Rast IKT sektora podstiče BDP, ali bez domaćih inovacija

Srpski sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) ponovo ima rekordan izvoz, gurajući privredni rast zemlje koji je u prvom delu godinu bio tanji nego što se očekivalo. Ova grana privrede već godinama kupi brojne reči hvale zbog svoje rastuće vrednosti plasmana u inostranstvu, ali pojedini stručnjaci skreću pažnju na to da ovaj skok ne dolazi zbog naročite inovativnosti domaćih kompanija već zbog praktično prodaje radne snage stranim firmama.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović nedavno je istakao da sektor IKT nastavlja snažan rast ove godine, što potvrđuje činjenica da je izvoz njihovih usluga već u prva tri meseca premašio milijardu evra.

"Samo u martu ove godine izvoz usluga u oblasti IKT-a u našoj zemlji dostigao je rekordnih 385 miliona evra, što predstavlja rast od 25 odsto u odnosu na mart 2024. godine, kada je izvoz iznosio 308 miliona evra. Ukupan izvoz usluga u prva tri meseca ove godine iznosio je 1,094 milijarde evra, što je rast od 19 odsto u odnosu na isti period prošle godine", istakao je Jovanović.

Prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije (NBS), uvoz IKT usluga u prvom tromesečju porastao je za znatno manjih tri odsto međugodišnje i iznosio je 222 miliona evra, što će reći da je u datom periodu ostvaren suficit od 872,5 miliona evra (rast od preko 170 miliona evra, odnosno više od 24 odsto međugodišnje).

Ugrubo govoreći, jedna trećina vrednosti izvoza celokupnog domaćeg sektora usluga u posmatranom kvartalu otpala je na IKT, dok je na polju uvoza usluga situacija drastično drugačija - tek deseti deo ukupnog uvoza usluga činile su one koje se odnose na IKT.

"Posmatrano po zemljama, tokom prva tri meseca 2025. godine, zemlje u koje se najviše izvoze IKT usluge su Sjedinjene Američke Države (SAD), Velika Britanija i Švajcarska, dok se najviše uvoze IKT usluge iz Nemačke, Švajcarske i Bosne i Hercegovine", rekli su iz NBS, ne precizirajući vrednosti za svaku od zemalja.

U centralnoj banci do kraja godine očekuju nastavak rasta izvoza IKT usluga po sličnim stopama rasta kao i u prvom tromesečju.

IKT dominantan segment usluga

U prva tri meseca 2025. godine, zabeležen je suficit u razmeni ukupnih usluga sa inostranstvom u iznosu od skoro 750 miliona evra (međugodišnji rast od 14,6 odsto), pri čemu je ukupan izvoz usluga iznosio 3,6 milijardi evra (što je skok od gotovo 10 odsto), a uvoz 2,9 milijardi evra (rast od 8,6 odsto).

Depositphotos

Posmatrano po vrsti usluga, najveći suficit u razmeni usluga je evidentiran upravo kod telekomunikacionih, kompjuterskih i informacijskih usluga (od pomenutih 872,5 miliona evra), ali i kod ostalih poslovnih usluga (351,4 miliona evra), ističu u NBS.

"Najveći pozitivan doprinos međugodišnjem rastu izvoza usluga potekao je od IKT usluga (5,4 procentnih poena), turizma (1,7 procentnih poena) i građevinskih usluga (1,2 procentnih poena), dok je na strani uvoza najveći pozitivan doprinos potekao od turizma (6,7 procentnih poena), ličnih, kulturnih i rekreativnih usluga (2,1 procentnih poena) i transportnih usluga (dva procentna poena)", kažu u centralnoj banci.

Ovim je nastavljena tendencija iz prethodnih godina. Izvoz srpske IKT industrije 2024. prvi put premašio četiri milijarde evra, dok je ukupan rezultat sektora usluga bio nešto manji od 14,5 milijardi evra.

U protekloj deceniji izvoz IKT usluga skočio je skoro sedam puta, dok je ukupan izvoz usluga porastao oko 3,5 puta.

Šta je problematično u rastu domaćeg tehnološkog sektora i BDP-a

Šire gledano, privredni rast u Srbiji dominantno je vođen ulaganjima države i stranaca - koji su takođe neretko potpomognuti državom, dok domaća privreda slabo investira.

"Skoro dve trećine investicija (oko 64 odsto) dolaze od države i stranih investitora koje ona privlači. Domaća privatna preduzeća investiraju 3,5 milijarde evra, tek nešto više od domaćinstava za stanove i renoviranje (2,8 milijardi evra)", rekao je nedavno akademik Pavle Petrović u pristupnoj besedi novoizabranih redovnih članova Srpske akademije nauka i umetnosti, prenela je Beta.

Rezultat državnog modela je, prema njegovim rečima, "deformisan privredni rast". "Ukupan privredni rast (2018-2024) bio je solidan - 3,8 odsto godišnje, ali je reper za Srbiju četiri-pet odsto. Pokreću ga, međutim, samo tri sektora koji čine 16 odsto privrede: građevinarstvo i rudarstvo koje 'gura' država i čiji je rast 9,6 odsto, a i IKT koji raste uprkos državi jer ga vuče svetska tražnja."

IKT ima, kako je naveo, rast 10,8 odsto godišnje i taj sektor je među liderima u CIE, ali je iskrivljen jer strani investitori rade mahom za svoje centrale. Taj sektor je, prema njegovim rečima, više "ostrvo" unutar domaće privrede nego pokretač inovacija u Srbiji jer su strane kompanije dominantne i skoro tri četvrtine prihoda i zapošljavanja okrenuti su centralama tih firmi.

"Dosta malih domaćih firmi koje ne uspevaju da uzlete prodaju se strancima čim udare u zid. Nema izdvajanja najefikasnijih iz velikog skupa malih firmi koje bi snažno rasle i usisale radnu snagu iz ostalih, koristeći je produktivno. Ne nastaju firme značajne u međunarodnim okvirima - takozvani jednorozi, čija vrednost prelazi milijardu evra", rekao je Petrović, koji je na ovaj problem i ranije ukazivao, ističući da srpski IKT sektor praktično prodaje radnu snagu, to jest obavlja autsorsing. S druge strane, predstavnici IT industrije ukazuju na to da tradicionalni autsorsing u zemlji počinje lagano da se gasi, da su plate programera značajno porasle i da se težište sada stavlja na razvoj 'custom' (po narudžbini, prim. aut.) softverskih rešenja koja donose dodatnu vrednost klijentima.

 

Kako je Petrović naveo, većina srpske privrede (84 odsto) raste usporeno - za samo 2,7 odsto godišnje. Nedovoljan rast pet šestina srpske privrede rezultat je upravo uspavanog privatnog sektora koji ne investira, napomenuo je.

"Zbog toga je neefikasan i neodrživ privredni rast Srbije. Rudarstvo raste 9,2 odsto godišnje. Kineska kompanija Zijin upravlja sa 63 odsto kompanije RTB Bor i sa 100 odsto rudnikom Čukaru Peki, pa je eksploatacija rude bakra i zlata povećana 4,7 puta u periodu 2017-2024. što je enormno i za Srbiju neracionalno i donosi malu ekonomsku korist jer nisu razvijeni prateći, tehnološki napredni sektori", rekao je Petrović.

Depositphotos

Ukazao je da to rudarstvo ne donosi tehnički progres, produktivnost i dodatu vrednost, kao i da će investicije uskoro da se iscrpe, a profit Zijina će se izneti iz zemlje.

Petrović je dodao da je rast građevinarstva od devet odsto godišnje vođen ogromnim rastom državnih investicija, te da se gotovo svi veliki projekti realizuju po posebnim, netržišnim procedurama, što je neefikasno u pogledu rokova, kvaliteta i bezbednosti i skupo.

Kako je Petrović zaključio, rezultat rasta kojeg vodi država je kvantitet, ali ne i kvalitet i produktivnost, pa je doprinos kapitala dvostruko veći nego doprinos tehničkog progresa. Nasuprot tome, kako je rekao, u centralnoj i istočnoj Evropi tehnički progres postaje glavni motor rasta.