Kriptovalute, inflacija, obveznice - vaš vodič za investicije u godini rizika

U ovoj godini se već desilo mnogo toga. Celokupni narativ u vezi sa veštačkom inteligencijom (AI) koji je pokretao američko tržište akcija, doveden je u pitanje. Nije sasvim jasno kako će administracija u drugom mandatu Donalda Trumpa uticati na finansije prosečnih Amerikanaca i da li će inflacija ponovo početi da raste i utiče na akcije, obveznice i naše novčanike. Kako bismo vam pomogli da se snađete u ovim neizvesnim vremenima, zatražili smo mišljenje stručnjaka za investicije o važnim pitanjima s kojima se investitori suočavaju u godini koja bi, i pored brojnih rizika, uz odgovarajuće strategije mogla doneti i dobitke.  

Koja je verovatnoća da će indeks S&P 500 znatno pasti ove godine i kako da se pripremim za to?  

S&P 500 je ostvario rast od više od 20 odsto tokom dve uzastopne godine, što se od 1871. godine desilo samo 10 puta, kaže Michael Cembalest, koji je u investicionoj firmi za upravljanje imovinom J.P. Morgan Asset Management odgovoran za tržišne i investicione strategije. Iako očekuje da će tržište akcija završiti godinu sa višim vrednostima, Cembalest kaže da bi to tržište moglo da padne i za 15 odsto tokom godine što, kako primećuje, nije neuobičajeno. Indeks je pao za 10 odsto i više tokom 60 od 100 proteklih godina. 

Ako se ima u vidu da se očekuje kolebanje tržišta, bolje je planirati ulaganja na osnovu toga kada će vam biti potreban vaš novac. Posle svakog pada sledi rast tako da, ako pričekate nekoliko godina pre nego što unovčite ulaganja, verovatno će sve biti u redu. Takođe, dobro razmislite o diverzifikaciji ulaganja. Investiranje isključivo u S&P 500 neće biti dovoljno pošto top 10 akcija, uglavnom tehnoloških kompanija, čine dve petine tržišne vrednosti indeksa u odnosu na tek nešto više od četvrtine, koliki je bio njihov udeo u 2000. godini. 

Ulaganja možete raspodeliti tako što ćete uložiti u fond kojim se trguje na berzi (ETF), a koji prati verziju ovog indeksa u kojoj svaka kompanija ima isti udeo u ukupnoj tržišnoj vrednosti indeksa, odnosno oko 0,2 odsto, kaže Ben Inker, jedan od rukovodilaca za alokaciju imovine u kompaniji za upravljanje imovinom GMO LLC. "Na duži rok, to je bio dobar način da izbegnete da vas ponese neki aktuelni trend", kaže on. 

Nadine Redlich za Bloomberg Businessweek

 

Da li tradicionalni portfelj 60-40 i dalje ima smisla? 

Finansijski planeri su dugo preporučivali da se 60 odsto novca uloži u akcije, a 40 odsto u obveznice, što je decenijama donosilo pristojan povrat uz mnogo manje rizika nego da se ulagalo samo u akcije. Međutim, logika koja stoji iza toga - da će obveznice rasti dok akcije padaju i obrnuto, izgubila je smisao 2022. godine. Zbog naglog rasta inflacije Federalne rezerve SAD su znatno povisile kamatne stope pa su i akcije i obveznice pretrpele velike gubitke. U poslednje vreme američke akcije i obveznice su se kretale približno u istom smeru. 

Sve više investicionih menadžera zagovara da se deo miksa 60-40 uloži u takozvanu alternativnu imovinu - privatne hartije od vrednosti koje se ne kreću isto kao akcije i obveznice kojima se trguje na berzi. Ako ih uvrstite u svoj portfelj, to može doneti nove rizike, ali bi takođe moglo da poveća povrat na duži rok. Kompanije sada duže čekaju da izađu na berzu, što znači da investitori na berzama propuštaju više većih povrata koji su ostvareni u prvim godinama kompanije, kaže Sinead Colton Grant, direktorka za investicije u kompaniji BNY Wealth. "Ako nemate privatni kapital i rizični kapi propustićete priliku", kaže ona. Da biste ostvarili iste performanse kao portfelj 60-40 krajem devedesetih godina, trebalo bi da četvrtinu vaših ulaganja čini privatna imovina, smatra ona. 

Ne veruju svi u tu ideju. Uključivanje ulaganja u privatnu imovinu u miks 60-40 "usložnjava stvari, povlači za sobom naknade, a način na koji se procenjuje vrednost još je nejasan", kaže Jason Kephart, direktor za rangiranje različitih vrsta imovine u finansijskoj kompaniji Morningstar Inc. Dobra strana pristupa 60-40 jeste, kako tvrdi, to što je jednostavan, zbog čega je investitorima lakše da razumeju svoj portfelj i drže ga se na duže staze.  

Da li su američke državne hartije od vrednosti dobar izbor ako želim da izbegnem rizik? Da li ćemo videti povratak takozvanih investitora osvetnika na tržištu državnih obveznica? 

Takozvani "obveznički osvetnici" su veliki investitori koji zahtevaju više prinose na državne obveznice jer smatraju da vlada prekomerno troši (reč je o investitorima na tržištu državnih obveznica koji prodaju obveznice kada smatraju da vlada previše troši ili da deficit izmiče kontroli. Cene obveznica posle prodaje padaju, a prinosi rastu, što povećava troškove zaduživanja za državu. Tako "obveznički osvetnici" prisiljavaju vlasti da budu fiskalno odgovornije, prim. prev.). Iako planovi nove administracije u vezi sa javnom potrošnjom još nisu poznati, postoji bojazan da će budžetski deficit SAD povećati u narednim godinama, što bi moglo da za posledicu ima više prinose. 

Prinos na desetogodišnje obveznice iznosi oko 4,6 odsto, što je blizu rekordnog nivoa u poslednjih 18 godina. Dakle, da li bi investitori trebalo da iskoriste ovu priliku? Donedavno, Leslie Falconio, šefica strategije za oporezive hartija od vrednosti sa fiksnim prihodom u UBS Global Wealth Management (odeljenje švajcarske banke UBS za upravljanje imovinom, prim. prev.),  govorila je da ta kompanija daje prednost kupovini petogodišnjih američkih državnih obveznica kako bi osigurala stabilan prinos u datom periodu. Međutim, pošto UBS očekuje da će ekonomski rast i dalje biti iznad dugoročne stope rasta, ali da će biti usporen i da će inflacija biti niža, kupovina desetogodišnjih američkih državnih obveznica deluje privlačno pošto se prinos približava stopi od 4,8 do pet odsto, kaže ona. Što se tiče tridesetogodišnjih državnih obveznica, "ne smatramo da je rizik u odnosu na potencijalni prinos opravdan pri trenutnim nivoima, s obzirom na volatilnost i neizvesnosti u pogledu politike", dodaje ona. 

Razumljivo, stopa od 4,6 odsto možda ne izgleda toliko privlačno nekome ko ima štedni račun s visokim kamatnim stopama ili jednogodišnji sertifikat o depozitu (CD, deponent polaže novac u banku na utvrđen period sa fiksnom kamatom, prim. prev.), koji može donositi slične prinose. Međutim, kamate na štedne račune se mogu promeniti bilo kada. A šta je sa CD? Posle godinu dana, kada dođe vreme reoročenja, nema garancija da ćete oročiti sredstva pod istima uslovima. 

Kako da zaštitim svoj novac od rasta cena? 

Predsednik Trump je obećao da će pobediti inflaciju, ali istovremeno insistira na uvođenju viših carina i smanjenju poreza, što bi moglo podstaći inflaciju. Za investitore koji su u dvadesetim i tridesetim godinama, rast cena možda neće biti toliko važan za njihov portfelj pošto bi trebalo da zarade prate rast cena, a vrednost akcija tradicionalno raste brže od inflacije, kaže savetnica za planiranje portfelja u Morningstaru Amy Arnott. "Akcije su jedna od najboljih zaštita od inflacije na duži rok", kaže ona. 

Nadine Redlich za Bloomberg Businessweek

 

Ljudi koji žele da odu u penziju u narednoj deceniji mogli bi da razmisle o ulaganju u osnovne sirovine kako bi se zaštitili od inflacije, kaže Arnott. Fondovi sa diverzifikovanim ulaganjima u sirovine mogu obuhvati naftu, gas, bakar, zlato, srebro, pšenicu i soju. Malo takvih fondova je ostvarilo dobre rezultate, pa ako se opredelite za neki od njih, Arnott savetuje da te investicije procenite na osnovu povrata u odnosu na preuzeti rizik, umesto da se usredsredite na apsolutne performanse.  

Penzionerima i onima koji planiraju da uskoro prestanu da rade (oni kojima plata neće biti usklađena sa inflacijom), Arnott predlaže ulaganje u državne obveznice zaštićene od inflacije (TIPS) koje su vezane za indeks potrošačkih cena. Arnott preporučuje da se ulaže u petogodišnje i desetogodišnje TIPS pre nego u tridesetogodišnje. Ona kaže da su tridesetogodišnje obveznice suviše rizične za one koji ne planiraju da ih drže do dospeća.   

Da li da dodam kriptovalute u svoj portfelj?  

Sa dolaskom na vlast predsednika koji lansira mim-koine i ministrom finansija Scottom Bessentom, koji je objavio da ima udeo u kripto-fondu (iz koga se zatim povukao), digitalne valute postaju sve više deo glavnih finansijskih tokova. Investitori sada mogu da kupuju preko ETF kriptovalute na tradicionalnim berzama (bez potrebe za digitalnim novčanikom, prim. prev.). U fond iShares Bitcoin Trust (IBIT), koji postoji godinu dana, slile su se desetine milijardi dolara, zbog čega je cena bitcoina skočila za gotovo 60 odsto za šest nedelja od dana izbora u SAD, 5. novembra 2024. 

Međutim, perspektive kriptovaluta na duže staze su i dalje vrlo nejasne; bitcoinu je, nedavno, opala vrednost. Pojedini savetnici preporučuju investitorima koji žele da dodaju kriptovalute u svoj portfelj da taj udeo bude ispod pet odsto i čak niži u slučaju da planiraju odlazak u penziju. Matt Maley, glavni strateški planer za tržišta u investicionoj firmi Miller Tabak + Co, kaže da bi mlađi ljudi mogli da imaju veći udeo kriptovaluta u svoj portfelju samo ako su uz to uložili u stabilne, pouzdane kompanije sa zdravim finansijama. "Ne želite da imate 10 odsto u bitcoinu i 90 odsto u akcijama tehnoloških kompanija."

Da li je balon veštačke inteligencije upravo pukao? 

Snažan rast cena akcija povezanih sa veštačkom inteligencijom (AI) pretrpeo je udarac u januaru kada je lansiranje četbota kineskog startapa DeepSeek nateralo investitore da porazmisle o osnovnim pretpostavkama. DeepSeek je, umesto da uloži milijarde dolara, kojima, kako tvrdi, nema pristup, u najnaprednije poluprovodnike, iskoristio jeftinije čipove kako bi razvio model koji po određenim pokazateljima može da parira modelima američkih lidera u domenu AI-ja. Akcije Nvidia Corp, kompanije koja je do sada dominirala na polju naprednih AI čipova, pale su 17 odsto 27. januara, izgubivši 589 milijardi dolara na tržišnoj vrednosti, što je najveći pad vrednosti jedne akcije tokom jednog dana u istoriji američkog tržišta akcija. 

To što za AI nisu potrebni skupi čipovi otvara važna pitanja u vezi sa procenom vrednosti Nvidije i drugih velikih američkih AI kompanija koje kupuju njene proizvode u velikim količinama. Analitičari su zaokupljeni proučavanjem DeepSeekovog modela kako bi proverili tvrdnje kineske kompanije i utvrdili da li je ekspanzija AI-ja u SAD dosegla vrhunac. Jasno je da je Kina više napredovala u tehnologijama nego što se mislilo. Pojedini investicioni menadžeri vide nešto pozitivno u svemu tome sa DeepSeekom u smislu većeg uticaja AI-ja ako bi više kompanija i potrošača moglo da priušte tu tehnologiju. Međutim, zbog precenjenih vrednosti akcija vodećih tehnoloških kompanija, pojedini menadžeri su obazrivi kada je reč o novim ulaganjima u njihove akcije i radije ulažu u potcenjene delove američkog tržišta poput zdravstvene nege i osnovnih proizvoda, ili tragaju za boljim investicionim prilikama u inostranstvu. 

Koliko bi klimatske promene mogle da utiču na moj penzioni plan? 

Ukratko: mnogo. Za veliku većinu penzionera najvredniji kapital predstavljaju njihovi domovi, posebno ako u njima žive dugo i ako su otplatili stambeni kredit. Potpuno vlasništvo nad domom može doprineti većoj finansijskoj sigurnosti, jer onaj ko poseduje nekretninu ne mora da brine da li će krije rasti. Međutim, ova logika sada nema toliko smisla zbog sve češćih ekstremnih vremenskih prilika koje poskupljuju stambeno osiguranje. 

Prosečne premije za osiguranje nekretnina skočile su u periodu 2020-2023,  ostvarivši realan rast od 13 odsto, pokazuje istraživanje kojim je obuhvaćeno 47 miliona domaćinstava. Međutim, mnoge velike osiguravajuće kuće ne izdaju više polise osiguranja vlasnicima kuća i stanova ili nude ograničeno pokriće u visokorizičnim oblastima, posebno u priobalnim, sunčanim delovima u kojima Amerikanci provode starost. Na primer, u 2021. godini u Kaliforniji oko 13 odsto polisa dobrovoljnog osiguranja kuća i stanova i osiguranja od požara nije obnovljeno. 

Sve veći broj starijih ljudi koji nemaju mnogo para smatra da nemaju drugi izbor nego da odustanu od osiguranja. Od 2019. godine udeo Amerikanaca koji nisu osigurali nekretninu više se nego udvostručio na 12 odsto, podaci su Instituta za informacije o osiguranju (III). "To stavlja penzionere u težak položaj", kaže Daryl Fairweather, glavni ekonomista u agenciji za nekretnine Redfin Corp. "Oni ili moraju da prihvate visoke mesečne troškove koji bi mogli dosta da se povećaju, ili da odustanu od toga i uštede novac, ali uz rizik da ostanu bez svojih domova."  

Nadine Redlich za Bloomberg Businessweek

 

Da li će nekretnina uskoro ponovo biti povoljne?  

Mnogi kupci ne mogu da priušte nekretnine s obzirom na to da je kamatna stopa na 30-godišnji fiksni hipotekarni kredit oko sedam odsto. Vlasnike nekretnina koji su ranije uzeli zajmove s kamatom od tri ili četiri odsto, ne zanima mnogo prodaja ako to znači uzimanje novog kredita po sadašnjim uslovima. Nije mnogo verovatno da će se kamata na stambeni kredit  uskoro vratiti na šest odsto pošto Trumpova administracija sprovodi politike koje bi mogle podstaći inflaciju, kaže Mark Zandi, glavni ekonomista u kompaniji za ekonomske analize i procenu rizika Moody’s Analytics. 

Broj dostupnih jeftinijih nekretnina koje koštaju manje od 400.000 dolara iznosi samo jedan odsto, što je blizu istorijskog minimuma. To znači da će cene i dalje biti visoke i kada je reč o porodičnim kućama i kada je reč o iznajmljivanju, kaže Zandi. Ne treba očekivati da će izgradnja novih stambenih jedinica ići u korak sa potražnjom jer imigranti (da, isti oni kojima preti deportacija tokom Trumpovog drugog mandata) čine gotovo trećinu građevinskih radnika, a oko polovina njih je bez papira. "Nekretnine će definitivno ostati nepristupačne i ove godine i u skorijoj budućnosti", kaže Zandi. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar