Kada EPS krvari, cela privreda pati

Kada Elektroprivreda Srbije krvari, cela privreda pati, a tek će to osetiti pošto je MMF upozorio da će biti potrebna dalja povećanja cena struje i gasa. Javna preduzeća u Srbiji prošle godine su napravila deset puta veći gubitak nego godinu ranije, a najveći krivac za negativan poslovni rezultat su preduzeća iz energetskog sektora, prvenstveno EPS.

Gubitak javnih preduzeća bio je 74,8 milijardi dinara 2022. godine, a samo godinu ranije je iznosio 7,4 milijarde dinara, pokazuje Bilten finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre u kome se vidi krvotok celokupne privrede.

Pošto je ostatak privrede poslovao sa pozitivnim neto rezultatom (dobitkom) od 684 milijarde dinara u 2021. i 864,2 milijarde u 2022, to znači da je za loše rezlutate javnih preduzeća odgovoran način upravljanja, poslovne strategije, a ne ekonomska kriza, rat u Ukrajini i slično. Uočava se takođe da su se znatno povećala dugovanja javnih preduzeća, a naročito ona kratkoročna, što znači da imaju nižu likvidnost. Obaveze javnih preduzeća povećale su se za 295 milijardi dinara. Najviše su narasle kratkoročne obaveze sa 526,4 na 778,5 milijardi dinara.

Bilten nudi samo zbirne podatke i ne može se videti koliko je preduzeća godinu završilo u minusu a koliko njih u plusu i koliko su iznosili njihovi finansijski rezultati.

Međutim, imajući u vidu probleme u elektroenergetskom sistemu, ovoliko pogoršanje poslovanja javnih preduzeća je najverovatnije rezultat lošeg stanja u EPS-u. To nam pokazuju i finansijski izveštaji ovog preduzeća, koji kažu da je EPS tokom 2022. zabeležio neto gubitak od 73,7 milijardi dinara. Kada poslovanje EPS-a izdvojimo iz ovog skupa podataka APR-a, javna preduzeća su prošlu godinu završila sa gubitkom od milijardu dinara.

Saša Ranđelović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da bi trebalo razmotriti poslovne performanse pojedinačnih preduzeća da bi se zaključilo zbog čega su narasli gubici javnih preduzeća. Glavni finansijski rizici koji su prošle godine bili očigledni odnosili su se na poslovanje preduzeća iz sektora energetike, dakle na EPS i Srbijagas.

"Imali smo snažan globalni rast cena energenata koji je povećao uvozne cene i generisao gubitke. S druge strane, nismo imali rast prodajne cene struje i gasa. To je odloženo za ovu godinu, što se prelilo na gubitke koji su pokriveni direktnim ili indirektnim dražvnim subvencijama. Osim toga, na negativne rezultate uticali su interni problem koji su postojali u ovim preduzećima”, kaže Ranđelović za Bloomberg Adriju.

Kada je reč o restrukturiranju EPS-a, ono se radi u okviru dogovora sa MMF-om, ali do sada smo, kako kaže, videli samo formalne promene, u smislu pravne forme preduzeća i smene strukture organa korporativnog upravljanja.

"To jesu formalni, ne i beznačajni faktori, ali će za suštinski iskorak u poslovanju biti potrebno da se ispuni još dosta uslova", smatra Ranđelović.

Kao što je Bloomberg Adria već objavila u izveštaju o prvom pregledu srpske ekonomije prema stendbaj aranžmanu, predstavnici MMF-a navode da su dosadašnja povećanja cena energenata pomogla da se ograniče subvencije države za energetska državna preduzeća. Pored toga, navode da je povećanje cena pomoglo jačanju bilansa EPS-a i Srbijagasa, ali da su na njihov bolji finansijski položaj uticali i globalni pad cena energenata i povećanje domaće proizvodnje struje, u slučaju EPS-a.

"Potrebno je dalje povećanje cena struje i gasa", naglašava MMF u izveštaju. Nalažu da prvo povećanje cene usledi u novembru, a drugo sledeće godine. Ukazuju da je važno da se tokom sledeće godine eliminišu sve fiskalne subvencije energetskim državnim preduzećima, a da država u narednim godinama finansira samo preko potrebne investicije.

Fisklani savet takođe ukazuje da je loše poslovanje nereformisanih javnih preduzeća iz energetskog sektora (EPS i Srbijagas) bio najveći fiskalni problem u prethodne dve godine. Država je za pokrivanje gubitaka ovih preduzeća od jeseni 2021. zaključno sa majem 2023. intervenisala sa čak oko tri milijarde evra – od čega je preko 2,1 milijarde evra bila direktna budžetska podrška, a ostatak su činile državne garancije na kredite za likvidnost ovim preduzećima.

Fiskalni savet od samog izbijanja energetske krize osnovne razloge za ove ogromne troškove vidi u domaćim, a ne u međunarodnim činiocima. Drugim rečima, da EPS nije bio urušen dugogodišnjim lošim upravljanjem i manjkom investicija, da je Srbijagas na vreme proširio i bolje upravljao postojećim skladištem gasa i da Vlada nije toliko zakasnila s potrebnim povećanjem finalne cene gasa i električne energije – fiskalni troškovi za ova preduzeća bili bi daleko manji (ako bi uopšte i postojali). 

EPS nije još u bezbednoj zoni

Pošto od EPS-a sve zavisi i pošto je počeo da posluje profitabilno, javna preduzeća ove godine bi mogla da preokrenu trend u poslovanju i iz debelog minusa zakorače u plus. Prema podacima Ministarstva finansija, u prvom kvartalu tekuće godine dobit je ostvarilo 21 preduzeće u ukupnom iznosu od 43,7 milijardre dinara, što je gotovo četiri puta više u odnosu na planiranih 12,1 milijardu dinara dobiti. Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat ima EPS, koji je ostvario neto dobit od 34,5 milijardi dinara.

U prvom kvartalu tekuće godine 15 preduzeća je poslovalo sa gubitkom u ukupnom iznosu od 12,4 milijarde dinara, što je dosta lošije u odnosu na planiranih 1,7 milijardi dinara.

Profit EPS-a 300 miliona evra

Fisklani savet međutim skreće pažnju da u prvom kvartalu 2023. EPS jeste zabeležio visok profit, ali to ne znači da je u bezbednoj zoni. Profit EPS-a u prva tri meseca 2023. iznosio je skoro 300 miliona evra, što se mora oceniti kao odličan rezultat. Ovaj visok profit došao je kao posledica nekoliko faktora. Najvažniji jeste rast prodajne cene električne energije, koja je u tom periodu bila veća u odnosu na pretkrizne nivoe oko 15 odsto za domaćinstva, a gotovo dvostruko veća za privredu. Takođe, EPS je imao izuzetno uspešan kvartal iz ugla hidroloških uslova, tako da je proizvodnja hidroelektrana u prva tri meseca 2023. skočila u odnosu na isti period prethodne godine za 31 odsto, a u odnosu na prosek prvog kvartala iz 2018 - 2020. za 13 odsto. Ovaj rast proizvodnje omogućio je osetan rast izvoza električne energije, prvi put otkako je preduzeće zapalo u ozbiljne probleme sa proizvodnjom.

"Jeste zabeležen rast termoproizvodnje, ali problemi sa ugljem još uvek nisu otklonjeni (još uvek nisu otvoreni novi rudnici i EPS uvozi ugalj boljeg kvaliteta) i proizvodnja termoelektrana u prvom kvartalu 2023. bila je za 13 odsto manja od prosečne proizvodnje u istom periodu 2018 - 2020. godine. Uz to, novi reformski koraci u preduzeću još uvek predstoje. Reforme EPS-a sprovedene u 2023. bile su dominantno pravne prirode. U načelu, Fiskalni savet se ne protivi izmenama pravne forme u kojoj posluju javna preduzeća, ali ističemo da prelazak u akcionarsko društvo još uvek nije suštinska reforma koja je EPS-u zaista i potrebna", navodi Fisklani savet.

Suština reforme EPS-a ostaje ono na šta je Fiskalni savet ukazivao i ranije, uređivanje sistema zaposlenosti i zarada, uz obavezno adresiranje problema manjka inženjerskog kadra, povećanje nivoa investicija i postepenu tranziciju iz uglja kao osnovnog energenta, optimizacija nabavki, smanjenje gubitaka i krađa, kao i osiguravanje stručnog upravljanja kompanijom imunog na politički uticaj. 

Bloomberg

Srbijagas i budžetska podrška

Fiskalni savet navodi da je osnovni problem Srbijagasa bio to što je uvozio gas van dugoročnog ugovora po cenama koje su bile višestruko veće u odnosu na prodajne cene u zemlji. Do ovog je došlo jer Srbija ne raspolaže sopstvenim skladištem koje može da obezbedi da se zadovolje domaće potrebe gasa tokom zime, pa tako redovno zimi uvozi gas, a uz to je i postojeće nedovoljno skladište u Banatskom Dvoru dočekalo zimu 2021/22. s rekordno niskim zalihama.

Iz tog razloga preduzeće je zavisno od budžetske podrške, iako paradoksalno formalno ostvaruje profit, pošto pomoć koju dobija od države beleži u svojim bilansima kao prihod (u prvom kvartalu 2023. godine zabeležio profit od oko 50 miliona evra).

Fisklani savet smatra da će dugoročno poslovanje Srbijagasa umnogome zavisiti od diverzifikacije izvora gasa, kao i od izgradnje skladišta odgovarajuće veličine, pa očekujemo da pomenuti plan investicija u energetski sektor pokrije i ove razvojne planove važne za Srbijagas.

Depositphotos

Napominju da je još jedan razlog za izgradnju većeg domaćeg skladišta gasa i činjenica da se iznajmljivanje skladišta u Mađarskoj, kome je Srbijagas pribegao u nedostatku sopstvenih skladišnih kapaciteta, ispostavilo kao izuzetno skupa mera. Za samo devet meseci (od jula 2022. do početka aprila 2023. godine) zakup je plaćen 66 miliona evra, što bi na godišnjem nivou iznosilo okvirno 90 miliona evra, odnosno oko 10 odsto godišnjih prihoda od prodaje Srbijagasa.

Reforma javnih preduzeća

Zbog umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća, u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća (grupe preduzeća koje se bave železničkim saobraćajem – Železnice Srbije, Infrastruktura železnice Srbije, Srbija Voz, Srbija Kargo), EPS-a i Srbijagasa.

Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama – MMF-om, Svetskom bankom i EBRD, kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja, navedeno je u Fiskalnoj strategiji za 2024. sa projekcijama za 2025. i 2026. godinu.

- U pisanju teksta pomogao Branislav Urošević.