Zašto srpski IT (i dalje) otpušta?

Sudeći po dosadašnjim dešavanjima, ova godina za IT sektor u Srbiji biće još jedna u kojoj industrija prolazi kroz faze prilagođavanja koje su počele posle perioda pandemijskog zapošljavanja. I dok su masovna otpuštanja tokom 2022. i 2023. delovala kao jednokratna korekcija tržišta, trenutno restrukturiranje ove grane privrede teško da se može ograničiti na jedan uzrok ili jasno definisan period.

Od početka godine bila su barem četiri slučaja obimnijih otpuštanja - kompanije Lottomatica, Zendesk, Playstudios i Levi9 ukupno su srezale više stotina radnih mesta. U načelu, IT firme se, posle početnog hlađenja tržišta od pandemijskog procvata, sada istovremeno suočavaju sa pritiskom na profitabilnost, promenama u svetskim IT lancima, rastućim troškovima rada u Srbiji i ubrzanom primenom veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI).

Kada je servisna softverska kompanija Levi9 (sa sedištem u Novom Sadu i kancelarijama u Beogradu i Zrenjaninu) saopštila da zatvara ogranak u Zrenjaninu i smanjuje broj pozicija na druge dve lokacije u zemlji, tehnološki napredak - uključujući AI - naveden je kao ključan razlog.

"Organizacione promene koje sprovodimo deo su šire transformacije našeg poslovanja, uslovljene brzim razvojem tehnologije i promenama u IT industriji. AI i automatizacija već neko vreme menjaju način na koji se razvijaju i isporučuju tehnološka rešenja, a u poslednjem periodu taj proces je dodatno ubrzan. Trenutno se na tržištu dešava ogromna transformacija, na koju se svi učesnici u industriji prilagođavaju. Kao kompanija koja posluje na globalnom tržištu, te promene pažljivo pratimo i prilagođavamo im se kako bismo ostali konkurentni i usklađeni sa novim zahtevima tržišta", naveli su za Bloomberg Adriju, ne precizirajući koliko je tačno ljudi ta holandska firma otpustila u Srbiji. Prema poslednjim zvaničnim podacima, u 2024. su ukupno zapošljavali preko 650 radnika.

Iz kompanije naglašavaju da te promene nisu odraz individualnog učinka zaposlenih. "Naprotiv, reč je o kolegama koji su svojim znanjem, radom i doprinosom ostavili važan trag u kompaniji, na čemu smo im neizmerno zahvalni."

Depositphotos

Prethodno je objavljeno da američka gejming kompanija Playstudios, vlasnik ekskluzivne licence za mobilne verzije popularnog Tetrisa, zatvara svoj ogranak u Beogradu, koji je ujedno bio njen jedini studio u Evropi i najveći R&D (engl. research and development - istraživanje i razvoj) centar, a u kom su domaći stručnjaci, između ostalog, radili upravo i na pomenutoj igri, staroj preko četiri decenije.

Potez je predstavljen kao deo širih napora firme da optimizuje svoje finansije, a Playstudios nije odgovorio na pisani zahtev Bloomberg Adrije za komentar o ovoj temi. Prema podacima za 2025, njihova beogradska podružnica imala je manje od 60 zaposlenih - značajno manje nego u 2024, kada ih je bilo preko 170.

Za Zendesk, koji je u Srbiju ušao 2023. kupovinom novosadskog startapa Tymeshift, takođe se saznalo da zatvara ovdašnji ogranak, u kom je bilo oko 60 zaposlenih. Iz Zendeska nisu odgovorili na pitanje koji je bio tačan razlog za ovaj potez, već su samo podsetili da su 24. marta objavili reorganizaciju poslovnih jedinica koja je, kako kažu, "dovela do manjeg obima otpuštanja".

"Zendesk redovno procenjuje svoja ulaganja u kadrove i resurse kako bi poslovanje moglo da nastavi da isporučuje maksimalnu vrednost za klijente i da menja način na koji ljudi koriste servisna rešenja zasnovana na AI-ju. U skladu s tim, uvodimo ove promene kako bismo obezbedili pravilnu raspodelu resursa usklađenu sa najvišim prioritetima", naveli su.

Konačno, Lottomatica je otpustila 348 zaposlenih u svojoj srpskoj podružnici PWO, a iz matične firme su izjavili da su iz strateških razloga odlučili da sprovede "dublju integraciju PWO-a", sa ciljem da obezbede "potpunu internalizaciju određenih strateških aktivnosti u okviru korporativnih funkcija sedišta".

"Kompanija je posvetila i nastaviće da posvećuje značajnu pažnju zaposlenima obuhvaćenim ovom merom, uključujući primenu otpremnina koje su znatno i dosledno iznad zakonskih zahteva, i obezbeđuje uslugu podrške pri zapošljavanju preko domaćih i međunarodnih pružalaca usluga, kako bi se olakšao prelazak na nova radna mesta", rekli su u Lottomatici.

Preduzeća nisu komentarisala o potencijalnim širim posledicama po srpski IT sektor usled oslanjanja na AI i automatizaciju, dok među poznavaocima prilika u svetskom IT-ju jača uverenje da talas otkaza nema direktne veze sa napretkom AI-ja, već da se on koristi kao izgovor da se daju otkazi.

"Ne bih rekao da postoji jedan razlog koji objašnjava trenutna otpuštanja. Nije ozbiljno tvrditi da je za sve kriv AI, ali nije dovoljno reći ni da je u pitanju samo posledica prezapošljavanja tokom pandemije. Realnije je da se preklopilo više faktora: korekcija nakon perioda brzog rasta, pritisak na profitne margine, rast cene rada u Srbiji, oprez globalnih kompanija i, u nekim slučajevima, AI kao zgodan izgovor za kadrovske rezove koji bi se možda svakako dogodili.
Svaka kompanija ima svoju internu situaciju, klijente, projekte i strukturu troškova, pa ne bih generalizovao. Teško je poverovati da su firme u kratkom periodu otpuštale isključivo zbog veštačke inteligencije. Mnogo je verovatnije da je AI samo jedan deo šire slike", kaže Slobodan Draksimović, izvršni direktor WAIM-a, kompanije za digitalni marketing zasnovan na AI-ju.

Dodaje da je malo verovatno da je neka određena profesija automatski ugrožena samo zbog AI-ja, koji je moćan alat, ali i dalje - alat. Svakako da tehnologija predstavlja veću pretnju po pozicije koje se svode na rutinske, ponavljajuće zadatke bez jasne dodatne vrednosti, ali s druge strane, "ljudi koji razumeju arhitekturu sistema, proizvod, biznis logiku, klijente i primenu AI-ja, biće sve vredniji", ocenjuje sagovornik Bloomberg Adrije.

Slobodan Draksimović | Foto: iFX EXPO

"Moj najveći strah nije da će AI zameniti ljude preko noći, već da će deo menadžmenta preceniti njegove trenutne mogućnosti. Ako kompanije počnu da veruju da ozbiljne timove mogu zameniti samo alatima, verujem da će nam se u nekom trenutku dogoditi isto što i sa internetom u ovoj fazi razvoja i da će AI mehur u jednom trenutku pući i povući sve koji prave ovako ishitrene poteze", navodi Draksimović.

Na pitanje kakve su šanse da ova godina bude obeležena novim talasom otpuštanja/zatvaranja kancelarija u srpskom IT-ju i koliki bi mogao biti obim tih otpuštanja, on napominje da bi bilo neodgovorno iznositi precizne prognoze, naročito u trenutku kada smo u kratkom periodu videli da je nekoliko kompanija otpustilo značajan broj zaposlenih u Srbiji.

"Svaka od tih kompanija, naravno, ima svoje zvanične razloge i poslovna obrazloženja, ali širi trend je prilično jasan. Velike međunarodne kompanije se pre svega vode profitnom marginom, optimizacijom troškova i procenom isplativosti određenog tržišta. Srbija je prethodnih godina izgradila reputaciju kvalitetnog IT tržišta, ali je upravo zbog toga postala i znatno skuplja nego ranije. Za deo stranih kompanija, posebno onih koje posmatraju razvojne centre isključivo kroz cenu rada, to otvara pitanje premeštanja poslova na jeftinija tržišta, poput Indije, Pakistana ili pojedinih afričkih zemalja. Zato mislim da postoji razlog za oprez", pojašnjava.

S tim u vezi, Draksimović procenjuje da srpski IT sektor i dalje ima ozbiljan kvalitet, znanje i inženjersku kulturu koja se ne može lako zameniti samo nižom cenom rada, ali da kompanije koje su u Srbiju dolazile prvenstveno zbog autsorsinga i povoljnijeg odnosa cene i kvaliteta, sada mnogo pažljivije preispituju svoje troškove.

"Dodatni faktor je i AI. Deo menadžmenta u velikim kompanijama trenutno precenjuje sposobnost AI alata da u potpunosti zamene ljude u razvojnim, kreativnim i operativnim procesima. Iz mog iskustva, to nije realna slika. AI može značajno da poveća produktivnost, ubrza određene procese i smanji potrebu za pojedinim rutinskim zadacima, ali ne može u potpunosti da zameni ljude. Dakle, moje mišljenje je da postoji realan rizik od dodatnih otpuštanja u ovoj godini, posebno u kompanijama koje posluju po autsorsing modelu ili zavise od odluka stranih centrala. Ipak, obim tih otpuštanja je teško odgovorno proceniti bez konkretnih podataka. Ono što je izvesno jeste da srpski IT ulazi u fazu zrelosti, u kojoj više neće biti dovoljno samo biti jeftiniji od Zapada", smatra sagovornik.

Depositphotos

Iz Levi9 napominju da odluke o ukidanju radnih mesta nisu česte, ali da u dinamičnoj IT industriji kompanije povremeno moraju da prilagođavaju svoju organizaciju kako bi ostale usklađene sa tržištem i potrebama klijenata.

"U tom procesu dolazi do prilagođavanja strukture timova i pojedinih pozicija, u skladu sa pravcima u kojima se industrija razvija i sa oblastima koje beleže najveći rast, poput veštačke inteligencije, data i kladu rešenja, kao i 'product engineeringa'. Šire posmatrano, Srbija ima snažnu bazu kvalitetnih IT stručnjaka i čvrsto je povezana sa globalnim tržištem, zbog čega se sve važnije promene sa svetskog tržišta brzo reflektuju i na domaće okruženje", ističu u toj kompaniji.

Dodaju i da su svesni da ovakve promene donose neizvesnost, ali veruju da upravo znanje, iskustvo, spremnost na adaptaciju i kvalitet ljudi koji čine ovu industriju predstavljaju njenu najveću snagu. "Iako je teško u potpunosti predvideti sve pravce daljeg razvoja, jasno je da će sposobnost prilagođavanja i kontinuirano učenje igrati ključnu ulogu u narednom periodu."

Draksimović ne bi trenutno stanje u domaćem IT-ju okarakterisao kao zapadanje u krizu. "Mislim da bi to bilo prejako. Pre bih rekao da domaći IT ulazi u fazu ozbiljne korekcije i sazrevanja. Period brzog i gotovo automatskog rasta je definitivno iza nas. Ključ za rast srpske IT industrije će biti u specijalizovanom znanju, sopstvenim proizvodima, AI implementaciji i većoj poslovnoj vrednosti."

Kada je reč o široj makroekonomskoj slici, treba podsetiti da je IT prethodnih godina postao jedan od najvažnijih izvoznih sektora Srbije, pa bi ozbiljnije usporavanje moglo da se odrazi ne samo na broj zaposlenih, već i na plate, potrošnju i širi poslovni ekosistem oko IT-ja, upozorava sagovornik Bloomberg Adrije.

"Ne bih unapred tvrdio da će se niz rekordnog izvoza prekinuti ove godine. Moguće je da izvoz nastavi da raste, ali sporije nego ranije, pa bih pre govorio o riziku usporavanja rasta nego o sigurnom padu", ističe.

Potrebne strukturne promene

Na papiru, ova industrija poslednjih godina izgledala je kao priča o velikom uspehu. Izvoz informaciono-komunikacionih usluga premašio je rekordnih 4,5 milijardi evra prošle godine, uz stabilan dvocifren rast i više od 115.000 zaposlenih. U zemlji koja traži motor razvoja, moglo bi se učiniti da je tehnologija konačno ponudila odgovor i postala nosilac modernizacije privrede - ali ispod tih brojeva krije se dublji strukturni problem. Dosadašnji model rasta zasnovan na autsorsingu se iscrpljuje, a osim što je teško održiv, istovremeno ga je teško i transformisati.

Pritom, Srbija koja je ranije bila ne samo cenovno već i poreski konkurentna, izgubila je adut u vidu poreskih olakšica u junu prošle godine. Iz Srpske IT asocijacije su već upozorili da mnoge IT kompanije, koje su između 2023. i 2025. koristile subvencije za zapošljavanje novonastanjenih domaćih i stranih IT stručnjaka, sada preusmeravaju projekte na druga tržišta u Evropi.

"Kompanije planiraju pet ili čak deset godina unapred, a s obzirom na to da je poreski sistem Srbije nepredvidiv, one ne žele da alociraju resurse kao nekada", rekla je u ranijoj izjavi za Bloomberg Adriju Ana Jovanović iz pomenute asocijacije.

Draksimović je mišljenja da su srpskom IT-ju potrebne strukturne promene ako je cilj da se rast održi dugoročno. "Poreske olakšice mogu da pomognu, ali one same po sebi nisu rešenje. Ako olakšice samo održavaju postojeći model jeftinije radne snage za strane kompanije, onda nismo rešili suštinski problem, već smo ga samo odložili. Najveći izazov domaćeg IT-ja je to što je veliki deo sektora i dalje oslonjen na autsorsing model, odnosno na prodaju radnih sati. Taj model je godinama donosio rast, ali sada je pod pritiskom jer Srbija više nije tako jeftino tržište kao ranije. To je razlog zašto bi bilo dobro da se okrenemo razvoju sopstvenih proizvoda, specijalizovanim rešenjima i tehnologijama koje imaju stvarnu tržišnu vrednost."

Depositphotos

Prema njegovim rečima, ključni problem u ovom trenutku je što u Srbiji još uvek ne postoji dovoljno domaćih kompanija koje mogu da se pohvale svetski relevantni proizvodima. "Čak i u oblasti AI-ja, kojom se mi u WAIM bavimo, veliki broj 'inovativnih' rešenja se zapravo svodi na postojeći LLM u pozadini, sa tankim slojem aplikacije preko toga, što nije nužno loše, ali nije dovoljno za dugoročnu konkurentnost, jer postoji rizik da velike kompanije poput OpenAI-ja, Googlea ili Anthropica već u sledećoj verziji ponude istu stvar kao osnovnu funkcionalnost."

Stoga kaže da je ključ u stvaranju ozbiljnijih proizvoda, dublje tehnologije i većeg razumevanja tržišta.

"Srbija ima kvalitetne inženjere, ali mora da napravi prelaz od 'radimo za druge' ka 'gradimo nešto svoje'. Bez toga ćemo uvek biti izloženi pritisku jeftinijih tržišta i odlukama stranih centrala", zaključuje sagovornik.