povećao od prošle godine. Istakla je da je neophodno osigurati da zaposleni steknu te veštine i da treba videti kako da se ojačaju javno-privatna partnerstva u tom cilju.

"Dublji izazov u tim sektorima je pitanje spremnosti za AI, mentalitet AI", rekla je ona i dodala da je reč o pomeranju fokusa sa pitanja kako unaprediti produktivnost ili smanjiti troškove na temeljnu promenu strategije i modela i operativnu transformaciju. "To je pitanje šta bi se desilo ako bi AI imala centralno mesto u načinu na koji razmišljamo o primeni i rešavanju ključnih izazova za ove kompanije", istakla je Rubel.

Promena mentaliteta je bitna jer nije reč samo o tehnološkoj revoluciji, već i o promeni kulture, navela je ona.

Opasnost od odliva startapova iz Evrope

Više od polovine startapova koji imaju brz rast razmišlja da ode iz Evrope radi širenja, dok rizik od odliva osnivača postoji kod 38 odsto startapova.

"To je jedno od najznačajnijih otkrića ovog izveštaja. Četiri od 10 startapova razmotrila bi mogućnost da napuste Evropu, a taj broj je dvostruko veći kada je reč o najnaprednijim startapovima. Kada startap ode iz Evrope, ne gubi se samo inovacija, već i radna mesta, tehnološki lideri sutrašnjice, a EU gubi sposobnost da ostane konkurentna u toj oblasti. Ključno pitanje jeste kako osigurati da Evropa ne bude najbolje mesto za početak, već i najbolje mesto za širenje", istakla je Rubel.

 

 

Bloomberg

 

 

Da bi se talenti zadržali i razvili u EU, potrebno je pojednostaviti regulativu, odnosno smanjiti troškove usklađivanja sa njom, kako bi se novac usmerio na inovacije. Ključno je i formiranje jedinstvenog tržišta za AI, a startapovima treba osigurati pristup kapitalu. Takođe, potrebno je uključiti i veće kompanije u napore za usvajanje AI, ističe Rubel.

Podsetila je da su ciklusi u kojima se smenjuju inovacije sve kraći i da je između generativne i agentske AI prošlo manje od godinu dana, zbog čega je neophodno razviti podsticajno okruženje za usvajanje tehnologija.

Veliki ekonomski i društveni potencijal

AI može doneti ogromnu ekonomsku vrednost, čak do 600 milijardi evra bruto dodate vrednosti do 2030. godine, ako se kompanije i organizacije uključe u napredno korišćenje veštačke inteligencije, a od toga, kod te 191 milijarde, zaista je reč o tome da se iskoristi prilika da se redefiniše način na koji se koristi AI u suočavanju sa izazovima, rekla je.

Kao primere je navela HALO Trust, koji pomaže poljoprivrednicima u Ukrajini da razminiraju poljoprivredno zemljište kako bi ga koristili, i Hala Systems, koji radi u zonama sukoba poput Ukrajine i Sirije. Ta firma koristi AI kako bi se brže prikupljale ključne informacije i građani u zonama sukoba obaveštavali kako da se zaštite od opasnosti.