Startapovi širom sveta muče se da privuku investitore i zadrže talentovane radnike. Nemačka daje poreske olakšice investitorima, ali i zaposlenima koji dobiju akcije firme u kojoj rade. ESOP (engl. Employee Stock Ownership Plan) tek stidljivo ulazi u startap industriju u Adria regionu.
Većina osnivača startapova širom sveta pred ponoć 2024. verovatno je pomislila „samo da se ne ponovi 2023. godina“. Kraj 2022. je, naime, dao nagoveštaj, a protekla godina zacementirala utisak da je širom sveta prekinut niz zlatnih dana u kojem su anđeli investitori sletali na rame svakoga ko ima iole formulisanu ideju za startap.
Skupo zaduživanje, teško dostupne investicije venture capital fondova, kao i problem sa pronalaskom i zadržavanjem kvalitetnih kadrova pogodili su sve. U problemu su se našli i startapovi iz reda takozvanih jednoroga, jer su fokusirani na rast po svaku cenu kako bi dostigli vrednost magične cifre od milijardu dolara, ali i oni iz reda zebri sa prioritetima poput održivosti, društvene odgovornosti, stvaranja zajednice pa tek onda profita.
Iako su zebre za razliku od jednoroga usmerene više na dugoročni rast nego na kratkoročni uspeh, u vremenu ekonomske nestabilnosti i jedni i drugi love anđele investitore, a pritom im noge klecaju. Kako zbog manjka novca, tako i zbog manjka talentovanih radnika. Zato bi jedina stvar koju bi od Deda Mraza ili Božić Bate zatražili pokretači startapova u Berlinu, Zagrebu, Beogradu ili Skoplju bila „više talentovanih radnika koji ne menjaju često poslove“.
I zaista borba kompanija za kvalitetnim kadrovima u IT struci, ali i za marketing i prodaju, postala je bespoštedna i izrazito važna, kako u najjačoj evropskoj ekonomiji, Nemačkoj, tako i širom Adria regiona. U toj borbi posebnu ulogu počelo je da ima uvođenje ESOP-a, to jest prakse da se zaposlenima daju vlasnički udeli u kompaniji kako bi ekonomski uspeh startapa postao i njihov lični finansijski interes.
Nemački zakon o finansiranju budućnosti
Od Nove godine u Nemačkoj je stupio na snagu čitav niz novina u startap industriji, među kojima su i poreske olakšice koje ESOP čine primamljivijim za zaposlene, Nemačku privlačnijom za venture fondove koji ulaze u rizične investicije u startapove gde očekuju veliki profit, ali uz veliki rizik.
Usvajanjem Zakona o finansiranju budućnosti, Nemačka je, između ostalog, zaposlenima u startapovima omogućila da dobiju udeo u kompaniji a da na to, kao što je dosad bio slučaj, ne plate porez na dohodak. Dosad je dobijanje akcija tretirano kao ogroman finansijski dobitak i samim tim debelo oporezivano, iako se uopšte nije znalo da li će taj novopečeni vlasnik akcija uopšte imati bilo kakavu finansijsku korist, jer nemali broj startapova propadne.
Osim toga, novi propisi prilagodili su evropskoj praksi i pitanje poreza na promet na rad venture capital fondova, koji su dosad u Nemačkoj morali da plate 19 odsto poreza.
„To čini venture kapital iz Nemačke u međunarodnoj konkurenciji atraktivnijim kod investitora, jer je proizvod jeftiniji. Između ostalog, ranije oporezivanja je dovelo do toga da se mnogi fondovi nalaze u Luksemburgu. I zato postoji nada da će ova promena rezultirati većim ulaganjem venture kapitala u Nemačku“, kaže za Bloomberg Businessweek Adria Christoph Stresing, direktor Udruženja startapova u Nemačkoj, koje je jedno od zaslužnih za kreiranje ovih zakonskih promena.
Ističe da su dve stvari najvažnije za uspeh svakog startapa: kapital i talenat zaposlenih.
„Iz naših studija i izveštaja vidimo da su postojeći nedostatak kvalifikovanih radnika i izazovi u privlačenju talenata najveća kočnica rasta startapova“, ističe on i dodaje da u početku startapovi nisu u mogućnosti da isplaćuju plate koje su uporedive sa velikim korporacijama u industriji te da je zbog toga učešće zaposlenih u vlasništvu zaista interesantno, „jer omogućava zaposlenima da direktno učestvuju u ekonomskom uspehu kompanije“.
U SAD i drugim zemljama u kojim je ESOP mnogo više etabliran, on predstavlja često veoma odlučujući faktor u privlačenju vrhunskih talenata.
„I zato je toliko važno da imamo međunarodno konkurentne okvira za učešće zaposlenih u vlasništvu. Sve u svemu, cilj je da Nemačka postane magnet za kvalifikovane radnike iz EU“, ističe Stresing.
Slovenačke vlasti očekuju „startap bum“
U Adria regionu najdalje u uvođenju ESOP-a i širenju startap industrije su otišle Slovenija i Hrvatska. Pre četiri godine slovenački Institut za ekonomsku demokratiju je pokrenuo projekat sloESOP kao jedinstvenu slovenačku varijantu evropskog modela ESOP-a, a krajem prošle godine vlada je izašla sa predlogom dva zakona koji regulišu nagrađivanje zaposlenih. Jedan tako što problem prenošenja akcija u ESOP-u reguliše omogućavanjem zaposlenom da prilikom odlaska iz firme proda akcije kolegama, a drugi se tiče opcionog nagrađivanja zaposlenih.
Međutim, na nedavno održanom Slovenačkom VC forumu moglo se čuti od Boruta Čeha iz kompanije Labena Ventures da ako država ne bude uspešna u merama za privlačenja talenata, u Sloveniji neće biti novih jednoroga. Ovaj predstavnik fonda specijalizovanog za investiranje u biotehnološke kompanije istakao je da velike farmaceutske kompanije trenutno u Sloveniji ulažu nekoliko stotina miliona do milijardu evra u velike projekte, što je jedinstvena prilika da Slovenija postane biotehnološki centar.
S druge strane, Matevž Frangež, državni sekretar u Ministarstvu privrede Slovenije, najavio je slovenački „startap bum“. Prema njegovim rečima, uskoro će biti usvojen novi zakon o podeli dobiti, poreska reforma kako bi se rasteretili radnici i novi sistem privlačenja talenata iz celog sveta. Kako kaže Frangež, do 2030. godine startapovi će dostići do toga da prave 100.000 evra po zaposlenom.
I dok je Frangež uveravao da aktuelna vlast ima sluha za startap sektor, Matej Rus sa mariborskog Ekonomskog fakulteta i inkubatora Start:up Slovenia ukazao je da je Slovenija sa 238 startapova na milion stanovnika ispod proseka EU i daleko ispod Estonije, koja je šampion među članicama EU sa više od hiljadu startapova na milion stanovnika.
Rus ističe da je i po obimu uloženog kapitala po stanovniku, Slovenija pri evropskom dnu sa skromnim 41 evrom po stanovniku, za razliku od Hrvatske koja ima 133 evra po stanovniku.
ESOP se stidljivo širi regionom
I dok u Nemačkoj i Sloveniji vlade nastoje da poboljšaju atraktivnost ESOP-a za zaposlene i poslodavce, u najvećem delu Adria regiona ESOP se tek stidljivo širi. U Srbiji je izmenom zakona i donošenjem novih propisa u 2019. i 2020. godine omogućeno davanje vlasničkog udela kompanije njenim zaposlenima tako što je ceo proces podeljen u dve faze.
Najpre vlasnici besteretno prenose deo svog udela na društvo, koje postaje vlasnik „rezervisanog sopstvenog udela“ (RSU), što se registruje u Agenciji za privredne registre. Na osnovu RSU se izdaje finansijski instrument, to jest pravo na sticanje udela (PSU). Kada zaposleni stekne taj finansijski instrument, on ne može da ga proda, založi ili pokloni sve dok ne prođu uslovi i vreme za sticanje udela, koji se propisuju na početku. Ukratko, ukoliko zaposleni želi da jednog dana ima finansijsku korist od ovog udela, mora da i dalje radi u toj firmi i suštinski mu je u interesu da startap opstane i postane uspešan.
Uvidom u Centralni registar za hartije od vrednosti u Srbiji trenutno je ovakav vid finansijskih instrumenata aktivan tek u 16 kompanija, što je na sličnom nivou kao godinu i po ranije .
Poslovni konsultant i osnivač firme Solvion Vladimir Veličković u razgovoru za Bloomberg Businessweek Adria ističe da iz njegovog iskustva postoje dva pristupa po pitanju uvođenja ESOP-a u startapove u Srbiji i širom Adria regiona. I ta podela je zapravo generacijska.
„Stariji osnivači i starije generacije deklarativno kažu da bi rado pristali na podelu vlasništva, ali se u praksi to retko dešava. Starije generacije, posebno ako su inženjerske struke, imaju problem ’prepuštanja’, to jest uvođenja suosnivača i bitnih biznis funkcija kao što su marketing, prodaja i finansije, potom uvođenja biznis savetnika, ili sve to grade uz brojčano ili stručno nedovoljan tim. Nije isključeno da se startapovi prave u rodbinskim i kumovskim odnosima, što nije postavka koja odgovara investitorima iz više razloga“, ističe Veličković i dodaje da je kod mlađih relativno drugačija priča. „Mlađi inovatori i osnivači odmah u startu prave firmu koja ima dva, tri, četiri suosnivača i oni po pravilu pokrivaju različite pozicije – tehničke, biznis, finansijske. Spremni su da odmah uvedu savetnike, da potraže pomoć inkubatora, da se trude da pripreme dokumentaciju za konkurse i fondove“.
Mlađi osnivači su, dodaje Veličković, otvoreniji i za raspodelu udela i za zaposlene, gde takođe ima više funkcionalnih modela.
Iz Centralnog registra za hartije od vrednosti jasno je da je svojevrstan lider u uvođenju ESOP-a u Srbiji – Saša Popović, jedan od osnivača i generalni direktor kompanije Vega IT. Od izmena zakona do danas u Centralnom registru je zabeleženo devet različitih kompanija iz Vega IT grupacije koje su emitovale akcije za svoje zaposlene.
„Odluka je pala kroz priču sa postojećim partnerima - u tom momentu nas je bila trojica u kompaniji. O tome smo razgovarali i pre nego što je izmena zakona usvojena, pratili smo šta se dešava, videli da država radi na takvim promenama regulative i to nam se dopalo“, rekao je svojevremeno za Bloomberg Adria Popović, ističući da su još pre deset godina jednom kolegi direktno dali pet odsto udela u firmi. „Tada nismo imali mehanizam koji trenutno postoji, sada bi direktno davanje udela bilo dosta komplikovanije i rizičnije, tako da je sjajno što postoji i takav model.“
Prema rečima Popovića, oni su već posle godinu i po videli ozbiljne efekte podela opcionih udela kolegama, jer su u tom periodu uspeli da ostvare „rast u kompaniji od 300 odsto, tu mislim i na prihode i na broj zaposlenih“.
S druge strane, Veličković ukazuje i na mogućnost uvođenja jednog od naprednijih modela ESOP-a oko kojeg je pre neku godinu postojao svojevrsni hajp u startap zajednici.
„U pitanju je izdavanje i raspodela tokena firme, zasnovanih na blokčejnu, koji će jednim delom biti korišćeni za eksterno finansiranje, a drugim delom za podelu koosnivačima, menadžerima, zaposlenima i developerima“, objašnjava ovaj konsultant.
Da bi ESOP mogao uskoro da postane obavezan put ka ojačavanju stratapova širom Adria regiona, svedoči i to da pojedini venture kapital fondovi i anđeli investitori kompanije u koje žele da investiraju uslovljavaju time da su svoje zaposlene nagradili kroz ESOP i samim tim „vezali“ za uspeh startapa. Možda bi jednorozi i zebre mogli da primete da im „anđeli“ već sede u kancelariji.
„Siva mrlja“ za svetski venture kapital
Startapovi u zemljama Adria regiona, koje su van EU, i dalje otežano pristupaju međunarodnim investitorima, a prema iskustvu Veličkovića samo u poslednjih nekoliko godina u radu sa više od 40 firmi baš na skaliranju i odnosu sa investitorima, dve su najveće prepreke.
„Prva je nedovoljno razumevanje osnivača šta investitori traže. Oni govore dva ’različita’ jezika jer osnivači fokus stavljaju na sam proizvod, dok investitori traže brojke, potencijal tržišta, rasta i zarade. Druga je ta što je Srbija i dalje ’siva mrlja’ na mapi, odnosno postoji određeni otklon internacionalnog venture kapitala za ideje, inovacije i kompanije koje dolaze sa ovih prostora“, kaže Veličković i dodaje da poslednja prepreka uglavnom rešava na način da startap čim počne da prihoduje, seli svoje sedište ili otvara predstavništvo u Velikoj Britaniji, EU ili USA da na taj način bude dopadljiviji krupnom kapitalu sa Zapada.
.webp){kind=icon}
