Srpski startap ekosistem u proteklih nekoliko godina beleži eksponencijalni rast, ocenjuje se u ovogodišnjem izveštaju Inicijative "Digitalna Srbija" (DSI), Startap skeneru 2023. Njihova analiza je, naime, pokazala da je u 2022. zabeleženo više od 2.000 novozaposlenih u tom sektoru, te da je preko 3.000 novih radnih mesta planirano u ovoj godini.
Iz inicijative napominju da brzi rast ekosistema sa sobom donosi izazove izlaska na nova tržišta, pristupa izvorima finansiranja i adekvatnim kadrovima.
Kada se dobijeni rezultati uporede sa prošlogodišnjim, primećuje se dalja tendencija orijentacije ka povećanju prodaje, prikupljanju kapitala i zapošljavanju novih članova tima. Više od dve trećine startapova procenjuje da će njihov biznis u 2023. godini porasti za preko 50 odsto. To, kako ističu, potvrđuje njihov stav da su znanje i inovacije najveća prilika za Srbiju i da startap ekosistem može biti motor razvoja domaće privrede i ekonomije.
Opširnije
Bjelotomić: U srpskom IT-u ljudi nisu moneta za potkusurivanje
Prošle godine napravljeno oko 100-150 startapova, koji su sa onima koji su ranije poslovali kreirali oko 2.000 radnih mesta.
06.03.2023
Ulagači otkrili kako biraju startapove kojima će dati novac
Pitanje svih pitanja za startapove, kao i etablirane kompanije koje žele da rastu, jeste - kako doći do novca za razvoj.
28.02.2023
Startapovi postaju ulov
Ove godine očekuje se eksplozija u preuzimanju startapova.
20.02.2023
Suosnivač SC Venturesa: U Hrvatskoj kompanije zrelije nego u Srbiji
U prvoj godini svog trećeg fonda teškog 70 miliona evra, South Central Ventures uložio je pet miliona evra u četiri startapa.
04.01.2023
Srpskim startapovima skromnih 44 miliona evra, Tenderly dominira
Srbija se ne može pohvaliti visokim svotama u VC finansiranju startapova - drži 13. mesto među zemljama srednje i istočne Evrope.
15.11.2022
U nastavku prenosimo glavne zaključke analize (imati u vidu da su ispitanici imali mogućnost da označe više odgovora).
Osnivači startapova često iz netehničkih oblasti, svaki peti povratnik iz inostranstva
Ukoliko se pogledaju podaci o profilima osnivača startapova, vidi se da više od trećine startap kompanija (36 odsto) u osnivačkom timu ima barem jednu ženu. Većina (63 odsto) ima osnivače koji dolaze iz netehničkih oblasti. Svaki peti osnivač (21 procenat) povratnik je iz inostranstva.
Čak 81 procenat osnivača ima diplomu visokog obrazovanja (osnovne, master ili doktorske studije), a četiri petine njih navodi da je steklo znanje bitno za osnivanje i rad startapa kroz radno iskustvo.
Više od trećine ispitanika (38 odsto) pre trenutnog preduzetničkog poduhvata već su učestvovali u pokretanju barem jednog startapa, a svaki treći (33 odsto) ima prethodno iskustvo rada u nekom startapu.
Izlazak na tržište
Startap je, inače, dominantno (u 84 odsto slučajeva) timski poduhvat. Većina ovih kompanija (56 procenata) osnovana je između 2020. i 2022. godine, dodaje se u izveštaju.
Kako je publikacija pokazala, najveći broj ovih firmi se priprema za izlazak na tržište. Njih 22 odsto ima takozvani minimalni održivi proizvod (engl. minimum viable product - MVP), ali još nije na tržištu, dok 33 odsto ima prve korisnike i testira uspešnost proizvoda na tržištu (engl. product-market fit). Većina kompanija (65 odsto) još nije profitabilna.
Srpski startapovi proizvode češće plasiranju na tržište Evropske unije (u 45 odsto slučajeva), nego Sjedinjenih Američkih Država (31 procenat). Uz to, preko 60 odsto kompanija kao glavne ciljeve saradnje sa svetskim partnerima prepoznaje pristup novim tržistima i kupcima, kao i razvoj proizvoda ili usluga.
Podrška startapovima
Prema mišljenju ispitanika, tri najveća izazova za startapove su finansiranje, zapošljavanje i pridobijanje kupaca.
Osnivači su glavnu pomoć dobijali kroz neformalne socijalne mreže kao što su porodica, prijatelji i poznanici, ali i kroz neke formalne poput inkubatora i akceleratora.
Do sada su se startapovi dominantno finansirali iz sopstvenih sredstava (92 odsto slučajeva) i grantova (60 odsto).
Većina ispitanika (68 procenata) kao najveće očekivanje od javnih politika vidi poreska smanjenja i olakšice, zaključuje se u izveštaju.