Javna preduzeća iz minusa u plus posle odlaska EPS-a

Javna preduzeća, za razliku od 2022. godine, kada su poslovala sa gubitkom od 74,9 milijardi dinara, lane su bila znatno uspešnija, ostvarivši pozitivan neto rezultat od 7,3 milijarde dinara.

"Prilikom sagledavanja performansi javnih preduzeća treba imati u vidu da je tokom 2023. godine jedno veliko privredno društvo promenilo pravnu formu iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo, te ono nije obuhvaćeno podacima za javna preduzeća u 2023. godini",  navodi se u godišnjem izveštaj Agencije za privredne registre (APR).

Od 521 javnog preduzeća u Srbiji, tokom prošle godine, 347 je poslovalo profitabilno. To nije mnogo drugačiji rezultat u odnosu na 2022. godinu kada su 344 javna preduzeća završila poslovnu godinu u plusu.

Gledano po veličini, najviše ima malih javnih preduzeća - 251, a najmanje velikih - 28. 

Među najuspešnijim javnim preduzećima u 2023. godini su JP Srbijagas, koji je udvostučio svoj profit, i godinu završio sa 12 milijardi neto dobiti i JP Pošte Srbije, koja je 2023. godinu završila sa 3,1 milijardi neto dobiti. Prema Zakon o javnim preduzećima polovina ovog iznosa trebalo bi da bude uplaćena u državnu kasu.

Odlzak EPS-a pogurao javna preduzeća u plus

Javni sektor iz munusa pogurao u plus je sektor energetike. Naime, tokom 2022. godine, 55 preduzeća iz sektora energetike, sa 27.371 zaposlenim, ostvarilo je ukupan gubitak od 67,4 milijarde dinara. Na ovakav rezultat najviše je uticalo loše poslovanje Elektroprivrede Srbije (EPS), koja je u 2022. godinu, završila sa gubitkom od gotovo 72,6 milijardi dinara. Taj gubitak je bio gotovo petostruko veći u odnosu na 2021.

Godinu kasnije, nakon što je Elektroprivreda Srbije  iz javnog preduzeća prešla u akcionarsko društvo (13.aprila 2023), ovaj sektor sa 54 preduzeća i 7.307 zaposlenih imao je ukupan neto dobitak od 10,1 milijardu dinara.

Ovakvim rezultatom sektor energetike od najvećeg gubitaša u 2022. postaje lider po netu rezultatu među javnim preduzećima, ali i po poslovnom rezultatu, prešavši za godinu iz minusa od 50,2 milijarde dinara u plus od 19.9 milijardi dinara.   

Na drugom mestu po neto rezultatu su javna preduzeća iz sektora saobraćaja sa 2 milijardi dinara, a potom slede javna preduzeća za snabdevanje vodom i upravljanje vodovodnim otpadom sa 800 miliona dinara, poljoprivrede i šumarstva sa 794 miliona dinara i stručne i naučne delatnosti sa 112 miliona dinara.

Od ukupnog broja preduzeća, 17 nije iskazalo neto rezultat (nisu imali prihoda, ni rashoda), a 157 poslovalo je sa gubitkom.

Sve manje radnika u javnom sektoru

Javna preduzeća tokom prošle godine zapošljavala su 89.601 radnika, a od tog broja skoro polovina je u beogradskom regionu, 43.220.

Najviše zaposlenih ima sektor za snabdevanje vodom i upravljanje vodovodnim otpadom – 30.894, a na drugom mestu je sektor skaldištenje i snabdevanja sa 24.016 radnika.

Ipak, nesporno je da se trend smanjenja zaposlenosti u javnom sektoru nastavlja. U 2021. godini javni sektor zapošljavao je 113.826 radnika, a u 2022. godini 110.157 radnika.