Svaki treći startap u Srbiji razvija proizvod u oblasti primene veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), pokazalo je najnovije istraživanje, dok se cela planeta utrkuje u pogledu usvajanja AI-ja u svim industrijama i sektorima usluga.
Kako se precizira u nedavno objavljenom Startap skeneru Inicijative Digitalna Srbija, 36 odsto domaćih startap kompanija bavi se AI-jem. "Pored očekivanog fokusa na razvoj softvera i aplikacija, zapažamo značajnu orijentaciju ka AI-ju i mašinskom učenju, kao i bazama podataka/upravljanju velikim podacima. Ove oblasti predstavljaju ključne pokretače inovacija unutar ekosistema, reflektujući globalne trendove (engl. data is the new oil - podaci su nova nafta) i rastuće interesovanje za napredne tehnologije (posebno za AI)", navodi se u izveštaju.
Prema njihovim podacima, značajno interesovanje postoji i za razvoj hardvera (21,9 odsto), što ukazuje na povećanje broja inicijativa usmerenih na fizičke proizvode. Tehnološka usmerenost u domaćem startap ekosistemu odražava ukorenjen fokus na tehnološki napredak i inovacije.
Opširnije
Šta je ESOP i kako bi mogao da reši kadrovske probleme u startapovima
ESOP (engl. Employee Stock Ownership Plan) tek stidljivo ulazi u startap industriju u Adria regionu.
09.02.2024
Upoznajte AI startap za kloniranje glasova vredan 1,1 milijardu dolara
ElevenLabs je startap koji koristi softver za veštačku inteligenciju kako bi replikovao glasove na nekoliko desetina jezika.
31.01.2024
Srpski startapovi na koje treba obratiti pažnju u 2024.
Može li Srbija ove godine da dobije jednoroga? Poznavaoci prilika neretko kažu da smo daleko od ovog koraka, ali da on nije nužno merilo uspešnosti samog ekosistema.
25.01.2024
Menja se paradigma investiranja VC fondova
U 2023, zbog viših troškova finansiranja i makroambijenta, investitori su bili konzervativniji kada je u pitanju preuzimanje rizika.
04.01.2024
Međutim, to što se ide u korak sa svetskim tendencijama nije uvek dobra stvar, napominje direktor inicijative Digitalna Srbija Nebojša Bjelotomić.
"Naš ekosistem prati svetske trendove i rastuće interesovanje za napredne tehnologije, što najbolje vidimo u porastu interesovanja za razvoj inovacija u oblastima hrane, poljoprivrede, biotehnologija i medicinskih tehnologija, kao i razvoja proizvoda u oblastima primene AI-ja, kao i obrade i analitike podataka. Nažalost, globalni trendovi uključuju i teži pristup finansiranju, porast troškova kapitala, uz pomeranje fokusa za rane investicije, sa MVP (engl. minimum viable product - minimalno održiv proizvod, prim. aut.) razvojne faze na 'seed' fazu", ocenio je on.
Prema rečima AI arhitekte Mladena Jovanovića, nalazimo se u eri generativnog AI-ja, gde je generisanje sadržaja nadohvat ruke, bez obzira na to da li je u pitanju tekst, slika, video, ili programerski kod. "Ovakav tektonski pomak u svetu AI-ja nije bio još od 2012. kad su duboke neuronske mreže stupile na scenu i napravile ogroman proboj na polju kompjuterske vizije."
Direktor igre "Top Eleven" u Nordeusu Marko Jevtić rekao je da napredak AI-ja i mašinskog učenja otvara nove mogućnosti, koje u mnogim industrijama dovode do poremećaja.
"Umesto da gledamo na to kao pretnju, možemo da se pomirimo da će se to dešavati i da tražimo prilike. Prilike da poboljšamo naše proizvode i usluge ili prilike da kreiramo nove. Bilo da se radi o personalizaciji proizvoda i usluga ili korišćenju ovih tehnologija za optimizaciju nekih procesa, popularnost ChatGPT-ja navela je mnoge širom sveta da se zapitaju kako će budućnost izgledati. Tako da će tehnologija biti sigurno jedan od uzroka zbog kojih će doći do novih promena", zaključio je Jevtić.
Istraživanje je pokazalo da srpski inovacioni ekosistem nastavlja impresivan rast, sa preko 300 novih startapova u protekle dve godine. Ipak, neželjena posledica brzog rasta je smanjenje zrelosti ekosistema, što naglašava potrebu za unapređenjem postojećih i kreiranjem novih programa i organizacija podrške.
Na osnovu prikupljenih podataka, uočava se da velika većina startapova (92,5 odsto) koristi sopstvena sredstva za finansiranje.
Depositphotos
"Moglo bi se pretpostaviti da ovo ukazuje na sklonost osnivača prema samofinansiranju u ranoj fazi poslovanja. Međutim, u našem istraživanju, gotovo jednoj trećini startapa (29,4 odsto) ovo je bio jedini izvor finansiranja dosad, što jasno ukazuje na ograničen pristup kapitalu", ocenjuju istraživači.
Većina ispitanika kao najveće očekivanje od javnih politika vidi poreske podsticaje za ulaganja od strane poslovnih anđela i VC (engl. venture capital - rizični kapital) fondova, kao i povećanje transparentnosti i opcija za finansiranje.
Takođe, veliki deo startapova (70 procenata) još nije profitabilan.
Tako se ispostavilo da su tri najveća izazova za startapove u Srbiji pristup finansiranju, pridobijanje kupaca i zapošljavanje adekvatnog kadra, posebno u sektoru prodaje. Naime, na pitanje "Koje pozicije je najteže popuniti?", 44,3 odsto ispitanika je izabralo pozicije iz oblasti prodaje, 29,4 odsto iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, 20,4 odsto istraživanja i razvoja, 17,9 procenata marketinga, posle čega slede pozicije menadžmenta kod 14,4 odsto startapova.
"Najvažniji ciljevi startapova za 2024. jesu rast prodaje, razvoj proizvoda i rast broja korisnika. Činjenica da početkom 2024. preko 6.000 ljudi radi u domaćem startap ekosistemu, što je za 2.500 više nego pre dve godine, razlog je za optimizam svih aktera inovacionog ekosistema i uverenje da su znanje i inovacije pravi put za dalji razvoj Srbije", ocenjuje se u izveštaju i dodaje da domaće startap kompanije za 2024. planiraju više od 3.000 novih radnih mesta.
.webp){kind=icon}