Desetine milijardi dolara za biotehnologiju – i Srbija traži svoje mesto na mapi

Globalna trka u biotehnologiji ubrzava se iz dana u dan – velike farmaceutske kuće poput Novartisa i Novo Nordiska ulažu više milijardi dolara u preuzimanja manjih kompanija kako bi osigurale svoju poziciju na farmaceutskoj svetskoj sceni. Sagovornici Bloomberg Adrije ocenjuju da bi i Srbija, uz pametno ulaganje i jačanje saradnje između nauke i industrije, mogla da se pozicionira kao relevantan igrač na ovom rastućem tržištu.

 

Ovih dana jedna od glavnih tema u svetu farmacije je još jedna akvizicija Novartisa AG, koji kupuje biotehnološku kompaniju Avidity Biosciences Inc. u okviru sporazuma koji je vrednuje na 12 milijardi dolara. Ova akvizicija deo je talasa spajanja i preuzimanja u biotehnološkom sektoru, jer velike farmaceutske kompanije kupuju manje proizvođače lekova sa inovativnim tehnologijama kako bi povećale prihode dok stariji lekovi izlaze iz patentne zaštite.

Depositphotos

Avidity, inače, razvija eksperimentalne lekove za lečenje retkih bolesti, uključujući neuromišićnu bolest poznatu kao miotonična distrofija tipa 1. Novartis, koji se generalno posmatrano fokusira na lekove za srce, bubrege i metabolizam, imunologiju, neurologiju i onkologiju, traži pojačanje portfolija. Ova potencijalna transakcija bila bi druga za Novartis u protekla dva meseca – naime, švajcarski proizvođač lekova u septembru je pristao da kupi Tourmaline Bio Inc. u dogovoru vrednom oko 1,4 milijarde dolara.

Nije samo Novartis imao ovakvu ideju. I konkurentni farmaceutski gigant Novo Nordisk ponudio je 6,5 milijardi dolara za startap za lečenje gojaznosti Metsera, nastojeći da nadmaši dogovor koji je prethodno postigao Pfizer Inc. i tako konsoliduje svoju poziciju na tržištu lekova za mršavljenje. Ali je Pfizer tužio Novo Nordisk zbog ovog preuzimanja.

Naravno, u ovoj oblasti jasno je ko prednjači. Štaviše, od skoro je Kina pomerala granice testiranjem na životinjama kako bi pobedila u globalnoj biotehnološkoj trci. Samo u 2023. godini, kineska vlada je uložila tri milijarde dolara u biotehnologiju, a predviđa se da će prodaja ćelijskih i genskih terapija dostići dve milijarde dolara do 2033. godine, u odnosu na 300 miliona dolara prošle godine, piše Bloomberg. Na strani kineskih istraživača su vladini centri za uzgoj i istraživanje genetski modifikovanih životinja, kao i javnost koja uglavnom odobrava pomeranje granica testiranja na životinjama.

A interesantno je kako jedan najnoviji biotehnološki jednorog koristi veštačku inteligenciju. Naime, Enveda, biotehnološka firma, koristi AI za pretraživanje hiljada biljaka u potrazi za potencijalnim otkrićima u otkrivanju lekova. "Priroda sadrži potencijalne lekove za mnoge bolesti sveta, ali je predugo bila nedostupna naučnicima koji razvijaju lekove. Enveda menja status kvo pomoću platforme koja može analizirati bilo koji prirodni uzorak i odgovoriti na pitanja brže i jeftinije nego ikada do sada", navodi se na zvaničnom sajtu.

BIO4 Kampus, idejno rešenje, Vlada Srbije

Srbija planira da otvorio BIO4 kampusu, a jedna od delatnosti će biti i biotehnologija. Tačnije, jedan od fokusa je "korišćenje živih organizama i njihovih derivata za razvoj ili proizvodnju korisnih proizvoda i procesa". 

I Srbija ima svoju ponudu

Srbija je odskoro dobila i novu tačku oslonca za razvoj biotehnologije i inovacija – EIT Community Hub, koji je ovog utorka otvoren u beogradskoj Ložionici. Ovaj centar, kako je saopšteno, povezaće startape, istraživače, univerzitete, kompanije i institucije koje zajedno rade na stvaranju inovativnije i konkurentnije Srbije. Uz podršku Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT), hub će služiti kao most ka evropskim fondovima i programima posvećenim zelenoj tranziciji, digitalnoj transformaciji i održivom razvoju.

Milena Argirović, regionalna direktorka Takede, japanske korporacije posvećene biotehnologiji i digitalnim rešenjima u zdravstvu, za Bloomberg Adriju kaže da je značaj biotehnologije iz godine u godinu sve veći. "Biotehnologija poboljšava ljudsko zdravlje širom sveta, a s tim u vezi moramo imati u vidu da zdravstvo i biotehnologija predstavljaju visoko regulisan sistem."

"Poštujući sve te visoke norme, a pre svega etičke, biotehnologija je jedna od oblasti koja je u najvećoj ekspanziji i koja će doneti najveće poboljšanje čovečanstvu."

Inače, Takeda je u februaru 2023. potpisala sporazum sa Vladom Srbije za saradnju u oblasti dijagnostifikovanja retkih bolesti. Konkretno će ova kompanija biti jedna od prvih partnera kampusa Bio4.

Što se pozicije Srbije u ovoj disciplini tiče, Argilović smatra da je reč o sistemu koji je vrlo regulisan. "Ono što bi trebalo da nas rukovodi jeste to da ne treba polaziti od tehničkih rešenja, već od potreba krajnjih korisnika – a to su pacijenti. Ako imamo pacijente u fokusu svega što radimo, i ako polazimo od njihovih potreba, onda će svako rešenje ugledati svetlost dana."

S tim u vezi, kako kaže, u oblasti biotehnologije na svetskom planu ima dosta stvari odakle Srbija može da nauči, ali i budžeta odakle može da se finansira. "Ono što, s druge strane, nedostaje jesu prave ideje – ideje koje zaista dolaze od potrebe pacijenta da živi zdravije."

Da je zaista reč o disciplini koja postepeno poprima na značaju smatra i Oskar Marko direktor Instituta BioSensea u Novom Sadu. "Postoje vrlo velika istraživanja u domenu biotehnologije – tu spadaju i biomedicina i genetika, ali i poljoprivreda i ekologija."

"Ono što je problem kod biotehnologija jeste da su izuzetno skup sport. Potrebno je imati laboratorije koje su opremljene najsavremenijim mašinama, skenerima i senzorima. Nasuprot tome, potrebno je imati tržište za tako nešto, a pošto je Srbija dosta mala država, moramo da posmatramo kakva je situacija napolju."

Drugim rečima, kako kaže, potrebno je da Srbija bude dobro povezana sa inostranstvom – istraživačkim institucijama i velikim kompanijama.

"Iz tog razloga, iako je ovo dosta teška utakmica, mislim da i Srbija ima šansu. Institut BioSense jedna je od institucija koje su u trci u ovoj oblasti, samim tim što imamo ogroman broj naučnih projekata i saradnje sa ozbiljnim akterima, poput Nase."

On smatra da Srbija ima veliki potencijal kad je u pitanju biotehnologija, u koju može uključiti i lokalne talente i dijasporu.